Umor i produženo spavanje u toku dana mogli bi da budu simptomi visokog krvnog pritiska i mogućih srčanih tegoba. Sila kojom krv deluje na zid krvnog suda zove se krvni pritisak. Vrednosti krvnog pritiska nisu iste u toku jednog dana, zavise od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi.
Šta je hipertenzija?
Hipertenzija je stanje kada je krvni pritisak viši od 130/80 mm Hg. Prema navodima American Heart Association normalne vrednosti krvnog pritiska su „120 sa 80.“ Blago povišene vrednosti su 120 -129 mmHg/80 mmHg ili manje.
Hipertenzija prvog stepena se određuje kada vrednosti gornjeg pritiska iznose 130–139 mmHg, a donjeg 80–89 mmHg. Hipertenzija drugog stepena je praćena vrednostima 140/90 mmHg ili višim. Hipertenzivna kriza 180/120 mmHg ili višim vrednostima, zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Umor zbog pritiska
Stručnjaci navode da je moguć osećaj umora zbog visokog krvnog pritiska, ali i dodaju da umor nije znak na koji se možemo osloniti. Hipertenzija često nije praćena simptomima i jedino se može utvrditi merenjem krvnog pritiska.
Pojedine osobe koje pate od visokog krvnog pritiska mogu da se žale na umor, ali on i ne mora da bude posledica visokog krvnog pritiska, već nekog drugog zdravstvenog stanja.
Nedovoljne količine vode, previše kofeina, slana hrana su faktori rizika. Gojaznost i višak kilograma su u direktnoj vezi sa visokim pritiskom. Stanju doprinosi i sedelački način života. Pušenje, alkohol negativno utiču na zdravlje i podižu pritisak.
Delovanje stresa
Stres može dovesti do hormonskog disbalansa i visokog krvnog pritiska. Ukoliko je stres hroničan krvni pritisak je viši, a kod osoba koje već imaju hipertenziju moguće je da usled stresa dođe do komplikacija. Stres i visok krvni pritisak su stanja zbog koja su često praćena osećajem jakog umora. Stručnjaci upozoravaju da stres može biti okidač za nesanicu, hormonski disbalans i izmene u hemiji mozga – sve ove promene izazivaju osećaj umora.
Sleep apneja dovodi do porasta krvnog pritiska i uzrokuje dnevnu pospanost i umor. Stručnjaci iznose podatak da osoba koja pati od sleep apneje može zaspati i za volanom.
Male promene mogu da budu od velike pomoći
Visok krvni pritisak i/ili osećaj umora mogu biti simptomi autoimunih bolesti, hronične bolesti bubrega, srčanih bolesti, problema sa štitastom žlezdom, anksioznosti. Nelečeni krvni pritisak može dovesti do bolesti bubrega, oboljenja oka, slabosti srca, srčanog udara, aneurizme, vaskularne demencije, problema u trudnoći.
Nekada jednostavne izmene loših životnih navika mogu da dovedu do poboljšanja stanja. Fizička aktivnost, odgovarajuća dijeta, sa malo soli, nekada mogu da pomognu, ali ne i svim pacijentima. Neke osobe moraće da koriste pored odgovarajućeg higijensko – dijetetskog režima i lekove za kontrolu krvnog pritiska.
Umor kao nuspojava primene lekova
Umor je i neželjena reakcija na beta-blokatore lekove za kontrolu hipertenzije. Pod delovanjem ovih lekova srce sporije kuca, usporen je protok kiseonika i hranjivih materija koje utiču na budnost organizma. Savet je da potražimo hitnu pomoć ako pored hipertenzije primetimo krvave oči, krvarenje iz nosa, vrtoglavicu, bol u grudima.
Lekari upozoravaju da je visok krvni pritisak „tihi ubica“ i da zato ne postoje simptomi ili znaci koji bi mogli da ukažu na ovo stanje. Umor može biti nuspojava lekova za terapiju hipertenzije, ili i nekih drugih stanja kao što su sleep apneja i stres.
Izuzetno sam i kao dugogodišnji novinar a i kao višegodišnji vlasnik visokog pritiska, zadovoljan člankom