Rezultati najveće studije do sada: Vakcine u detinjstvu ne povećavaju rizik od autizma, astme i drugih bolesti

Vakcine koje se daju u detinjstvu koriste se već 70 godina kako bi se pojačao odgovor imunog sistema

Vakcine koje se daju u detinjstvu već dugo su predmet polemike među roditeljima koji su protivnici takve vrste zaštite dece. Njihove tvrdnje, koje se šire internetom i društvenim mrežama, nema naučnu potporu, a roditelji poznati kao antivakseri uglavnom svoje stavove zasnivaju na strahu da će deca od vakcine dobijene u detinjstvu oboleti od određenih bolesti.

Vakcine koje se daju u detinjstvu koriste se već 70 godina kako bi se pojačao odgovor imunog sistema na niže doze lekova

Preporučujemo

Danska studija, objavljena u Annals of Internal Medicine  sprovedena na 1,2 miliona dece kako bi pružila uverenje roditeljima širom sveta, istraživala je da li postoji rizik od vakcina koje se daju u detinjstvu zbog uobičajenog aditiva u vakcinama. Masovna studija, koja trajala 24 godine, kako je saopšteno, nije pronašla rizik po zdravlje dece. Istraživanje nije pronašlo ubedljive dokaze da vakcine u detinjstvu dovode do autizma, astme ili desetina drugih hroničnih poremećaja.

Istraživači u Danskoj ispitali su bezbednost specifičnog sastojka vakcine – soli aluminijuma – koji, uprkos čestom opovrgavanju, ostaje uobičajena tema razgovora među skepticima prema vakcinama. Klinička ispitivanja opširno su testirala njihovu bezbednost, a one se koriste u neživim vakcinama više od 70 godina kako bi se pojačao odgovor imunog sistema na niže doze lekova.

Iako soli sadrže jone aluminijuma, njihova hemijska svojstva su prilično drugačija od svojstava čistog aluminijuma.

- Zaista je važno da roditelji shvate da ne ubrizgavamo metal deci. Naša studija se bavi mnogim od ovih zabrinutosti i pruža jasne i čvrste dokaze o bezbednosti vakcina za decu - tvrdi epidemiolog dr Anders Hviid iz Statens Serum Institute u Danskoj.

Soli aluminijuma u vakcinama su bezbedni za upotrebu

Od 1997. do 2020. godine, dr Hviid i kolege pratili su zdravstvene ishode više od 1,2 miliona danske dece koristeći nacionalni registar koji sadrži detalje o vakcinacijama u detinjstvu, dijagnozama i potencijalnim pristrasnostima. Neka od dece su rođena u vreme kada se preporučivalo manje vakcina sa solima aluminijuma. Druga su odrasla kada se preporučivalo više.

Na kraju krajeva, izloženost deteta solima aluminijuma koje se dovode u vezu sa vakcinama pre druge godine nije bila u značajnoj vezi ni sa jednim od 50 hroničnih poremećaja, uključujući 36 autoimunih, 9 alergijskih i 5 neurorazvojnih stanja. Nedostatak zavisne veze između soli aluminijuma i kontinuiranog zdravlja deteta snažno pokazuje da je sastojak bezbedan za upotrebu.

Vakcine koje se daju u detinjstvu sadrže minimalne količine aluminijumske soli

Dr Edward Belongia, epidemiolog u penziji, koji je decenijama proučavao bezbednost vakcina i koji nije bio uključen u trenutno istraživanje, kaže da je ovo „najveća i najdefinitivnija opservaciona studija o bezbednosti izloženosti dece aluminijumu iz vakcina“ za koju on zna. Kako je istakao, studija bi „trebalo da okonča sve preostale sumnje“ o potencijalnim zdravstvenim rizicima.

Iako je istina da su neke studije na životinjama izazvale zabrinutost zbog potencijalnih neurotoksičnih efekata izloženosti aditivima na bazi aluminijuma, ti eksperimenti su uključivali visoke doze tokom dužih vremenskih perioda. Poređenja radi, količina aluminijumske soli koja se koristi u dečjim vakcinama je minimalna – daleko ispod utvrđenih nivoa bezbednosti. U poređenju sa drugim izvorima jona aluminijuma u našem svakodnevnom životu, koji su sveprisutni, količina koju deca unose iz vakcina je zanemarljiva.

Odrasla osoba unosi oko 7 do 9 miligrama aluminijuma dnevno u različitim oblicima

Aluminijum je neizbežan deo naše svakodnevne ishrane, a tragovi se nalaze u biljkama, zemljištu, vodi i vazduhu. Bilo da smo toga svesni ili ne, tipična odrasla osoba unosi oko 7 do 9 miligrama aluminijuma dnevno u različitim oblicima. Prema nekim procenama, ako odojčad prime sve vakcine koje su im potrebne u prvih šest meseci života, to bi iznosilo oko 4,4 mg aluminijuma. U istom vremenskom okviru, dojenčad unose oko 7 mg aluminijuma, a odojčad hranjena formulom unose oko 38 miligrama. Kada se aluminijumski adjuvansi (supstance koje se dodaju vakcinama kako bi pojačale odgovor imunog sistema) iz vakcina ubrizgaju u mišić, mali deo može dospeti u krvotok, ali ih telo prepozna, obradi kroz bubrege i izbaci napolje.

U studiji sprovedenoj na 85 odojčadi, koncentracije aluminijuma u krvi i kosi nisu se povećale nakon primanja vakcine. Ovo ukazuje na to da se koncentracije aluminijuma u telu ne akumuliraju niti dostižu toksične nivoe nakon vakcinacije.

Svetska zdravstvena organizacija napominje da nivo aluminijuma nakon vakcinacije „nikada ne prelazi bezbedne američke regulatorne pragove... čak ni za odojčad sa malom porođajnom težinom“.

Danas postoje jaki dokazi koji ukazuju na to da su aluminijumski adjuvansi bezbedni za upotrebu u dečjim vakcinama. Pored toga, svake godine se zbog ovih imunizacija izbegne oko četiri miliona smrtnih slučajeva. S tim u vezi, naučnici ističu da vakcinacija dece ne ugrožava živote dece, već ih spašava.