Profesor dr Radmilo Janković: Postoje situacije u kojima dođemo do toga da ne može baš svaki lekar pacijentu da "gurne tubus" Foto: Radmilo Janković/privatna arhiva/Shutterstock
Anestezija je neodvojivi deo i jedan od najvažnijih segmenata hirurških protokola, kojim se izaziva neosetljivost određenog dela ili čitavog organizma na bol i druge senzacije. Iako su neopravdano u senci, uloga anesteziologa je kompleksna i zahtevna: uspavljuju pre intervencije, kontrolišu bol u toku operacije, bude bolesnike, a onda, ako je potrebno, ostaju uz njih u jedinicama intenzivne nege. Strahovi prisutni kod pacijenata razbijaju se pre svega dobrom informisanošću od strane medicinskog osoblja – kaže profesor dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i rukovodilac Klinike za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju.
Naš sagovornik potvrđuje da se mogu javiti kraktoročne posledice kao što su mučnina, povraćanje, vroglavica, bol u grlu, osećaj zbunjenosti i pospanosti, nekada i grčevi u mišićima, kao i oštećenje nerava i bolovi u mišićima ukoliko se koristi neki vid regionalne anestezije. Pominje se, kako kaže, čak i budnost tokom opšte anestezije, za koju literatura kaže da se javlja u 1 na 1000 slučajeva, mada ni to nije sasvim dokazano. Među dugoročnim posledicama, naročito kod starijih osoba, moguća je pojava delirijuma i kognitivnih poremećaja.
– Anesteziolozi moraju biti svesni da tokom svake vrste anestezije i kod svakog pacijenta ponaosob može doći do pojave nekih neočekivanih situacija. To su retka stanja i uglavnom su sva opisana u literaturi. Naravno, jedno je kada nešto pročitate, a drugo je kada vam se to desi u praksi. Jedno od takvih stanja je, na primer, otežano obezbeđenje disajnog puta. Takva pojava i nije tako retka, ali nam uglavnom dodatna oprema i iskustvo priskoče u pomoć kada se tako nešto desi. Naša ustanova poseduje takvu dodatnu opremu, ali je u nekim manjim centrima nema. Zato je našim kolegama nekada znatno teže da izvedu opštu anesteziju, pa neretko takve pacijente šalju u ustanove višeg ranga – objašnjava prof.dr Janković.
Prema rečima sagovornika našeg portala, anestezija podrazumeva primenu širokog dijapazona lekova. To su, naglašava, supstance koje se koriste isključivo u operacionim salama ili jedinicama intenzivnog lečenja. Odabir leka kako za uvod, tako i za održavanje i buđenje iz anestezije zavisi od mnogo faktora. Neki od njih su, navodi profesor Janković, starost pacijenta, pridružene bolesti, vrsta i dužina trajanja hirurške intervencije, medikamenti koje pacijent već uzima, dostupnost, ali i familijarnost anesteziologa sa određenim lekom.
– Netačno je da neće dati saglasnost, ali je svakako tačno da je njegova reč poslednja. Uglavnom postoji spisak analiza i pregleda koje pacijent mora posedovati pre dolaska anesteziologu. Onda anesteziolog na osnovu toga kao i klinčkog pregleda odlučuje i daje saglasnost. Ovo je primer kada se radi o takozvanim hladnim operacijama, tj.onim operacijama koje su unapred zakazane. Ako se radi hitna hirurška intervencija, u operacionu salu se ulazi i bez pripreme pacijenta. Njegova reč je poslednja iz jer je on taj koji se mora pripremiti za moguće rizike u toku operacije i dovesti pacijenta u što optimalije stanje, kako bi se ti rizici izbegli ili sveli na minimum – razjašnjava jednu od najčešćih dilema predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.
Jedina apsolutna kontraindikacija za sve vrste anestezije jeste nesaglasnost pacijenta. Sve ostale su, naglašava profesor Janković, relativne.
– Sama hirurška procedura je jedno stresno stanje za organizam, pa ne možemo sa sigurošću reći zbog čega se javlja ta posledica. Retka je, i ako se javi traje veoma kratko – napominje anesteziolog.
Posao anesteziologa je kako u operacionoj sali, tako i u jedinicama intenzivnog lečenja, kaže prof.dr Janković i kao važno još izdvaja:
– Danas se anesteziolozi bave i terapijom bola. Tokom operacije on je odgovoran za bezbedan uvod-uspavljivanje, zatim održavanje svih vitalnih funkcija kao što su rad srca, pluća, bubrega, održavanje krvnog pritiska, adekvatne dubine anestezije itd. Nakon završetka hirurške intervencije pacijenta treba bezbedno probuditi iz anestezije i onda se postoperativni oporavak, ukoliko je to neophodno, nastavlja u jednicama intenzivnog lečenja gde borave najteži pacijenti. Anesteziolozi tu pored njih borave i 24h dnevno, brinući o svim napred navedenim vitalnim funkcijama i svukupnom stanju pacijenta.
Plasiranje tubusa je bitno, ali ne i najbitnije za uspešnost opšte anestezije. To je manuelna veština koja se da savladati uz dovoljno prakse, ali, to je samo početak anestezije, naglašava profesor. Dosta toga krucijalnog dolazi, kako kaže, nakon intubacije pacijenta. Međutim, čak i sam proces intubacije može biti otežan ili nemoguć, kada se stvarno nailazi na izazov, jer je onda sama hirurška intervencija upitna. I tada se, poentira prof.dr Radmilo Janković, dolazi do toga da ne može baš svaki lekar da „gurne tubus“ – to je trenutak kada se anesteziolozi i njihovo umeće pokazuju u pravom svetlu.
– O ovom segmentu pripreme i oporavka pacijent treba da bude informisan pre svega zbog konzervativnog načina razmišljanja, duboko usađenog u naše navike. Veliki broj pacijenata neopravdano i potpuno bespotrebno gladuje pre, ali i nakon intervencije. Najvažnije je biti svestan svojih zdravstvenih limita i pridržavati se instrukcija dobijenih od medicinskog osoblja. Aktuelni protokoli su, pored ostalog, značajno skratili i period uzdržavanja od uzimanja tečnosti pre operacije – rekao je profesor dr Radmilo Janković kome, kao i svim njegovim kolegama, eKlinika portal čestita 16.oktobar, Svetski dan anestezije.