Štitasta ili tiroidna žlezda je oblika leptira raširenih krila i nalazi se na vratu. Ova žlezda luči hormone tiroksin i tironin, čiji je zadatak da regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. Međunarodna nedelja štitaste žlezde ove godine u celom svetu ima temu nasledni faktor rizika, odnosno genetike.
Štitasta žlezda zdravstveni problem za oko 200 miliona ljudi na svetu
Poremećaji rada štitaste žlezde su česti i pogađaju oko 200 miliona ljudi širom sveta. Smatra se da je većina ovih poremećaja genetskog karaktera. Sručnjaci navode da porodično stablo može da bude složeno, ali i da njegova spoznaja može da nam ukaže da li smo u riziku od poremećaja rada štitaste žlezde.
– Autoimune tiroidne bolesti dovode do poremećaja rada štitaste žlezde. Procenjuje se da svaki deseti građanin u Srbiji ima poremećaj rada štitaste. Smatra se da u nastanku autoimunih tiroidnih bolesti nasleđe učestvuje sa 60 odsto, a spoljni faktori 40 sa – rekao je prof. dr Miloš Žarković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Na šta je potrebno da obratimo pažnju
U nekim slučajevima, posebno kada je reč o hipotireozi simptomi poremećaja rada štitne žlezde mogu biti skriveni.
– S obzirom na to da se učestalost povećava sa godinama i veća je kod žena, potrebni je da ta populacija posebno obrati pažnju na simptome kao što su umor, pospanost, zaboravnost, suva koža, bolovi u mišićima i slično – izjavila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Foto: Keynote Communications
Značaj rane dijagnostike
Predsednica udruženja pacijenata „Krila u nama“ Bojana Jedoksić navodi da je važno da znamo da li je neko od naših srodnika patio od problema sa štitastom žlezdom.
– Kada poznajemo simptome i kada naučimo da ih vidimo i prihvatimo kod sebe ili članova svoje porodice dolazimo do važnog cilja – rana dijagnostika sa ciljem prevencije komplikacije oboljenja – naglašava Bojana Jedoksić.
Poznavanje porodične istorije može da nam pomogne da razumemo i ublažimo rizik za sadašnju i buduće generacije. Sručnjaci naglašavaju da bi bilo dobro i da svi stariji od 50 godina provere funkciju štitaste žlezde. Isto se se savetuje i pacijentima sa nekim oblikom autoimunog oboljenja, osobama koje imaju dijabetes I ili II, ženama na početku trudnoće.
