Novi, bio-inspirisani lek protiv raka vraća efikasnost imunih ćelija u borbi protiv raka, otkrio je tim koji predvode istraživači sa University of Texas u Ostinu. Naučnici su u eksperimentu na miševima otkrili da kod onih koji imaju melanom, rak bešike, leukemija i rak debelog creva, lek usporava rast tumora, produžava životni vek i povećava efikasnost imunoterapije. Istraživanje je objavljeno u časopisu Cancer Cell i smatra se da bi ovo otkriće moglo da promeni igru za mnoge pacijente sa rakom.
Rak briše deo DNK zvani 9p21
Mnogi karcinomi brišu deo DNK koji se zove 9p21, što je najčešće brisanje kod svih tumora, a javlja se u 25 do 50 odsto određenih karcinoma kao što su melanom, rak mokraćne bešike, mezoteliom i neki karcinomi mozga. Naučnici odavno znaju da karcinomi sa brisanjem 9p21 znače lošije ishode za pacijente i otpornost na imunoterapije, strategije lečenja koje su osmišljene da pojačaju prirodni imuni odgovor pacijenta na rak.
Brisanje pomaže ćelijama raka da izbegnu da ih imuni sistem otkrije i zbriše, delom tako što podstiče rak da ispumpa toksično jedinjenje zvano MTA, koje narušava normalno funkcionisanje imunih ćelija i takođe blokira efikasnost imunoterapije.
– Na životinjama, naš lek snižava MTA na normalu, a imuni sistem se oporavlja. Vidimo mnogo više T ćelija oko tumora, koje su „u napadu“. T ćelije su važan tip imunih ćelija, poput SWAT tima koji može da prepozna tumorske ćelije i puni ih enzimima koji „izjdeaju“ tumor – objasnio je dr Everett Stone, profesor na Odseku za molekularne bionauke i vanredni profesor onkologije na Dell Medical School, koji predviđa da bi lek mogao da se koristi u kombinaciji sa imunoterapijom kako bi se povećala njihova efikasnost.
Lek za rak sprečava gubitak ključnih gena u ćelijama raka
Autori studije objašnjavaju da brisanje 9p21 dovodi do gubitka nekih ključnih gena u ćelijama raka. Nestaje par gena koji proizvode regulatore ćelijskog ciklusa – proteine koji održavaju rast i deobu zdravih ćelija sporijom brzinom. Kada se ti geni izgube, ćelije mogu da rastu nekontrolisano i to je ono što ih čini kancerogenim. Takođe je izbrisan i gen za održavanje „domaćinskog gena“ koji proizvodi enzim koji razgrađuje toksin MTA. Upravo ovaj gubitak, prema naučnicima, omogućava ćelijama raka da steknu novu supermoć – sposobnost da deaktiviraju imuni sistem.
– Rak dobija „dva za jedan“ kada izgubi oba ova gena. Gubi kočnice koje ga inače sprečavaju da nekontrolisano raste. A onda, u isto vreme razoruža napadačku snagu tela. Dakle, postaje mnogo agresivnija i malignija vrsta raka – objasnio je dr Stoun.
Modifikovani lek protiv raka ostaje u cirkulaciji danima
Kako bi kreirali svog kandidata za lek protiv raka, dr Stoun i njegove kolege započeli su sa korisnim enzimom koji telo prirodno proizvodi da razgradi MTA, a zatim su dodali fleksibilne polimere.
– To je već zaista dobar enzim, ali morali smo da ga optimizujemo kako bi duže trajao u telu. Kada bismo ubrizgali samo prirodni enzim, on bi bio eliminisan u roku od nekoliko sati. Kod miševa, naša modifikovana verzija ostala je u cirkulaciji danima. Kod ljudi će trajati još duže – naglasio je dr Stoun kome predstoji više bezbednosnih testova koji će se sprovesti na leku nazvanom PEG-MTAP, kao i obezbeđivanje sredstava da se lek uvede u klinička ispitivanja na ljudima.
