Genofobija je, najprostije rečeno, strah od intimnog odnosa koji podrazumeva seksualni čin. Postoje ljudi koji imaju strah od intimnosti kao takve, od vezivanja ili zaljubljivanja, strah od dodira… Genofobija je više od toga.
Neke osobe iz različitih razloga imaju osećaj nelagode, neprijatnosti i otpora prema seksu. Međutim, kada nelagoda pređe u iracionalni strah koji ne može da se kontroliše, možemo govoriti o fobiji. Dakle, genofobija je korak dalje od averzije prema seksualnom odnosu. Strah koji opsiuje ovu fobiju je intenzivan kada se dođe u poziciju da se ostvari bilo koja vrsta intimnosti, koja bi trebalo da se završi seksualnim činom. Može da ima više faza i oblika, pa i osećaj izraženog ili paničnog straha čak i na samu pomisao da bi do seksualnog kontakta i čina moglo da dođe.
Sama reč „fobija“ u imenu bilo koje fobije predstavlja izraženi, intenzivni strah ili anksioznost. To praktično znači da je u pitanju uvek nešto više od samog osećaja straha. Kada strah pređe granicu prelazi u forbiju, a to onda značajno menja psihofizički status osobe koja ima problem. Uglavnom se menjaju čak i životne navike i promenjen je, zapravo trpi i kvalitet života.
Nije redak slučaj da uz genofobiju idu kombinovano još neke fobije. To su, na primer nosofobija (strah od bolesti), haphefobija (preerani strah od dodira), gimnofobija (strah od sopstvenog ili tuđeg golog tela), koitofobija (strah od koitusa), tokofobija (strah od trudnoće i potomstva)…
Najčešći znaci da neko pati od genofobije su:
Fizički simptomi su:
Najčešći okidači za genofobiju su neke povezanost sa traumatičnim događajima, situacijama ili osobama koje pokreću strah, kakvi su:
Da bi se prevazišla genofobija, treba pronaći uzrok. Kada su u pitanju razlozi fizičke prirode poput bolnih i neprijatnih odnosa, rešenje obično ima ginekolog. Predložiće metode za pojačavanje vlažnosti intimne regije, kada se isključe neke bolesti i poremećaji koji takođe mogu da budu uzrok bolnih odnosa.
Ako je ipak problem psihičke prirode, obično je psihoterapija veoma delotvorna. Dobro je i sa partnerom otvoreno razgovarati o problemu. Genofobija je izlečiva, a kvalitet partnerskog i svakodnevnog života ne mora da trpi, rešenje postoji i nemojte se ustručavati da potražite pomoć.