Depresija je poremećaj raspoloženja koji utiče na celokupni život osobe, mora se lečiti, jer se u suprotnom stanje može produbiti i dodatno iskomplikovati. Reč je o duševnom poremećaju, koji nije samo prolazna tuga ili osećaj potištenosti i nezadovoljstva. Depresivnim osobama često je teško u nekim situacijama da ustanu iz kreveta. Depresija je poremećaj koji se može dobro lečiti, kada se prepozna na vreme. Problem je često što su simptomi depresije nekada takvi da ih nismo do kraja svesni.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, broj depresivnih osoba je u stalnom porastu. Važno je naglasiti da ne postoje dve iste depresije, iza svakog duševnog poremećaja krije se posebna priča. Ipak, postoje neki mali simptomi zajednički najvećem broju ljudi koji mogu da nam ukažu da nam se depresija lukavo prikrada.
Nedostatak energije može biti posledica obične prehlade ili jednostavno činjenice da manje spavamo, od preporučenih 7 do 8 sati. Umor koji nije praćen fizičkim simptomima često je znak upozorenja na depresiju. Pojedini psiholozi navode da je nedostatak energije jedan od prvih simptoma depresije.
– Ovaj psihički poremećaj utiče i na naše navike kada je u pitanju spavanje, usled čega se povećava nivo stresa i dolazi do neregularnosti u delovanju hormona serotonina i dopamina od kojih zavisi naše raspoloženje i količina energije – kaže psiholog Mary Tate.
Nedostatak koncentracije i pažnje jedan su od ranih znakova depresije. Depresija utiče na celokupno ponašanje. Obično pranje zuba depresivnim osobama može da izgleda kao nepremostiva prepreka. Depresivnim osobama teško je da usmere pažnju na obavljanje zadataka na poslu, ne mogu da čitaju knjigu, gledaju film, ili obavljaju rutinske poslove kod kuće.
Anksioznost koju karakteriše osećaj povišene i stalne zabrinutosti, čest je pratilac depresije. Psihijatar dr Kristin Gil navodi da anksioznost i depresija mogu imati nekada istovetne simptome kao što su problemi sa koncentracijom, spavanjem, osećaj pojačanog umora. Smatra se da žene imaju dva puta više šansi da razviju istovremeno i simptome depresije i anksioznosti.
– Pošto anksioznost i depresija imaju simptome koji se preklapaju, važno je da o svemu razgovaramo sa stručnjakom, koji može da ustanovi da li patimo od depresije ili anksioznosti, ili i od depresije i anksioznosti – savetuje dr Gil.
Uporno bežanje u samoću, nedostatak volje da odemo s nekim na piće ili kafu, može biti rani alarm za depresiju. Ovaj psihički poremećaj dovodi do otuđenja od društva, slabljenja kontakata, nedostatka želje za komunikacijom sa drugom osobom, manjka samopoštovanja i nesigurnosti. U ovakvoj situaciji dolazi do još dublje samoizolacije i produbljenja krize. Nije neobično da prve simptome depresije prvo primeti okruženje depresivne osobe.
Održavanje lične higijene i briga za spoljni izgled, nekada mogu biti veliki teret za depresivnu osobu. Smatra se da je ova činjenica posledica nedostatka energije. Sve ima za posledicu dodatnu izolaciju i ulazak u začarani krug depresije, kada su simptomi sve jači i očitiji.
Nesanica je čest simptom depresije, čak oko 80 odsto osoba se žali na loš san, nemogućnost uspavljivanja, često buđenje, premalo sna. S druge strane i previše spavanja karakteristično je za stanja depresije. Moguće je da će depresivna osoba imati epizode nesanice, ali i epizode kada će spavati po 10 sati dnevno.
Pojačana razdražljivost i stalno besno reagovanje na svaku sitnicu može bit alarm za depresiju. Depresija se često, kako kažu psiholozi, naziva i bes okrenut ka sebi. Trivijalne sitnice mogu izazvati pravu eksploziju negativnih osećanja i dodatnu frustraciju.
U slučaju da osetimo neki od navedenih simptoma, ili nam neko skrene pažnju na za nas neobično ponašanje, poželjno je da o tome razgovaramo sa porodicom, prijateljima ili ako je potrebno stručnjakom. Kratka šetnja u prirodi, otvoren razgovor sa prijateljima mogu da poboljšaju raspoloženje. Ukoliko nam to ne pomogne, a imamo osećaj da depresivno raspoloženje postaje sve jače i poprima primat u našem životu, potrebno je da potražimo stručno mišljenje.