Trnjenje, slabost i grčevi nekada su znak gubitka kalijuma: Kako nadoknaditi ovaj važan mineral

Kada telo iz nekog razloga gubi previše kalijuma dolazi do hipokalijemije, stanja koje može izazvati ozbiljne smetnje u radu mišića i srca

Kalijum (potassium) je treći najzastupljeniji mineral u ljudskom telu i jedan od ključnih elektrolita neophodnih za pravilno funkcionisanje svake ćelije. Tako od njegovog nivoa zavisi i pravilan rad srca, mišića, želuca...

Zašto nam je važan kalijum u telu?

Preporučujemo

Dok natrijum deluje pretežno izvan ćelija, kalijum ima glavnu ulogu unutar njih jer održava ravnotežu tečnosti, reguliše električni naboj ćelijskih membrana i omogućava nesmetan prenos impulsa kroz nervna i mišićna vlakna.

Zajedno sa natrijumom, hlorom, magnezijumom i kalcijumom, ovaj mineral čini osnovu elektrolitske stabilnosti organizma. Od toga koliko su ti minerali u ravnoteži zavisi gotovo svaka fiziološka funkcija: od otkucaja srca i kontrakcije mišića, do moždane aktivnosti i nivoa krvnog pritiska.

Ključne uloge kalijuma u organskim sistemima

Kalijum je glavni unutarćelijski katjon, što znači da održava električnu i osmotsku stabilnost ćelije. Njegova najvažnija uloga je u prenosu nervnih impulsa i kontrakciji mišića, naročito srčanog. Zajedno sa natrijumom učestvuje u radu tzv. natrijum–kalijum pumpe, mehanizma koji omogućava razmenu jona između unutrašnjosti i spoljašnjosti ćelije. Ova razmena je neophodna da bi nervne i mišićne ćelije uopšte funkcionisale.

Kalijum takođe pomaže u regulisanju acido-bazne ravnoteže (odnos kiselina i baza u organizmu), utiče na metabolizam glukoze, rast i deobu ćelija, kao i procese detoksikacije. Istraživanja pokazuju da dovoljan unos kalijuma značajno smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska, moždanog udara i bubrežnih kamenaca, dok istovremeno doprinosi zdravlju kostiju i mišića.

Kada i kako se gubi kalijum?

Kalijum se iz organizma uglavnom izlučuje putem bubrega, više od 90 odsto kroz urin, a manji deo stolicom i znojem. Kada telo iz nekog razloga gubi previše kalijuma, dolazi do hipokalijemije, stanja koje može izazvati ozbiljne smetnje u radu mišića i srca.

Simptomi niskog nivoa kalijuma uključuju slabost, grčeve, umor, nepravilne otkucaje srca, zatvor i osećaj trnjenja u ekstremitetima. Hipokalijemija je česta kod osoba koje se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima, kod sportista koji gube elektrolite znojenjem, ali i kod onih sa produženom dijarejom, povraćanjem ili kod prekomerne upotrebe diuretika i laksativa.

Pored toga, osobe koje koriste određene lekove poput kortikosteroida, beta2-agonista, kardiotonika ili teofilina takođe mogu da razviju disbalans elektrolita. Kod pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis) dolazi do smanjene apsorpcije i gubitka kalijuma, što dodatno komplikuje kliničku sliku.

Da li je opasno kada kalijuma imamo previše

S druge strane, prevelika količina kalijuma u krvi (hiperkalijemija) može biti podjednako opasna. Najčešće se javlja kod osoba sa oštećenom funkcijom bubrega, jer bubrezi više ne mogu da eliminišu višak elektrolita. Hiperkalijemija može izazvati usporen rad srca, aritmije, pa čak i srčani zastoj, zbog čega zahteva hitnu medicinsku procenu.

Kako da obezbedimo optimalan unos

Najbolji izvor kalijuma je raznovrsna i sveža ishrana. Nalazi se u voću i povrću, posebno u bananama, avokadu, krompiru, paradajzu, spanaću, pasulju, sočivu i orašastim plodovima. Treba imati na umu da termička obrada (kuvanje, pečenje) i industrijska prerada namirnica mogu smanjiti sadržaj kalijuma i do 70 odsto.

Savremene studije pokazuju da odnos unosa kalijuma i natrijuma ima direktan uticaj na kardiovaskularno zdravlje: što je više kalijuma u odnosu na natrijum, to je manji rizik od hipertenzije. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje unos od 3500 mg kalijuma dnevno za odraslu osobu, uz istovremeno ograničavanje unosa soli.

Kalijum je, dakle, mnogo više od običnog minerala. On je ključni regulator života unutar svake ćelije. Njegov disbalans remeti nervne signale, slabi mišiće, utiče na rad srca i mozak. Briga o adekvatnom unosu kalijuma, kroz pravilnu ishranu i zdrav način života, predstavlja jednu od najjednostavnijih, ali i najvažnijih mera očuvanja zdravlja.