Bol u levoj ruci može imati mnogo uzroka, ali ponekad može biti znak ozbiljnog problema sa srcem – posebno ako je praćen bolom u grudima ili stezanjem. Ovo se dešava zato što srce i leva ruka dele nervne puteve do mozga, tako da problem sa srcem može izazvati bol u levoj ruci.
Postoji više uzroka bolova u levoj ruci, a u nekim situacijama potrebna je hitna medicinska pomoć.
Angina ponekad izaziva bol u levoj ruci
Angina je vrsta bola u grudima koja se obično javlja nakon trenutka napora ili stresa (naziva se stabilna angina), mada se može desiti i u mirovanju (naziva se nestabilna angina). To je posledica nedostatka kiseonika u srcu zbog nedostatka krvi, što izaziva bol u grudima, a ponekad i u levoj ruci. Angina se oseća kao „stezanje, pritisak ili tupi bol u centru grudi. Može da zrači u ruku, ali obično ne prelazi sa ručnog zgloba na šaku”, kaže dr Adedapo Iluyomade, preventivni kardiolog na Baptist Health’s Miami Cardiac & Vascular Institute. Može da se oseti u sredini ili u levoj strani grudi. Bol obično traje samo nekoliko minuta. Pored bolova u grudima i levoj ruci, simptomi angine su:
- bol u vilici, vratu i ramenu
- mučnina
- bol u stomaku
- kratak dah
- dijaforeza
Angina je obično posledica bolesti koronarne arterije. Veća je verovatnoća da će ovo stanje doživeti muškarci stariji od 45 i žene starije od 55 godina. Pored bolesti koronarne arterije, neka stanja koja povećavaju rizik od razvoja angine su:
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
Kada doživimo neobjašnjiv bol u grudima trebalo bi da lekar proceni situaciju kako bi utvrdio osnovni uzrok. Ali nakon što lekar uspostavi dijagnozu stabilne angine, navedeni simptomi ne zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Lekar će verovatno preporučiti promene životnih navika i uvođenje vežbanja i zdravije ishrane, i propisati lekove za sprečavanje ili smanjenje intenziteta napada angine.
Međutim, dr Iluyomade kaže da u slučaju angine koja ne nestaje mirovanjem, progresivno se pogoršava tokom vremena ili je povezana sa znojenjem ili kratkim dahom, treba potražiti hitnu pomoć. To može biti nestabilna angina pektoris, koja može biti prethodnik srčanog udara.
Srčani udar
Srčani udar ili infarkt miokarda zahteva hitnu medicinsku pomoć, a uzrokovan je nedostatkom dotoka krvi u srce, što može dovesti do trajnog oštećenja srca ili smrti. Baš kao i kod angine, srčani udari mogu izazvati iznenadni bol u levoj ruci. Studija iz 2013. pokazala je da je 17 odsto ispitanih osoba koje su imale srčani udar imalo i bol koji se protezao ka ramenu, nadlaktici i podlaktici. Ostali simptomi srčanog udara mogu da budu:
- bol ili nelagodnost u grudima
- mučnina ili nelagodnost u gornjem delu stomaka
- anksioznost ili osećaj straha
- znojenje, vrtoglavica, problemi sa disanjem
Iako su ovo tipični simptomi srčanog udara, simptomi mogu varirati, posebno među ženama, kod kojih je veća verovatnoća da će doživeti dodatne simptome, uključujući bol u leđima i ramenima i umor.
Dok angina obično traje nekoliko minuta i ublažava se mirovanjem, simptomi srčanog udara obično traju neprekidno 10-15 minuta.
Faktori rizika za srčani udar su sledeći:
- porodična istorija srčanih udara
- muškarci stariji od 45 godina
- žene starija od 55 godina
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- dijabetes
- pušenje
- zloupotreba alkohola i droga
- gojaznost
Srčani udar zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Uganuće i istegnuće mišića
Iako su uganuća i istegnuća obično uzrokovana sportskim povredama, prekomernom upotrebom ili nesrećama, to su dve različite stvari:
- uganuće je oštećenje ligamenata – tkiva koje povezuje kosti
- istegnuće predstavlja istegnuti ili pocepani mišić ili tetivu – tkivo koje vezuje mišić za kost
I uganuća i istegnuće ramena, bicepsa i mišića podlaktice uzrokovaće bol, otok i upalu. Istegnuće mišića takođe karakterišu spazam, slabost ili grčevi, dok oba stanja mogu izazvati poteškoće u kretanju zahvaćenog zgloba.
Blaga uganuća i istegnuća mogu se lečiti kod kuće mirovanjem, ledom, kompresijom, elevacijom i NSAID-ima.
– Kod mnogih uganuća ili istegnuća za oporavak je potrebno samo nekoliko nedelja. Međutim, kod većine ortopedskih povreda, ako se bol nije značajno smanjio za 3-4 nedelje, trebalo bi potražiti stručnu pomoć – kaže dr Robert Anderson, ortopedski hirurg u Summit Orthopedics.
Prelom kosti
Prelom ruke može da se desi na bilo kojoj od tri kosti u ruci, radijusu i lakatnoj kosti, koje čine podlakticu, ili humerus – kost nadlaktice. Prelomi su česti u svim uzrastima, a najčešće se dešavaju usled nesreća, kao što je saobraćajna nesreća ili pada na ispruženu ruku kod bavljenja sportom. S godinama, prelomi su češći jer se gustina kostiju smanjuje, što uzrokuje krhke, lomljive kosti. Postoje i drugi faktori koji mogu doprineti povećanju verovatnoće od loma kosti, uključujući podvrgavanje hemoterapiji, lošu ishranu ili hroničnu bolest poput osteoporoze.
Slomljene ruke obično uzrokuju značajan, oštar bol uz:
- otok
- modrice
- utrnulost
- poteškoće u kretanju bez bolova
U slučaju loma ruke, trebalo bi što pre otići kod lekara. Jednostavni prelomi mogu da se nameste i zatim leče samo mirovanjem, ledom i nošenjem potpore za ruku, ali kod težih može da bude potreban gips i/ili operacija.
Bol u ruci glavni simptom povrede rotatorne manžetne
Rotatorna manžetna odnosi se na mišiće i tetive oko ramena. Povrede u ovoj oblasti su česte. Raskidi mišića rotatorne manžetne često su posledica degeneracije pa se povećavaju s godinama. Različite procene mogu da se razlikuju, ali otprilike 15–30 procenata povreda rotatorne manžetne javlja se kod odraslih u 60-im i 70-im godinama i 36–62 odsto kod odraslih starijih od 80 godina.
Dr Anderson kaže da je glavni simptom povreda rotatorne manžetne bol u ruci, posebno kada je ruka podignuta i udaljena od tela i iznad glave. Takođe može da se javi slabost, ukočenost, utrnulost u ramenu i ruci zajedno sa pojačanim bolom noću.
U većem riziku od povreda rotatorne manžetne su osobe sa porodičnom istorijom problema sa ramenima i ako njihove redovne aktivnosti uključuju ponavljajuće pokrete ramena iznad visine ruke kao što su plivanje, udaranje čekićem, tenis ili podizanje tegova iznad glave.
Opcije za oporavak raskida rotatorne manžetne zavise od težine. Otprilike osam od 10 slučajeva delimičnih raskida poboljšavaju se mirovanjem, fizikalnom terapijom, NSAID-ima i injekcijama steroida. U težim slučajevima, međutim, može biti potrebna operacija.
Tendonitis
Tendonitis nastaje kada se tetive upale ili iritiraju zbog prekomerne upotrebe. Obično se javlja u ramenu, laktu i zglobu. Baš kao i kod povreda rotatorne manžetne, tendonitis može da se pojavi ako se obavlja posao ili aktivnost koja koristi ponavljajuće pokrete. Pored bola, može da se javi osetljivost i otok na zahvaćenom području i kao i osećaj tupog bola. Neke vrste tendonitisa ruke su:
- teniski lakat ili lateralni epikondilitis, koji uzrokuje bol na spoljašnjoj strani lakta i do mišića ekstenzora podlaktice
- golferski lakat ili medijalni epikondilitis, koji uzrokuje bol na unutrašnjoj strani lakta i do mišića fleksora podlaktice
- tendonitis bicepsa ili bicipitalni tendonitis, koji izaziva bol u prednjem delu ramena gde tetiva bicepsa leži u žlebu kosti humerusa
Tendonitis može da se leči na sličan način kao i povreda rotatorne manžetne – mirovanjem, ledom, kompresijom i elevacijom. Fizikalna terapija i injekcije steroida takođe mogu biti efikasni u ozbiljnijim slučajevima, a postoje i hirurške opcije za najteže slučajeve.
Uklješten nerv
Kada su nervi u vratu komprimovani ili iritirani, to može izazvati bol koji zrači niz ruku, odnosno radikulopatiju. Radikulopatija može biti uzrokovana povredom ili degeneracijom kičme kako starimo. Do ovoga dolazi kada se kičmeni diskovi ukrute i spljošte, stvarajući manje prostora za kičmene nerve, što na njih vrši pritisak. U zavisnosti od toga koji kičmeni nerv je zahvaćen, može da se javi oštar ili bol koji izaziva osećaj pečenja u određenom delu ruke, ponekad sa slabošću, peckanjem i ukočenošću. Bol može biti konstantan ili ponavljajući.
Nervi na samoj ruci takođe mogu biti komprimovani ili stegnuti. Ovo može izazvati sindrom kubitalnog tunela, koji utiče na unutrašnju podlakticu i šaku, ili sindrom karpalnog tunela, koji utiče na srednju podlakticu i šaku.
Cervikalna radikulopatija leči se slično kao i druga ortopedska stanja, kombinacijom mirovanja, leda, kompresijom i elevacijom, NSAIL-a, fizikalne terapije, imobilizacije (tzv. kragna) i steroida. Teži slučajevi ili slučajevi bez reakcije mogu zahtevati operaciju, iako je to retko, kaže dr Anderson.
