Iako je anksioznost poremećaj mentalnog zdravlja, posebno u kombinaciji sa paničnim poremećajem može izazvati i ozbiljne fizičke simptome Foto: Shutterstock
Agorafobija je anksiozni poremećaj koji izaziva intenzivan strah od napuštanja kuće ili izlaska na javna mesta. Ako imate agorafobiju, sama ideja da odete do prodavnice, da izbacite smeće ili da koristite javni prevoz, aktivira strah i nekontrolisanu anksioznost.
Osobe koje pate od agorafobije obično u kući provode više vremena nego što je to tipično. Međutim, česta zabluda o agorafobiji je da nas ovaj poremećaj sprečava da uopšte napustimo stan ili kuću. Iako neki ljudi mogu patiti od teškog oblika agorafobije koji ih drži prikovanim za mesto stanovanja, apsolutno je moguće imati agorafobiju, ali da se i dalje izlazi napolje. Kod mnogih ljudi sa ovim poremećajem strahove pokreću određene lokacije ili okruženje.
Jedan od najčešćih uzroka agorafobije je panični poremećaj, druga vrsta anksioznog poremećaja koji izaziva ponavljajuće napade panike. Napadi panike su izuzetno zastrašujuće i uznemirujuće iskustvo. Kada do njih dođe na javnom mestu, može biti i više traumatično. Ako do napada panike dođe kada ste na otvorenom prostoru, odnosno u javnosti, često se nalet panike poistovećuje i povezuje sa javnim mestima.
Logičan strah je posledica da se to iskustvo ne ponovi. S vremenom, strahovi mogu postati toliko intenzivni da će blokirati potrebu ili želju da se napusti kuća, jer se jedino tu osećate sigurno. Evo opisa nekih od najčešćih simptoma agorafobije.
Osobe sa agorafobijom često traže pomoć drugih kada treba da izađu na otvoreni prostor, u javnost ili među druge ljude. Suočavanje sa ovim okolnostima može biti mnogo lakše kada pored sebe imate prijatelja ili člana porodice kome verujete. Neke osobe čak stvore naviku da ih ljudi od poverenja prate kuda god da krenu. Čak i ako im nije potrebna pomoć u vožnji ili kretanju javnim prostorima, osećaju se sigurnije uz emocionalnu podršku.
Kada ste napolju, osećate pritisak da što pre obavite ono što imate, kako biste se što pre vratili u vašu „sigurnu zonu“. Planirate i smišljate što brže i kraće putanje kako biste izbegavali zadržavanje ili gužve. U prostorima u kojima se nalazite odmah tražite neki prolaz, vrata ili način da možete da se „evakuišete“ što pre, čak i kada nije u pitanju nikakva hitna situacija. Praktično, planirate „bekstvo“ kući. Često je prvi impuls kada izađete napolje da isplanirate detaljnu rutu za povratak. Ukoliko vam to ne pođe za rukom, i ta okolnost može pokrenuti uznemirenost ili panični napad.
Agorafobija može kod nekih osoba da pokrene osećaj sramote zbog opisanih događaja, ako se simptomi pokrenu dok smo napolju. Istraživanja kažu da su mu nešto sklonije starije osobe koje pate od agorafobije. Nisu svi ljudi svesni da većina posebno na ulici ide svojim putem,“gleda svoja posla“ i ne obraća mnogo pažnje na one oko sebe. Međutim, zbog anksioznosti se možete osećati kao da vas svi posmatraju ili osuđuju što vam je loše, uplašeni ste, u strahu ili imate panični napad.
Iako je anksioznost poremećaj mentalnog zdravlja, posebno u kombinaciji sa paničnim poremećajem može izazvati i ozbiljne fizičke simptome, kakvi su:
Od slučaja do slučaja, agorafobija nije uvek povezana sa napadima panike. Međutim, ako imate istoriju napada panike, trebalo bi da budete posebno pažljivi na prve znake i simptome agorafobije. Kada je neko sklon paničnim napadima, treba da ima pojačanu dozu opreza u vezi sa svim okidačima problematičnih stanja. U slučaju agorafobije, to su panični napadi.
Promena životnih rutina i izbegavanje svakodnevnih aktivnosti da se ne biste izlagali određenim opasnostima, znak je da možda bolujete od agorafobije. Svaka osoba zaslužuje da živi bez straha. Lečenje je neophodno, a stručnjak za mentalno zdravlje će odabrati najbolju opciju terapije za vaše stanje, ličnost i stepen bolesti.