B12 je ključni vitamin, bitan za sintezu DNK , funkcionisanje centralnog nervnog sistema. On nam daruje energiju, većina osoba putem uravnotežene ishrane unosi dovoljne količine ovog esencijalnog nutrijenta. Manjak vitamina B12 uglavnom je posledica loše ishrane. Češći je kod osoba koje tokom duže vremena ne unose namirnice životinjskog porekla, kada mogu da se jave simptomi kao što su umor, glavobolja, depresija, slabija koncentracija.
Izvori B12
Ukoliko unosimo odgovarajuće količine mleka, jaja, ribe, goveđeg, svinjskog ili pilećeg mesa, sigurno imamo dovoljne količine B12 vitamina. I pored svega navedenog, stručnjaci zapažaju da dosta osoba i dalje koristi suplemente vitamina B12, i kompleksa vitamina B. Lekari naglašavaju da se suplementacija primenjuje samo ako postoji dokazani nedostatak određenog vitamina. Vegani, pacijenti na terapiji koja može da utiče na sintezu vitamina B12, trebalo bi iz predostrožnosti da se posavetuju sa lekarom.
– Iako se vitamini u obliku suplementa i raznih dodataka mogu da kupe u slobodnoj prodaji, dobro je da se pre upotrebe posavetujemo sa stručnim licem – kaže alergolog i imunolog dr Gary Soffer, Yale Medicine.
Zašto je B12 vitamin bitan?
Vitamin B12 se zove i kobalamin, koordinira nizom važnih telesnih funkcija. Naš organizam ne može sam da ga stvara. Neophodan je za sintezu DNK, produkciju crvenih krvnih zrnaca, dobro funkcionisanje nerava, pretvaranje hrane u energiju. Rastvorljiv je u vodi. Ukoliko ga je malo više nego što je potrebno neće nam naškoditi.
Preporučene vrednosti B12 su više od 200 pg/mL, nivoi 200 do 600 pg/mL smatraju se graničnim. Manjak su vrednosti ispod 200 pg/mL.
U kojim situacijama može da dođe do manjka?
U povećanom riziku su osobe starije od 50 godina.
– Starenje deluje i na gastrointestinalni sistem, pa može da oteža apsorpciju vitamina B12. Lekovi za kontrolu dijabetesa, kao što je metformin, inhibitori protonske pumpe za refluks kiseline, takođe mogu da utiču na apsorpciju ovog vitamina – objašnjava dr Gary Soffer.
Pošto telo dovija B12 vitamin uglavnom iz namirnica životinjskog porekla, suplementi sa savetuju uglavnom veganima i vegetarijancima. Obogaćene žitarice i nutritivni kvasac mogu donekle obezbediti adekvatan unos ovog vitamina.
Suplementacija se savetuje i budućim majkama, jer je manjak čest u trudnoći. Dovoljne količine B12 utiču na pravilan razvoj bebe. Dodaci vitamina B12 preporučuju se i posle operacija, na primer gastričnog bajpasa. Manjak je moguć i kod osoba koje imaju pernicioznu anemiju, celijakiju, Kronovu bolest, lupus. Neumerena konzumacija alkohola može da oteža apsorpciju vitamina.
U slučaju da imamo neku od navedenih bolesti o načinima moguće primene i dozama savetujemo sa izabranim lekarom.
Koje tegobe najčešće uzrokuje manjak vitamina B12?
Osobe sa manjom ovog bitnog vitamina uglavnom se žale na jak umor, moguće je da dođe do utrnulosti u rukama i nogama, anemije.
– Nedostatak je povezan sa poremećajima raspoloženja uključujući i depresiju. Bitno je napomenuti da manjak B12 može da doprinese razvoju depresije kod pojedinih pacijenata, ali manjak ne može sam po sebi da bude jedini uzrok depresije koja je složeno stanje i uslovljena je nizom faktora – naglašava dr Soffer.
Kako se leči nedostatak?
Nedostatak vitamina B12 se leči, najbolji rezultati se postižu kada se manjak uoči na vreme. B12 daje se u obliku injekcija, gelova, sprejeva za nos, kapi, tableta. Nešto je moguće kupiti u slobodnoj prodaji, dok je deo B12 vitamina dostupan samo na recept.
Vrednosti vitamina B12 se ne proveravaju rutinski, već ukoliko se pacijent žali da dugotrajan umor, slabost, neuropatiju, kognitivne teškoće. Nivoi vitamina mogu da se prate kod anemičnih osoba i vegana.
Veza sa demencijom
Pojedine studije ukazuju na da nizak nivo ovog vitamina može da bude povezan sa povećanim rizikom od kognitivnih teškoća i demencije. Većina stručnjaka smatra da ovi dokazi nisu u dovoljnoj meri uverljivi.
– Iako nedostatak može da utiče, na primer na slabije pamćenje, vitamin B12 slično kao i kod depresije nije isljučivi uzrok demencije. Na nastanak ove bolesti utiče više faktora kao što su genetika, način života, neke hronične bolesti – ističe dr Soffer.
Stručnjaci savetuju da vitamin B12 prvenstveno unosimo odgovarajućim načinom ishrane. Preporučene dnevne količine su individualne, zavise od starosti i niza drugih činilaca.
– Lekari generalno neradno savetuju suplemente, ukoliko ne postoje jasne indikacije za njihovu primenu. Hrana bi uvek trebalo da bude primarni izvor vitamina i minerala, u slučaju da smatramo da nam je neophodna suplementacija potrebno je da razgovaramo sa lekarom. Bitno je, pre svega, da se utvrdi da li postoji manjak određenog vitamina ili minerala, pa tek da onda da se primenjuje suplementacija u dozama koje propisuje stručnjak – objašnjava dr Soffer.
