Rat ne uništava samo kuće i gradove već i psihičko zdravlje, obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja

Neposredno nakon dešavanja, ljudi se često osećaju zaprepašćeno, dezorijentisano, potom se javljaju preopterećenost, razdražljivost, strah, bes

Rat je neizostavni deo ljudske istorije u kojem najčešće stradaju nedužne osobe. Ne uništava samo ljudske živote, kuće i gradove, već i psihičko zdravlje. Rat ne prestaje automatski sa potpisivanjem nekog mirovnog sporazuma, već nekada dugo traje u psihi preživelih. Iako se najveći broj ljudi vremenom u velikoj meri oporavi od tragičnih događaja, svaka 5. osoba izađe iz rata ili velikih prirodnih katastrofa sa dugotrajnim psihičkim posledicama, kao što su anksioznost, depresija i čak šizofrenija.

Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobar

Preporučujemo

Ove godine Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobar obeležava se pod sloganom "Pristupačnost usluga mentalnog zdravlja u katastrofama i vanrednim situacijama". Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije skoro sve osobe koje su bile izložene vanrednim događajima i pretnjama preživljavaju značajan psihološki stres.

U situacijama teških masovnih stradanja i ratnih dejstava kod svake pete osobe se razvijaju simptomi depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresnog sindroma, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije, saopštio je Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograda.

Značaj blagovremenog pružanja psihološke prve pomoći

Takvi događaji, koji su obimom i intenzitetom veoma kompleksni, često dugotrajni, sa višestrukim posledicama, dovode i do otežanog pristupa svim vrstama medicinskih usluga. Međunarodne preporuke u oblasti mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške ističu neophodnost izrade sveobuhvatnih multisektorskih planova pružanja podrške u situacijama katastrofa i vanrednih situacija.

Preporuke se zasnivaju na procenama stepena rizika i prepoznavanju najosetljivijih populacionih grupa, osnaživanju kapaciteta pružalaca usluga, uspostavljanju funkcionalnih mehanizama koordinacije.

Preporuke ukazuju i na značaj blagovremenog pružanja psihološke prve pomoći licima u akutnim stresnim situacijama. Bitno je da se obezbede adekvatne mere zdravstvene zaštite u slučajevima hroničnih problema mentalnog zdravlja i radi na izgradnji mreže ustanova i organizacija koje međusobno sarađuju i zajednički deluju sa jasnom podelom uloga i odgovornosti.

Globalni akcioni plan za mentalno zdravlje

Svetska zdravstvena organizacija ulaže napore kako bi aktivnosti usmerene na pripremu i reagovanje u vanrednim situacijama bile dobro koordinisane i efikasne. Navodi se i značaj dugotrajno dostupne podrške.

Na Generalnoj skupštini 2024. godine usvojena je rezolucija kojom se pruža podrška sprovođenju Međunarodnih preporuka u oblasti mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške u cilju unapređenja dostupnosti integrisanih i kvalitetnih usluga svima kojima su potrebne. Zemlje članice ponovo su pozvane da sprovedu Globalni akcioni plan za mentalno zdravlje koji treba da se realizuje do 2030. godine.

Reakcije i simptomi

Osobe koje su na bilo koji način iskusile prirodom ili ljudskim faktorom izazvane katastrofe imaju snažne emocionalne reakcije. Neposredno nakon dešavanja, ljudi se često osećaju zaprepašćeno, dezorijentisano. Nakon ovakvih simptoma, mogu se javiti i drugi:

Intenzivna, neočekivana osećanja i reakcije – anksioznost, tuga, ophrvanost, preopterećenost, razdražljivost, strah, bes.

Promene u mislima, obrascima ponašanja, fiziološke reakcije – pojava repetitivnih i živopisnih sećanja na različite aspekte traumatskog događaja, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, teškoće sa koncentracijom ili donošenjem odluka, poremećaji spavanja, problemi sa apetitom i drugi poremećaji ishrane.

Preosetljivost na faktore okoline – Jaki zvuci, poput sirena, praska, zvuka motora, grmljavine, škripe ili drugih, kao i različiti intenzivni mirisi mogu asocirati na stresni događaj i dovesti do anksioznosti i straha.

Poremećaji u socijalnim kontaktima – nepoverenje, neslaganja i česte svađe sa osobama iz okruženja, preosetljivost, povlačenje i izolacija iz društvenih aktivnosti.

Fizički simptomi - glavobolja, vrtoglavice, zujanje u ušima, malaksalost, mučnina i bol u grudima, poremećaji probave.

Šta učiniti?

Najveći broj ljudi pokazuje dovoljnu otpornost i vremenom se u velikoj meri oporavi od tragičnih događaja, zavisno od intenziteta i trajanja.

Preporuke za brži oporavak su:

Dati sebi dovoljno vremena – prihvatiti da su tragični događaji težak period, da je proces žaljenja normalan i da zahteva vreme i da su emocije raznolike i promenljive. Imati dovoljno strpljenja i razumevanja za sebe, svoja osećanja i ponašanja.

Zatražiti podršku u okruženju – okrenuti se onima kojima je stalo do vas i koji će vas saslušati, razumeti situaciju i saosećati sa vama, pre svega porodici i prijateljima, onima koji su takođe preživeli katastrofu, kao i licima koja nemaju takvo iskustvo, a koja bi mogla da pruže veću podršku i objektivnost.

Saopštiti svoje iskustvo - izraziti osećanja na način koji vama odgovara, bilo kroz razgovor sa bliskim osobama, pisanje dnevnika ili bavljenje kreativnim aktivnostima, poput crtanja i sl.

Pronaći grupu za podršku – Uključiti se u grupu u okruženju koju vode odgovarajuće obučeni i iskusni stručnjaci. Grupna diskusija može pomoći da shvatite da niste sami u svojim reakcijama i emocijama.

Uvesti ili ponovo uspostaviti zdrave navike - Trudite se da imate izbalansiranu ishranu, dovoljno se odmarajte, budite fizički aktivni na način i u meri kako vama odgovara. Izbegavajte upotrebu duvanskih proizvoda i konzumiranje alkoholna pića.

Pratiti dnevne rutine - Idite na spavanje i budite se u redovno vreme, uvedite redovan raspored obroka, budite intenzivnije fizički aktivni u slično vreme svakog dana. Uvedite nove aktivnosti za koje ćete odvojiti poseban deo dana ili večeri, a koje će vam prijati.

Izbegavati donošenje krupnih životnih odluka – ukoliko je moguće odložiti na neko vreme odluke poput promene posla, mesta stanovanja. Ponekad su ovakve odluke iznuđene zbog posledica katastrofe. U takvim situacijama podelite svoja razmišljanja sa najbližima, dogovarajte se, podržite međusobno i podelite obaveze koje vas očekuju.

Kada da potražimo stručnu pomoć?

Ukoliko je osećaj patnje ili beznađa intenzivan i stalno prisutan i osećate da ne možete da funkcionišete niti obavljate svoje svakodnevne obaveze i aktivnosti već neko vreme, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje, poput psihijatara ili psihologa. Oni mogu da pomognu da bolje podnesemo emocionalne reakcije.

Preporuke za pružaoce psihosocijalne podrške

U slučaju pružanja podrške osobama tokom ili nakon katastrofa i vanrednih situacija potrebno je obratiti pažnju na sledeće:

Povećanje osećaja sigurnosti. Pomozite ljudima da se osećaju sigurnije tako što ćete im dati pouzdane informacije o aktuelnim dešavanjima, naučiti ih gde mogu da nađu dodatnu pomoć, uputiti ih na resurse koji im mogu pomoći da zaštitite svoje zdravlje. To im može pomoći da se pripreme za niz mogućih scenarija, kao i da im ublaži biološke reakcije koje dovode do paničnih poremećaja i otežavaju funkcionisanje.

Obuka o primeni tehnika za opuštanje. Naučite osobe kojima pružate pomoć koje sve tehnike opuštanja postoje i kako da ih primene - poput vežbi disanja, meditacije, istezanja, joge, molitve, pisanja, boravka na otvorenom.

Savetujte ih da se uključe u aktivnosti koje im prijaju i koje mogu biti korisne, kao i da odustanu od štetnih navika ukoliko ih upražnjavaju. Naučite ih kako da razmišljaju drugačije, tako da misli budu realne (to jest „mogu da se dese loše stvari“ umesto „desiće se loše stvari“) i korisne („ali ako se dese, mogu to da podnesem uz pomoć“).

Osnaživanje socijalne mreže. Ljudima o kojima brinete pomozite da povećaju svoju socijalnu podršku tako što ćete proceniti postojeće kapacitete i predložiti različite načine uspostavljanja komunikacije poput telefonskih razgovora, e-pošte, SMS poruka ili video poziva, uključivanja u događaje u zajednici, učešća u aktivnostima obnove, i dr.

Unapređenje samopouzdanja. Naučite ih kako da potraže i kako da tumače informacije koje su im potrebne i koje će im pomoći da revidiraju očekivanja, postave ostvarive ciljeve, naprave konkretne planove i preduzmu akcije.

Održanje nade. Očekivanja i optimizam da se stvari mogu rešiti doprinose boljim ishodima u svim situacijama. Pomozite ljudima da održe nadu tako što ćete ih naučiti da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i korisne aktivnosti koje mogu preduzeti. Naučite ih da obrate pažnju na ono što ih inspiriše ili povećava zahvalnost, kao i odvoje vreme za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.