Histamin može da ima određenu ulogu u procesu migrene, a smanjenje njegove količine koju proizvodi naše telo može smanjiti uticaj migrene na naš život. Neki ljudi imaju jače reakcije na histamin od drugih, a istraživači su pokušali da objasne kako on može uticati na migrenu i šta pacijenti s tim u vezi mogu da urade.
Šta je histamin
Histamin je veoma važna biohemijska supstanca koju naše telo proizvodi da reguliše nekoliko različitih procesa, ali verovatno nam je najpoznatija njegova uloga u alergijama. Ako smo alergični na određenu supstancu, naše telo u njoj prepoznaje protein kao stran i štetan. Uključuje se „alarm” alergije, naređujući oslobađanje histamina iz belih krvnih zrnaca poznatih kao mastociti. Ovi mastociti su u vezivnom tkivu po celom telu, ali su u većim koncentracijama ispod naše kože, u nervima, plućima, crevima i blizu krvnih i limfnih sudova. Postoje četiri vrste histaminskih receptora u telu, od kojih svaki ima različite funkcije:
- H1 receptori proizvode klasične alergijske reakcije kada su stimulisani, kao što su curenje/začepljen nos, kijanje i svrab kože i očiju. Oni regulišu i cikluse spavanja i buđenja, unos hrane, telesnu temperaturu, emocije, pamćenje i učenje.
- H2 receptori nalaze se u ćelijama glatkih mišića, ćelijama srca i ćelijama u stomaku koje oslobađaju kiselinu. Stimulisanje H2 receptora može da izazove lučenje želudačne kiseline, stimulaciju sluzokože u disajnim putevima, crvenilo, nizak krvni pritisak, glavobolju, ubrzan rad srca i stezanje bronhija (poput onoga što se dešava kod napada astme).
- H3 receptori nalaze se u neuronima centralnog nervnog sistema i deo su krvno-moždane barijere. H3 receptori oslobodiće histamin i neurotransmitere kao što su dopamin, norepinefrin i acetilholin kada su stimulisani.
- H4 receptori nalaze se u koštanoj srži i hematopoetskim ćelijama, nezrelim ćelijama koje se mogu razviti u sve vrste krvnih zrnaca. Oni su ključni igrači u inflamatornim poremećajima i autoimunim bolestima. Naučnici znaju za H1 i H2 decenijama, ali H3 i H4 relativno su novi ciljevi istraživanja.
Netolerancija na histamin
Histamin igra ulogu u lošim reakcijama koje nisu baš alergije. Svetska organizacija za alergije napominje da čak 1 od 5 ljudi ima neželjene reakcije na određenu hranu, ali da tim reakcijama nedostaju specifične reakcije imunog sistema uključene u alergiju. Ove nealergijske osetljivosti na hranu, koje se nazivaju i intolerancija na hranu, nisu opasne kao što su anafilaktičke alergijske reakcije, ali mogu biti neprijatne (poput netolerancije na laktozu).
Histamin se prirodno javlja u različitim količinama u različitim namirnicama. Povećava se kako se hrana fermentira ili razgrađuje i kako se hrana vari u našem GI sistemu, ali uticaj histamina na varenje nije isti za sve.
Netolerancija na histamin je poremećaj u kojem crevo nema dovoljno enzima koji se zove diamin oksidaza (skraćeno DAO). Tipično ljudsko telo ima dovoljno DAO-a da se izbori sa histaminom proizvedenim tokom rutinskog varenja većine hrane, ali neko sa netolerancijom na histamin nema. Mala količina histamina može nadjačati sposobnost tela da ga obradi u crevima, puštajući previše histamina u krvotok. Uobičajeni simptomi netolerancije na histamin su:
- nadimanje
- postprandijalna sitost – osećaj nelagodnosti nakon konzumiranja umerene porcije hrane
- dijareja
- bol u stomaku
- zatvor
- vrtoglavica
- glavobolja
- svrab kože
- lupanje srca
- curenje/začepljen nos
- kijavica
Ako neko ima višestruko ponavljanje ovih simptoma, verovatno će mu biti postavljena dijagnoza sindroma iritabilnog creva (IBS), koji ima tendenciju da ide ruku podruku sa migrenom.
Studija iz 2019. na 62 pacijenta kojima je dijagnostikovana netolerancija na histamin (sa krvnim testovima koji potvrđuju nizak nivo DAO) navodi da se netolerancija na histamin može manifestovati tako širokim, maglovitim nizom simptoma da se kod ljudi s njom često ne uspostavlja dijagnoza.
Histamin i migrena
Primećuje se da neki od ovih simptoma odgovaraju migreni ili njenim čestim komorbidnim stanjima. Isto se odnosi i na način na koji se ti simptomi poklapaju sa funkcijama različitih histaminskih receptora. Možemo da zaključimo da histamin možda nije „glavni lik” u procesu migrene, već „sporedni lik” koji je zadužen za teškoće kod migrene:
- Migrena uključuje upalu duž trigeminalnog nerva i oko krvnih sudova i nerava u moždanim ovojnicama, membranama koje pokrivaju mozak.
- Ova upala može izazvati oslobađanje neuropeptida kao što je peptid povezan sa genom kalcitonina ili CGRP, poznatog „glavnog karaktera” u procesu migrene (i meta mnogih uspešnih novih tretmana migrene).
- Stručnjaci već čitav vek znaju da histamin može izazvati napade glavobolje, koje su se dugo smatrale vaskularnim glavoboljama.
- Ljudi koji pate od migrene obično imaju veće stope alergija i/ili astme u odnosu na opštu populaciju, kao što i ljudi sa alergijama i/ili astmom imaju veću stopu migrenske bolesti od ljudi bez tih stanja.
- Trigeminalni nerv i njegove grane u moždanim ovojnicama imaju puno mastocita. Nedavna istraživanja pružaju još jednu podršku ideji da su mastociti, stanice „prvog odgovora” koje drže histamin i druge hemikalije, uključene u proces migrene.
- Jedan koncept procesa migrene počinje prekomernom stimulacijom trigeminalnog nerva. Nerv oslobađa neuropeptide kao što su CGRP i polipeptid koji aktivira adenilat ciklazu hipofize (PACAP), još jedan za koji se sumnja da je vodeći karakter migrene (i fokus trenutnog istraživanja na više preventivnih tretmana). Ti neuropeptidi funkcionišu kao alarmi, pokrećući mastocite da oslobode histamin, što izaziva više zapaljenja i pokreće više oslobađanja CGRP i PACAP… pri čemu svi oni proširuju krvne sudove u moždanim ovojnicama, održavaju upalu i dovode do napada migrene. (Stručnjaci još uvek ne znaju sve detalje procesa migrene, ili koliko se detalji razlikuju od pacijenta do pacijenta, ali dokazi sugerišu da je ovaj model važan za istraživanje tretmana.)
- Nedavna pretklinička istraživanja navode da oslobađanje PACAP-a, kao u gornjem modelu, može stimulisati specifičan tip mastocita koji preovladava u moždanim ovojnicama. To je veća podrška ideji da su histamin i neuroinflamacija uključeni u povratnu petlju napada migrene.
Lečenje migrene na bazi histamina
Dr Paul G. Mathew, docent neurologije na Harvard Medical School i neurolog u Boston’s Brigham and Women’s Hospital, govorio je na Svetskom samitu o migreni 2023. o migreni i alkoholu, koji može da pokrene histamin (između ostalog). Rekao je da izgleda da neki pacijenti sa migrenom imaju koristi od upotrebe antihistaminika:
– Ono što znamo o histaminu jeste da postoje lekovi kao što je ciproheptadin, lek koji blokira histamin, koji se koristi off-label za prevenciju migrene, posebno kod dece. Neki ljudi kažu da uzimanje antihistaminika može biti korisno za suzbijanje simptoma migrene kada imaju napad.
Istraživanje antihistaminskih lekova za migrenu
Dugo se sumnjalo na povezanost histamina sa migrenom, zbog čega su stručnjaci istražili načine za korišćenje antihistaminika u procesu migrene.
Rano istraživanje iz 1960-ih uključivalo je antihistaminike kao što su metdilazin, hlorfenamin, pizotifen i cinarizin. Studije su bile upitne naučne vrednosti prema današnjim standardima i dale su oprečne rezultate. Antihistaminici prve generacije vezuju se za više receptora, a ne samo za H1 receptore, što otežava određivanje njihove specifične vrednosti u lečenju migrene. Antihistaminici uglavnom imaju neprijatne nuspojave, poput pospanosti i povećanja telesne težine, što ih čini još manje prikladnim ili privlačnim za mnoge pacijente.
Dr Lauren Natbony, sertifikovani specijalista za glavobolju, docent neurologije u odeljenju za glavobolju i bol u licu na Mount Sinai’s Icahn School of Medicine, i medicinski direktor Integrative Headache Medicine u Njujorku kaže da je odnos između histamina i migrene spreman za više i bolja istraživanja:
– Mastociti i histamin bili su predmet stalnih istraživanja, a dokazi sugerišu da ovi faktori mogu doprineti razvoju i održavanju migrene. Iako su postojale studije o terapiji desenzibilizacije histaminom, ne postoje dobro osmišljena ispitivanja koja pokazuju jasnu kliničku efikasnost. Stoga je potrebno više istraživanja u ovoj oblasti kako bi se stekao bolji uvid u vezu između migrene i alergijskih poremećaja.
Histamin i ishrana
Planovi ishrane za lečenje migrene, uključujući ishranu sa niskim sadržajem histamina, i dalje podstiču kontroverzu među zdravstvenim radnicima i pacijentima. Možda nisu bezbedni, efikasni ili praktični za sve, ali naši stručnjaci kažu da neki pacijenti mogu smatrati da su vredni truda.
– Na osnovu mog iskustva, ishrana sa niskim sadržajem histamina može biti izazovna, a imala sam samo nekoliko pacijenata koji su od nje imali koristi. Iako izbegavanje hrane bogate histaminom za neke može dovesti do olakšanja kod migrene, potrebne su pouzdanije studije da bi se utvrdila efikasnost ovog pristupa ishrani – kaže Natbony.
Ona je dodala da je „od mojih pacijenata koji su probali ovakvu ishranu, najbolji efekat bio kod onih koji su radili direktno sa nutricionistom”.
Dr Mathew je izvestio o sličnom iskustvu sa ograničenjima u ishrani u svom segmentu Svetskog samita o migreni:
– Imam pacijente koji su testirani na celijakiju ili su alergični na gluten. I test je negativan. Ali onda se pojavljuju sa hroničnom migrenom. Oni takođe imaju IBS, bilo da je to više dijareja ili više opstipacije. Nisam od onih koji predlažu ekstremna rešenja, poput eliminacionih dijeta ili sličnih stvari, ali takođe znam prednosti određenih ograničenja u ishrani.
Iako ne postoje velike studije o efikasnosti ishrana sa niskim sadržajem histamina na migrenu i druga stanja, nekoliko malih studija sugeriše da takva dijeta može doneti značajno olakšanje kod hronične glavobolje i drugih simptoma.
Ishrana sa niskim sadržajem histamina
Pre nego što se odučite za ishranu sa niskim sadržajem histamina razgovarajte sa svojim lekarom. Savetovanje i saradnja sa nutricionistom takođe je dobro i korisno.
Namirnice sa visokim sadržajem histamina ili one koje izazivaju oslobađanje histamina su sledeće:
- fermentisana hrana, poput kiselog kupusa, jogurta, kimčija, kombuhe; ove namirnice smatraju se dobrim za zdravlje creva uopšte, ali ako ste osetljivi na histamin, na listi su za eliminaciju
- alkohol
- dimljeno, starije ili upakovano meso (uključujući mnogo delikatesnih narezaka)
- stari sirevi
- neke mahunarke, kao što su pasulj i kikiriki
- agrumi
- konzervirana hrana
- orašasti plodovi
- školjke
- začini sa sirćetom (mnogi začini sadrže sirće)
- prerađena i upakovana hrana sa konzervansima i veštačkim bojama
Mnogi zagovornici, stručnjaci i grupe pacijenata preporučuju različite verzije ishrane sa niskim sadržajem histamina, ali ključna komponenta većine jeste svakodnevno pripremanje sveže hrane i izbegavanje ostataka hrane. Nivo histamina u hrani raste što se duže čuva, čak i ako je u frižideru. To je jedna od velikih prepreka za mnoge ljude zainteresovane za pristup sa niskim sadržajem histamina. Nike svako u mogućnosti da kuva svaki dan, ali možda je rešenje koje može da nam pomogne – zamrzivač. Kako kažu zagovornici niske količine histamina, možete usporiti ili zaustaviti proizvodnju histamina ako zamrznete hranu istog dana kada je pripremite.
