Bol u kolenu tokom noći je tegoba koja može biti posledica povrede, trkačkog kolena, ali i bolesti kao što su artritis, giht, burzitis. Ovi bolovi su dodatno mučni jer uriču na kvalitet sna i mogu da uvedu osobu u začarani krug bola u kolenu i nesanice. Bol u kolenu tokom noći može se javiti i kod sasvim zdravih osoba, uglavnom je posledica delovanja više različitih faktora, poput intenzivne fizičke aktivnosti i dugotrajnog sedenja u lošem položaju tela.
Trkačko koleno
Trkačko koleno (patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele) česta je sportska povreda. Manifestuje se osećajem bola u predelu čašice kolena (patela) koji se pojačava prilikom fizičke aktivnosti. Trkačko koleno je posledica nepravilnog kretanja čašice, pri savijanju i opružanju kolena. Vremenom dolazi do oštećenja hrskavice čašice i okolnih struktura i bola.
Trkačko koleno često je posledica slabosti butnih mišića, previše zategnutih tetiva, lošeg oslonca na stopalo, hod ili trčanje sa stopalima okrenutim prema unutra. Bol koji je posledica trkačkog kolena, uglavnom, nestaje posle odmora i posle upotrebe analgetika koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji.
Osteoartritis
Za razliku od trkačkog kolena, osteoartritis je hroničko i degenerativno oboljenje zglobova. Bolest je uzrokovana oštećenjem hrskavice zahvaćenog zgloba. U nekim situacijama ova oštećenja su blagog karaktera, ali mogu biti i mnogo jača i u najtežim slučajevima onesposobiti pacijenta.
Na krajevima kostiju je hrskavica čiji je zadatak da omogući lako pokretanje kostiju. Ova hrskavica sprečava dodir dve kosti u zglobu. Kada se javi oštećenje hrskavice, dolazi do „sudara“ dve kosti u zglobu i bolova. Pacijenti se žale na ukočenost, bol pri savijanju kolena ili prilikom stajanja. Bol u kolenu može biti mnogo izraženiji u periodima mirovanja u noćnim satima.
Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis (RA) je hronična autoimuna bolest, poremećaj imunog sistema, koji greškom napada sopstveno tkivo, u ovom slučaju sinovijalnu membranu – opnu što oblaže unutrašnjost zgloba. Bolest može da pogodi više zglobova, pa i kolena. Sve ima za posledicu osećaj ukočenosti i bola u zglobovima.
Posttraumatski artritis
Posttraumatski artritis je posledica povrede, kada na primer slomljena kost može da oštetiti površinu zgloba. Pucanje meniskusa i povrede ligamenata dovode do nestabilnosti i dodatnog habanja zgloba kolena. Moguće je da se bolest neće javiti odmah posle povrede, već posle nekoliko godina. Stanje se ispoljava osećajem ukočenosti i otokom u predelu kolena. Ovi pacijenti se žale na bolove sa promenom vremena, bol može da isprovocira i dugotrajni odmor tokom noći.
Burzitis
Burzitis se određuje kao zapaljenje burze – malih zglobnih kesica ispunjenih tečnošću koje omogućavaju tetivama da glatko klize preko zglobova. Burzitis može izazvati bolno oticanje čašice kolena ili sa strane kolena. Kada burze oteknu dolazi do pritiska na susedne delove kolena i bola. Najčešći uzrok burzitisa je preveliki pritisak na koleno koji je posledica klečanja ili izvođenja čučnjeva, ili povrede kolena. Bolovi se intenziviraju tokom noći
Giht
Giht je vrsta artritisa i metaboličko oboljenje. Posledica je visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi. Pod dejstvom kiseline moguće su iznenadne i jake epizode bola, koji zahvata u većini slučajeva nožni palac, ali može se javiti i na kolenu ili skočnom zglobu. Visok nivo mokraćne kiseline dovodi do formiranja oštrih kristala koji mogu dovesti do iznenadnih napada bola, otoka. Koleno može da bude crvenilo i toplo na dodir. Napadi gihta su iznenadni, mogu trajati nekoliko nedelja ili dana, posle čega slede nedelje, meseci ili godine remisije.
Koleno je stalno pod naporom
Koleno je najveći zglob, podložno je povredama i naprezanju. Bol u klenu često je posledica pada. Bolovi koji su posledica povrede, trkačkog kolena, burzitisa obično prođu posle nekoliko nedelja. Problem je što se često bolovi javljaju i produbljuju u noćnim satima.
Kada smo zaokupljeni svakodnevnim osobama često ne obraćamo pažnju na lakše i umerene bolove. Tokom noćnih sati i u tišini situacija postaje sasvim drugačija. Dugotrajna nepokretljivost zglobova ima za posledicu osećaj ukočenosti i manje fleksibilnosti u jutarnjim satima. I pored toga što naprezanje može da izazove bol u kolenu, umerena aktivnost je neophodna kako bi zglobovi bili zdravi i pokretljivi.
Hodanje, plivanje, joga neke su aktivnosti koje mogu lekovito da deluju na celokupno zdravlje i na naše zglobove. Pokreti omogućavaju elastične tetive, bolju cirkulaciju. Stanje pacijenta koji pate od artritisa obično se poboljšava, kada se uključe u redovan i dobro dozirani program vežbanja.
Nedostatak sna pogoršava bol
Nedostatak sna može dodatno pojačati osećaj bola. San je od vitalnog značaja za regeneraciju tela. Nesanica dovodi do manjka energije i nemoći pacijenta da se bore protiv bolesti. Bitno je da vodimo računa i o zdravoj telesnoj težini. Gojaznost i dodatni kilogrami mogu opteretiti kolena i dovesti do bola. Savet je da potražimo lekarsku pomoć ako osećamo nestabilnost pri hodu i/ ili stajanju, ako otok ne prolazi, ukoliko nismo u stanju da savijemo koleno.
Za ublažavanje bolova često se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta. Stanja, kao što su giht i reumatoidni artritis ipak traže dobro odabranu terapiju. Savet je da ne spavamo duže od 15 do 20 minta tokom dana, zamračimo i zahladnimo spavaću sobu, izbegavamo obilne i začinjenje večere pre spavanja. Dobar jastuk i dušek bitni su za zdrav san i zaštitu kičmenog stuba i zglobova. Jastuče između kolena može biti od pomoći.
Da li bol u kolenu bolje uklanjaju tople ili hladne obloge?
Stručnjaci savetuju da se toplota koristi u vremenskom okviru od 48 sati od povrede. Ukoliko je bol posledica hronične bolesti upotrebljavaju se i tople i hladne obloge. Počinje se sa toplim oblogama koje pojačavaju cirkulaciju i pružaju brzo saniranje početnog bola. Potom se koriste hladne obloge sa ledom s ciljem da se spreče jači otoci.
