Depresija se definiše kao stanje lošeg raspoloženja i odbojnosti prema aktivnostima. Ona se ubraja ne samo u najranije opisane bolesti u istoriji medicine, nego i u najčešće psihičke poremećaje
Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata i telo i misli Foto: Shutterstock
Depresija utiče na raspoloženje osobe, pa su tako depresivne osobe vrlo neraspoložene, usamljene, anksiozne, bespomoćne, sa osećajem da je sve beznadežno, da su manje vredne… Rezultat depresije je gubitak interesovanja koja su ranije bila razlog interesovanja, zadovoljstva i koja su nekada ljudima pričinjavala zadovoljstvo.
Da li se naša kupovina otela kontroli? Da li prikrivamo našu potrošnju? Za neke ljude koji su depresivni, nije neuobičajeno da kompulzivna kupovina, u prodavnicama ili na internetu, služi kao distrakcija, zabava ili podizanje samopoštovanja. Ali „terapija kupovinom” je kratkotrajna jer ne rešava suštinski problem – depresiju. Takođe treba imati na umu da kupovina može biti znak manije, kod bipolarnog poremećaja.
Skoro trećina ljudi koji pate od teške depresije zloupotrebljava alkohol. Ako osećamo da treba da pijemo da bismo se nosili sa anksioznošću i depresijom, možda smo jedan od njih. Iako može da nam se čini da piće može da nas „digne” kada nas obuzme loše raspoloženje, alkohol je depresant, tako da preterivanje samo može da pogorša epizode depresije i dovede do toga da budu učestalije.
Depresija može da bude jedan od razloga zašto se osećamo nesposobni da jasno razmišljamo, zbunjeni ili zaboravni. Istraživanja pokazuju da produžena depresija ili stres mogu da povećaju nivo kortizola u telu. Ovo može da smanji ili oslabi deo mozga povezan sa pamćenjem i učenjem. Čini se da je gubitak pamćenja povezan sa depresijom gori za starije ljude. Ali, dobro je da znamo da lečenje depresije može da poboljša i probleme sa pamćenjem povezane sa depresijom.
Više volite virtuelne društvene interakcije od onih u stvarnom životu? Provodite previše vremena na internetu? To može biti znak depresije. Studije su pokazale vezu između visokog nivoa depresije i prekomerne upotrebe interneta. Ljudi koji prekomerno koriste internet obično provode vreme na pornografskim sajtovima, u onlajn zajednici i sajtovima za igre.
Studija iz 2010. sa Univerziteta u Alabami otkrila je da mladi ljudi koji kažu da su depresivni imaju tendenciju da dobijaju na težini, posebno se gojeći oko struka, što povećava rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Druge studije povezuju depresiju sa preteranim jedenjem, posebno kod ljudi srednjih godina. Lečenje depresije može da pomogne i u smanjenju ovih problema.
Otprilike trećina lopova u prodavnicama pati od depresije. Za neke ljude koji se osećaju nemoćno i beznačajno zbog depresije, krađa u prodavnici pruža osećaj moći i važnosti. Takođe može da bude podsticaj da se osoba suprotstavi „obamrlosti” depresije. Za ljude koji kradu jer su depresivni, ova osećanja su važnija od predmeta koji kradu.
Imamo bolove u leđima koji ne prestaju? Studije pokazuju da depresija može da bude faktor rizika za hronični bol u donjem delu leđa. Jedna studija pokazala je da je do 42 odsto ljudi sa hroničnim bolom u donjem delu leđa iskusilo depresiju pre početka bola u leđima. Ipak, depresija često može proći nezapaženo ili bez dijagnoze, jer je ljudi ne povezuju sa bolovima. Isto tako, hronični bol dovodi nas u opasnost od depresije.
Depresija je češće povezana sa izgubljenim libidom nego sa povećanim interesovanjem za seks. Ali neki ljudi koriste seks da bi se nosili sa depresijom ili stresom. Povećani promiskuitet, neverstvo, seksualna opsesija i visokorizično ponašanje, kao što je nebezbedni seks, mogu biti znaci depresije. Takođe može da odražava probleme sa kontrolom impulsa ili da bude znak manije kod bipolarnog poremećaja. I sve ovo može imati ozbiljne, negativne efekte na zdravlje i lični život.
Ljudi koji su depresivni često skoro da i ne iskazuju emocije. Drugi put ih previše pokazuju. Mogu iznenada da postanu razdražljivi ili eksplozivni. Mogu da izraze preterana osećanja tuge, beznađa, brige ili straha. Neki budu zarobljeni u osećaj bezvrednosti ili prevelike ili bezrazložne krivice. Ključna je iznenadna promena ponašanja. Ako osoba koja je obično flegmatična postane hiper emocionalna, uzrok može biti depresija.
Kockanje može da nas dovede do toga da se osećamo uzbuđeno i poletno. Ali ako se kockamo više nego rekreativno, možda ćemo biti depresivni ili možda patimo od poremećaja zavisnosti od kockanja. Patološki kockari mnogo češće od drugih su depresivni i zloupotrebljavaju alkohol. Mnogi kažu da su bili uznemireni i depresivni pre nego što su počeli da se kockaju. Bez obzira na to koliko je kockanje izazovno i podiže adrenalin, ne isplati se jer ne olakšava i ne oslobađa od depresije.
Problem vam je da prestanete da pušite? Depresija udvostručuje rizik od pušenja. Ozbiljno pušenje – više od paklice dnevno – i paljenje cigarete u roku od 5 minuta nakon buđenja uobičajene su navike među pušačima koji su depresivni, smatraju u Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Iako je manja verovatnoća da će depresivni pušači prestati da puše, oni to mogu. Programi za odvikavanje od pušenja koji koriste tehnike slične onima koje se koriste za lečenje depresije, kao što su kognitivno-bihevioralna terapija ili antidepresivi, izgleda da pomažu.
Kakve veze ima vezivanje pojasa sa depresijom? Iznenadno zanemarivanje osnovne brige o sebi može biti znak depresije i minimalnog samopoštovanja. Znaci mogu biti neznatni, kao kada ne vezujemo pojas u kolima ili ne peremo zube ili upadljivi, kada izbegavamo lekarske preglede ili ne vodimo računa o hroničnim bolestima kao što su bolesti srca ili dijabetes. Kada odlučimo da potražimo pomoć lekara i počnemo sa lečenjem depresije, verovatno ćemo ponovo početi da brinemo o sebi.