Sve više mladih ljudi dobija dijabetes tipa 2 Foto: Shutterstock
Osobe kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 2 u dobi od 30 godina mogle bi da imaju skraćen životni vek u odnosu na očekivani za čak 14 godina, upozorio je međunarodni tim istraživača. Čak i ljudi koji to stanje razviju tek kasnije u životu i dijagnozu dobiju u dobi od oko 50 godina, mogli bi da vide da im se očekivani životni vek skraćuje za 6 godina, pokazala je analiza podataka iz 19 razvijenih zemalja sveta.
Istraživači sa University of Cambridge i University of Glasgow, čiji su nalazi objavljeni u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology naglašavaju hitnu potrebu za razvojem i implementacijom intervencija koje sprečavaju ili odlažu početak dijabetesa, posebno nakon što prevalencija dijabetesa među mlađim odraslim osobama raste na globalnom nivou. Povećani nivoi gojaznosti, loša ishrana i sedentarni stil života dovode do brzog porasta broja slučajeva dijabetesa tipa 2 širom sveta.
Procenjeno je da je 2021. godine 537 miliona odraslih širom sveta imalo dijagnozu dijabetesa, a sve veći broj dijagnostikovanih je u mlađoj životnoj dobi. Stručnjaci podsećaju da dijabetes tipa 2 povećava rizik pojedinca od niza komplikacija uključujući srčani i moždani udar, probleme sa bubrezima i rak. Prethodne procene pokazuju da odrasli sa dijabetesom tipa 2 umiru u proseku 6 godina ranije od odraslih bez ovog oboljenja.
Međutim, postoji neizvesnost o tome kako ovo prosečno smanjenje očekivanog životnog veka varira u zavisnosti od starosti pri postavljanju dijagnoze. Kako bi odgovorio na ovo pitanje, tim istraživača predvođen naučnicima sa University of Cambridge i University of Glasgow ispitao je podatke iz dve velike međunarodne studije koje obuhvataju ukupno 1,5 miliona pojedinaca.
Analiza je pokazala da što se ranije nekoj osobi dijagnostikuje dijabetes tipa 2, to je veće smanjenje njenog životnog veka, odnosno za više godina se skraćuje život. Sve u svemu, svaka decenija ranije (kada se dobije dijagnoza dijabetesa) bila je u vezi sa oko 4 godine smanjenog životnog veka. Koristeći podatke iz američke populacije, na primer, procenjeno je da su osobe sa dijabetesom tipa 2 dijagnostifikovanim u dobi od 30, 40 i 50 godina umirali u proseku oko 14, 10, odnosno 6 godina ranije, u odnosu na ljude koji nemaju dijabetes. Ove procene su bile nešto veće kod žena – 16, 11 i 7 godina, nego kod muškaraca čiji je život bio kraći za 14, 9 i 5 godina.
– Dijabetes tipa 2 smatrao se bolešću koja pogađa starije odrasle osobe, ali sve više viđamo ljude sa dijagnozom ranije u životu. Kao što smo pokazali, to znači da su u opasnosti od mnogo kraćeg životnog veka nego što bi inače živeli – istakao je profesor Emanuele Di Angelantonio sa Victor Phillip Dahdaleh Heart and Lung Research Institute pri University of Cambridge.
Dr Stephen Kaptoge, takođe sa Victor Phillip Dahdaleh Heart and Lung Research Institute kaže da dijabetes tipa 2 može da se spreči ako se mogu da se identifikuju oni koji su u najvećem riziku i ponude im podršku – bilo da se radi o promenama u njihovom ponašanju ili da se obezbede lekovi za smanjenje rizika.
– Ali, postoje i strukturne promene kojima mi kao društvo treba da težimo, a koje se odnose na proizvodnju hrane, promene u izgrađenom okruženju a sve u cilju kako bi se podstakla veća fizička aktivnost. S obzirom na uticaj koji će dijabetes tipa 2 imati na živote ljudi, sprečavanje, ili barem odlaganje početka bolesti treba da bude hitan prioritet – apeluje dr Kaptoge.
Istraživači su otkrili da je većina skraćenja očekivanog životnog veka, koja ima veze sa dijabetesom, posledica „vaskularnih smrti“ – smrti uslovljenih stanjima kao što je srčani udar, moždani udar i aneurizma. Druge komplikacije kao što je rak takođe su doprinele smanjenju životnog veka.
– Naši nalazi podržavaju ideju da što je osoba mlađa kada razvije dijabetes tipa 2, to više štete njeno telo akumulira usled poremećenog metabolizma. Ali, nalazi takođe pokazuju kako bi rano otkrivanje dijabetesa skriningom praćeno intenzivom kontrolom glukoze moglo da pomogne u sprečavanju dugoročnih komplikacija ovog stanja – naglasio je profesor Naveed Sattar sa Instituta za kardiovaskularne i medicinske nauke na University of Glasgow.