Vitamin D danas se smatra najmoćnijim vitaminom Foto. Unsplash
Uz mogući izuzetak vitamina C, trenutno možda nema vitamina o kojem se češće govori nego o vitaminu sunca. Nije ni čudo, jer vitamin D je sastojak koji organizmu daje snagu, jača kosti, apsorpciju kalcijuma, a i jača imunitet. Ipak, zbog toga što je reč o vitaminu koji je u centru pažnje tokom pandemije korona virusa, često dolazi i do nekih zabluda.
– Očekuje se da je vitamin D čudesni lek i da će, ako svi uzmemo megadoze, rešiti sve probleme. To, naravno, jednostavno nije tačno – kaže dr Anne McTiernan, profesor epidemiologije u Centru za istraživanje raka Fred Hutchinson u Sijetlu, i dodaje da ne postoje vitamini ili suplementi koji bi lečili sve.
I previše dobrih stvari može loše da se odrazi na naš organizam, pa je tako i sa vitaminom D. Zdravsteni stručnjaci kažu da iako je retkost da organizam dobije previše vitamina D (nije isključeno da to ne može da se dogodi), ipak može da se pretera, i vitamin D može izazvati toksičnost koja ima ozbiljne zdravstvene posledice. Najčešći način na koji se to dešava je uzimanje previsoke doze dodataka vitamina D. Istraživači primećuju da sve veći broj ljudi uzima prevelike doze ovog vitamina, u odnosu na gornju preporučenu granicu. Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma, pa se toksičnost javlja nakupljanjem kalcijuma u telu, ističu zdravsteni stručnjaci. Simptomi toksičnosti vitaminom D mogu da budu mučnina, povraćanje, često mokrenje, slabost, bolovi u kostima i bol u bubrezima. Zbog toga se uvek treba konsultovati sa lekarom kako bi se utvrdilo da li vam je uopšte potreban dodatak vitamina D. Njegov nivo može se proveriti jednostavnim testom krvi.
To je tačno. S razlogom se naziva „vitamin sunca“. Kada ste pod sunčevim ultraljubičastim B svetlom, ono pretvara hemikaliju u vašoj koži u vitamin D3. On se zatim prenosi iz jetre u bubrege, gde postaje aktivni oblik vitamina D koji je upotrebljiv u vašem telu. Većina ljudi dobija deo vitamina D izlaganjem suncu, ali faktori poput godišnjeg doba, doba dana, oblačnosti, pigmenta kože i kreme za sunčanje utiču na to koliko vitamina D osoba može da sintetiše putem sunca. Na primer, stručnjaci primećuju da ljudi sa tamnijom kožom nisu u stanju da proizvedu toliko vitamina D uz pomoć sunčeve svetlosti.
Ljudi bi dobili dovoljno vitamina D svakodnevnim izlaganjem suncu, ali u velikim gradovima gde je svetlost često blokirana, povećanje aktivnosti u zatvorenom prostoru, odeća koja pokriva veći deo našeg tela ili svakodnevna upotreba kreme za sunčanje, čovek ne može da ostvari taj prirodni izvor vitamina D. Zato se koriste suplementi. Stručnjaci sugerišu da oko 5 do 30 minuta svakodnevnog izlaganja suncu, naročito između 10 i 16 sati, ili najmanje dva puta nedeljno, na rukama, licu, nogama i rukama bez kreme za sunčanje obično dovodi do prikupljanja dovoljne količine vitamina D. Naravno, i previše izlaganja suncu treba izbegavati jer to povećava šanse za rak kože i stvaranje bora.
Dobijanje vitamina D samo iz hrane nije nemoguće, ali to može da bude nezgodno, jer vrlo malo hrane sadrži dovoljno tog vitamina. Hrana najbogatija vitaminom D su riba (losos najviše) ili bele pečurke. Od onih svakodnevnih tu su jaja, čedar sir, mleko, žitarice… Međutim, ova hrana pokriva samo delić dnevnih potreba vitamina D te se smatra samo manjim izvorima. Zato lekari preporučuju ovu kombinaciju – hranu bogatu vitaminom D i unošenje dela vitamina kroz sunčevu svetlost.
Ako se osećate loše, možda ćete želeti da proverite nivo vitamina D. Prema studiji koja koristi moždane ćelije pacova, objavljenoj u julu 2018. u časopisu Genes and Nutrition, čini se da vitamin D igra ulogu u proizvodnji serotonina. Serotonin je hormon koji pomaže u regulisanju raspoloženja i spavanja. Istraživanja pokazuju da postoje korelacije između niskog nivoa vitamina D i poremećaja raspoloženja. Štaviše, studija objavljena u septembru 2017. godine u Journal of Diabetes Research otkrila je da dodatak vitamina D poboljšava raspoloženje žena sa dijabetesom tipa 2 (grupa ljudi sa većim rizikom od depresije u odnosu na opštu populaciju). Generalno, podaci istraživanja su mešani o tome da li će suplementi vitamina D sprečiti ili pomoći u lečenju raspoloženja i psihijatrijskih poremećaja. Ima mnogo uzroka depresije, ali one, kao i umor, mogu da budu znak da imate nizak nivo vitamina D. Ipak, postoje i izazovi. Na primer, sunčeva svetlost diže i nivo vitamina D i raspoloženje, tako da možemo da znamo da li zaista vitamin D poboljšava raspoloženje u odnosu na sunčevu svetlost, koja utiče na dobro raspoloženje.
– Iako postoji korelacija između gojaznosti i nedostatka vitamina D, nema naučnih dokaza da će uzimanje dodatka vitamina D pomoći u smanjenju struka – kaže dr Michael Holick, doktor medicine, endokrinolog i direktor Bone Health Klinike za negu pri Medicinskom centru Univerziteta u Bostonu. Istraživanje je pokazalo da su žene sa prekomernom telesnom težinom dopunjavale nivo vitamina D dodacima, dok su držale niskokaloričnu dijetu i vežbale, izgubile više kilograma nego žene koje su takođe bile na niskokaloričnoj dijeti i vežbale, ali nisu uspele da podignu vitamin D na idealan nivo. Ipak, istraživači se slažu da je prerano za izvođenje bilo kakvih zaključaka da vam uzimanje vitamina D može pomoći da se otarasite kilograma, jer još uvek nije jasno da li je nizak status vitamina D posledica gojaznosti ili je na neki način povezan sa njenim uzrokom. Naravno, dovoljne količine vitamina D, mogu pomoći ljudima da žive zdravije, što bi, zauzvrat, moglo da pomogne čoveku da smrša.
Da bi vaš imunološki sistem funkcionisao najbolje moguće, pobrinite se da unosite dovoljno vitamina D. To je zato što vitamin D može da pomogne procesu ublažavanja štetnog zapaljenskog odgovora određenih belih krvnih zrnaca, kao i da poveća proizvodnju imunih ćelija u proteinima koji se bore protiv mikroba. Odrasli, koji imaju nizak nivo vitamina D, verovatno su nedavno doživeli prehladu, kašalj ili infekciju gornjih disajnih puteva.
– Klinička ispitivanja otkrila su da dodatak vitamina D može smanjiti broj bolesti koje se kod dece razvijaju – kaže McTiernan. A analiza, objavljena u februaru 2017. godine, dala je dva rezultata. Prvo, ljudi koji su uzimali dodatke vitamina D imali su 12 odsto manje šanse da razviju akutne respiratorne infekcije u poređenju sa ljudima koji to nisu činili. Drugo, autori su otkrili da je osobama koje imaju ozbiljan nedostatak ovog vitamina uzimanje dodataka vitamina D rizik od respiratorne infekcije smanjio za 70 procenata. Zbog potencijalnih koristi za imuni sistem, neki ljudi su brzo pretpostavili da bi vitamin D mogao da deluje kao potencijalno sredstvo ili terapija za prevenciju covid 19, ali, stručnjaci još uvek nemaju definitivne potvrde, jer jerečo nedovoljno poznatom virusu. Ipak, sugerišu da je pametno držati optimalan nivo vitamina D i ne dozvoliti da padne ispod preporučenog nivoa.
Jedna studija, objavljena u oktobru 2020. godine u Journal of Clinical Endocrinologi & Metabolism, otkrila je da je više od 80 procenata ljudi sa covid 19 u bolnici u Španiji imalo nedostatak vitamina D. U drugoj studiji, objavljenoj u septembru 2020. godine u PLoS One, analizirano je 235 osoba zaraženih virusom SARS-CoV-2. Istraživači su zaključili da poboljšanje statusa vitamina D, kako u opštoj populaciji, tako i kod onih hospitalizovanih sa covid 19, ima potencijal da smanji težinu simptoma i smrti povezane sa bolešću. S tim u vezi, ljudima se savetuje da o pitanjima o vitaminu D i pravilnom doziranju, razgovaraju sa svojim lekarima primarne zdravstvene zaštite.