Tardivna diskinezija je neuobičajena nuspojava određenih lekova

Tardivna diskinezija javlja se kada određeni lekovi izazivaju neželjen efekat na telo i najčešće se održava na kretanje čoveka. Ljudi koji razviju ovaj poremećaj kretanja izazvan lekovima ne mogu da kontrolišu svoje pokrete lica, na primer. Razvijaju tikove na licu kao što su pokreti usana (kao u slučaju šmrkanja), guranje jezika i brzo treptanje. Može da se javi zbog lekova ili antipsihotika koji leče mentalne bolesti, a simptomi mogu da nestanu kada se promene lekovi.

Šta je tardivna diskinezija?

Tardivna diskinezija je poremećaj kretanja izazvan lekovima. Najčešće je uzrokovan uzimanjem određenih lekova zbog poremećaja mentalnog zdravlja. Tardivna diskinezija izaziva nevoljne tikove lica – nagle pokrete koji ne mogu da se kontrolišu. Takođe, može izazvati nekontrolisane pokrete kao što je krivljenje usana, poput šmrkanja. „Tardive“ je termin koja znači odloženo ili kasno, a „diskinezija“ se odnosi na nevoljne pokrete mišića. U slučaju ovog  stanja, postoji kašnjenje između početka terapije i pojave diskinezije, a većina ljudi uzima lekove godinama pre nego što razviju poremećaj. Procenjuje se da jedna od 4 osobe, koje uzimaju antipsihotike (neuroleptike) dugi niz godina razvije ovaj problem.

Šta uzrokuje tardivnu diskineziju?

Određeni lekovi izazivaju tardivnu diskineziju, a pre sve medikamenti koji leče mentalne bolesti, stomačne i neurološke probleme. Zdravstveni radnici ne znaju zašto neki ljudi, koji uzimaju lek razviju tardivnu diskineziju, dok drugi nikada nemaju problema.

Poznato je da će lekovi, koji blokiraju dopaminske receptore (antagonisti dopamina), najverovatnije izazvati tardivnu diskineziju. Nervne ćelije (neuroni) u nervnom sistemu stvaraju dopamin i ovo jedinjenje se ponaša kao neurotransmiter. To znači da šalje poruke dopaminskim receptorima (proteini u mozgu i nervima) i udruženim dejstvom šalju nervne signale koji kontrolišu pokrete tela. Hemijske promene u našem mozgu mogu da učine neke ljude osetljivijim na dopamin a ta visoka osetljivost uzrokuje da nervi pokreću preterane, nevoljne pokrete tela.

Ko je u opasnosti da dobije tardivnu diskineziju i koji lekovi je izazivaju?

Tardivna diskinezija pogađa sve uzraste, svaki pol, rasu… a češća je kod starijih ljudi i žena. Takođe, određeni faktori povećavaju rizik od razvoja poremećaja:

• dijabetes
• virus humane imunodeficijencije (HIV)
• poremećaj upotrebe supstanci (kafa, alkohol, kanabis, sedativi…)
• traumatska povreda mozga (TBI).

Lekovi koji mogu da izazvati tardivnu diskineziju su:

• Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti
• Blokatori dopaminskih receptora
• Litijum
• Lekovi protiv malarije
• Neuroleptici (antipsihotici ili sredstva za smirenje)
• Lekovi protiv mučnine (antiemetici).

Određeni lekovi za lečenje poremećaja raspoloženja i drugih problema mentalnog zdravlja mogu da povećaju rizik od tardivne diskinezije:

Anksioznost i depresija
Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)
Bipolarni poremećaj
Deluzioni poremećaj (psihoza)
Poremećaji u ishrani
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Posttraumatski stresni poremećaj
Šizofrenija i šizoafektivni poremećaj.

Takođe, antiemetički lekovi (protiv mučnine) za lečenje ovih gastrointestinalnih poremećaja mogu da izazovu tardivnu diskineziju:

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
Gastropareza
Mučnina i povraćanje.

Nesvesni simptomi koje izaziva tardivna diskinezija

Ljudi sa tardivnom diskinezijom možda nisu svesni da prave nevoljne pokrete lica, kao što su:

• Brzo treptanje
• Pokreti vilice kao kad čovek žvaće
• Pravljenje grimasa ili mrštenje
• Pomeranje usana kao šmrkanje, sisanje ustima
• Plaženje jezika ili sondiranje unutrašnje strane obraza jezikom.

Tardivna diskinezija može da utiče i na druge delove tela:

• Pokreti prstiju koji se ponavljaju poput sviranja klavira
• Guranje ili ljuljanje karlice
• Hodanje pačjim hodom.

Kada se govori o tome kada, u koje vreme se pojavljuju simptomi tardivne diskinezije lekari naglašavaju da većina ljudi uzima lekove godinama pre nego što se razvije ovaj poremećaj. Malo je verovatno da ćete neko razviti tardivnu diskineziju ako uzima lek nekoliko nedelja. Takođe, iako retko, neki ljudi razviju tardivnu diskineziju nakon što prestanu da uzimaju lek. Tipično, tardivna diskinezija nestaje ili se smanjuje kada čovek prestane da uzima lek ili smanji dozu. Ali, neki ljudi imaju uporne simptome, čak i ako više ne uzimaju lek.

Kako se leči tardivna diskinezija?

Kako bi se tardivna diskinezija lečila lekar može postepeno da smanji dozu leka i na kraju da obustavi njegovo uzimanje. Ukoliko je pacijentu potrebno kontinuirano lečenje, lekar može da  prepiše drugi lek. Za neke ljude ove promene izazivaju simptome tardivne diskinezije zato lekove ne treba menjati bez nadzora lekara. Neki ljudi, na primer, i dalje imaju simptome uprkos promeni lekova. Vremenom oni mogu da se poboljšaju i nestanu, a simptomi se retko pogoršavaju.

Ali, ako simptomi potraju, lekari navode da ovi tretmani mogu da pomognu:

• Tetrabenazin, jedini odobreni lek za lečenje simptoma poremećaja kretanja
• Injekcije botulinum toksina, koje blokiraju signale facijalnog nerva na nekoliko meseci
• Duboka moždana stimulacija, implantabilni uređaj koji blokira nepravilne nervne signale u delovima mozga koji kontrolišu pokrete.