Psi su sposobni da nanjuše nadolazeći posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), odnosno opasne medicinske situacije koje predstavljaju pretnju po zdravlje čoveka. Osetljiv nos psa može da otkrije rane znake upozorenja mnogih potencijalno opasnih medicinskih stanja kao što su predstojeći srčani napad ili iznenadna hipoglikemija.
Obučeni psi pomažu ljudima tokom raznih nevolja
Naučnici sa Dalhousie University pronašli su u svojoj studiji, objavljenoj u Frontiers in Allergy, dokaze da psi pomagači mogu čak da budu u stanju da nanjuše nadolazeći posttraumatski stresni poremećaj, poznat i kao PTSP flešbek. To se postiže obukom pasa tako što se psi nauče da na osnovu daha čoveka koga počinje da savladava stres, reaguju u upozore na nadolazeći problem.
– Obučeni psi sposobni su da pomažu ljudima tokom raznih nevolja. Međutim, psi su trenutno obučeni da reaguju na bihevioralne i fizičke znakove. Naša studija pokazala je da neki psi takođe mogu da otkriju PTSP flešbek epizode putem daha – objasnila je Laura Kiiroja sa Dalhousie University, prvi autor nove studije.
Ljudi pod stresom imaju drugačiji miris tela
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nastaje usled izlaganja katastrofalnom događaju. Najčešćći PTSP simptomi su:
- ponovno doživljavanje katastrofalnog događaja
- hiperuzbuđenje
- izbegavanje bilo kakvih podsetnika
- kognitivni problemi
- problemi sa raspoloženjem.
Između ostalog, psi mogu da pomognu čoveku tako što ga upozoravaju na nadolazeću pretnju i prekidaju epizode kada se njihovi pratioci suočavaju sa nekim od simptoma.
Svi ljudi imaju svoj miris tela, odnosno svoj „profil mirisa“ – isparljivih organskih jedinjenja, VOC molekula koje telo emituje u sekretima poput znoja i to pod uticajem genetike, starosti, aktivnosti i drugih varijabli. Postoje dokazi da psi mogu da otkriju molekule koje imaju veze sa stresom. Međutim, nijedna studija nije istraživala da li psi mogu da nauče da otkrivaju molekule koji se dovode u vezu sa simptomima PTSP.
Psi obučavani da razlikuju mirise
Naučnici su odabrali 26 osoba kao donatore mirisa. Oni su takođe učestvovali u studiji o reakcijama ljudi (koji su doživeli traumu) na podsećanje na tu traumu i 54 odsto njih ispunilo je dijagnostičke uslove za PTSP. Kako bi donirali mirise, prisustvovali su sesijama na kojima su se podsećali na svoja iskustva traume dok su nosili različite maske za lice. Jedna maska za lice davala je uzorak daha u mirnom stanju, i on se koristio kao kontrola, a druga maska, koja se nosila dok su se učesnici prisećali svoje traume, davala je ciljni uzorak daha. Učesnici su takođe popunjavali upitnik o nivou stresa i emocijama.
U međuvremenu, naučnici su odabrali i 25 pasa, kućnih ljubimaca i trenirali ih da detektuju miris. Psi su obučavani da prepoznaju ciljni miris iz delova maski za lice, postižući 90 odsto preciznosti u razlikovanju uzorka pod stresom i uzorka bez stresa. Zatim im je predstavljen niz uzoraka, jedan po jedan, kako bi se videlo da li još uvek mogu tačno da detektuju VOC molekul pod stresom.
Takođe, studija je pokazala da su neki psi više reagovali na anksiozne ljude, dok su drugi više ukazivali na stidljive osobe. Iako su psi sa velikom preciznošću obavljaji zadatke uočljivo je bilo da su neki psi više reagovali na hormone slične adrenalinu, a drugi na kortizol što je dosta važno za obuku službenoh pasa, na primer, s obzirom na to da svojom reakcijom upozoravaju rane, početne simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.
