Rana demencija – zašto je važno da je prepoznamo na vreme, i šta možemo da uradimo da je odložimo

Demencija je stanje koje značajno narušava kvalitet života – ne samo osobe koja boluje, već i njene porodice. Iako lek ne postoji, ranu demenciju je moguće usporiti i odložiti, naročito ako se prepozna na vreme. Ipak, upravo rana dijagnoza često izostane, jer se simptomi ponekad pogrešno tumače kao posledica stresa, umora ili „godina“.

Na važnost ranog prepoznavanja ukazuje i tužna vest da je Dejv Alen, basista legendarnog post-pank benda Gang Of Four, preminuo u 69. godini života. Kako je potvrdio bubnjar grupe Hju Burnam, Alen je godinama živeo sa dijagnozom rane demencije. Iako demencija sama po sebi nije direktan uzrok smrti, ona značajno komplikuje opšte zdravstveno stanje i kvalitet života – još jedan razlog više da se prepozna i tretira na vreme.

Koji faktori mogu da utiču na pojavu demencije pre 65. godine

Nedavna studija univerziteta u Ekseteru i Mastrihtu, objavljena u prestižnom časopisu JAMA Neurology, analizirala je podatke više od 350.000 ljudi iz Ujedinjenog Kraljevstva. Cilj je bio da se identifikuju faktori rizika koji mogu da dovedu do pojave demencije pre 65. godine života – takozvane rane demencije.
Od 39 analiziranih faktora, izdvojeno je 15 ključnih koji mogu povećati rizik:

• Socijalna izolacija
• Niži nivo obrazovanja
• Niži socioekonomski status
• Dve kopije APOE gena (povezanog sa Alchajmerovom bolešću)
• Manjak vitamina D
• Oštećenje sluha
• Prekomerno konzumiranje alkohola
• Potpuna apstinencija od alkohola
• Depresija
• Povišen C-reaktivni protein
• Umanjena fizička snaga
• Ortostatska hipotenzija (naglo sniženje pritiska pri ustajanju)
• Moždani udar
• Dijabetes
• Bolesti srca

Dobra vest je da na većinu ovih faktora možemo da utičemo – kroz promenu načina života, prevenciju i blagovremeno lečenje.

Tri načina da sačuvamo mozak – savet stručnjaka

Dr Arman Fešaraki-Zade, neurolog i psihijatar sa Yale univerziteta, preporučuje tri ključne mere koje mogu pomoći da očuvamo kognitivno zdravlje:

• Fizička aktivnost – redovno vežbanje podstiče stvaranje novih neurona i krvnih sudova, i značajno utiče na raspoloženje.
• Zdrava ishrana – naročito mediteranski način ishrane bogat omega-3 masnim kiselinama, vitaminima i antioksidansima.
• Kognitivna i socijalna stimulacija – učenje jezika, slušanje muzike, kursevi plesa, kao i druženje i razgovori licem u lice, od presudne su važnosti.

Način života u velikoj meri oblikuje naše zdravlje, uključujući i zdravlje mozga. Izolacija, loše navike i hronični stres tihi su saveznici demencije.
Zato je važno da slušamo svoje telo – i um. Da uočimo promene, reagujemo na vreme i da ne zaboravimo: demencija nije samo bolest starijih, i može se pojaviti mnogo ranije nego što mislimo.