Prof.dr Vladimir Petrović: Od najvećeg značaja u sprečavanju komplikacija pri infekciji pneumokok bakterijom je prethodno zdravstveno stanje Foto: Marijana Rajić/eKlinika/Shutterstock
Pneumokok (Streptococcus pneumoniae) je bakterija koja se smatra najučestalijim uzročnikom upale pluća, ali i značajnim izazivačem upale srednjeg uha i sinusa, kao i meningitisa. Pneumokokna bolest obično započinje naglo, a praćena je visokom temperaturom i simptomima tipičnim za respiratorne infekcije, čija sezona je u jeku.
Pneumokokna bolest, odnosno infekcija se obično prenosi kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša, pre svega kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem) ili dodirivanjem kontaminiranih predmeta. U organizam se unosi preko usta ili nosa. To je i jedan od razloga zašto je prenošenje infekcije posebno lako među vrtićkom i školskom decom.
Prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina, kaže u razgovoru za eKlinika portal da je u pitanju invazivna bolest, i da su u povećanom riziku od komplikacija pre svega starije, kao i imunokompromitovane osobe.
– U našem podneblju babe i dede su te koje često čuvaju unučad koja ne idu u vrtić, pa sa te strane kontakt sa decom za njih predstavlja rizik od zaražavanja. Od najvećeg značaja u smislu komplikacija je pre svega prethodno zdravlje, odnosno osnovno zdravstveno stanje. Ako imamo pacijenta koji je imunokompromitovan ili ima neku težu hroničnu bolest (kardiovaskularnu, plućnu, jetrenu…), koji leži u bolnici a zarazi se pneumokokom, postoji jedan „međukorak“. Razvija se takozvana nebakterijemijska pneumonija, jedan vid lokalne infekcije, pri čemu bakterija još nije prešla u krv. Kada se to desi može da dođe i do sepse ili meningitisa, a tu je letalitet izuzetno visok – upozorava epidemiolog.
Vakcina protiv pneumokoka je u Srbiji uvrštena na listu obaveznih vakcina za decu 2018. godine. Besplatna je (dobija se o trošku RFZO i može da se primi na svakom vakcinalnom punktu. Stručnjaci preporučuju da je prime i stariji ljudi, kao i rizične grupe pacijenata.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix, odnosno PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života. Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze u razmacima ne kraćim od četiri nedelje do navršenih šest meseci života, a revakcinacija se vrši jednom dozom PCV10 ili PCV13 u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije. Stručnjaci procenjuju da je kod nas obuhvat vakcinacije kod odojčadi i dece pneumokok vakcinom oko 90 odsto.
Profesor Petrović potvrđuje da u ovom kontekstu imunizacija dece nije sporna i da je roditelje dovoljno informisati i objasniti im da ova vakcina mališane štiti od meningitisa. Naglašava i da su to izuzetno bezbedne vakcine, bez neželjenih efekata, sem kratkotrajne lokalne reakcije na mestu aplikovanja.
Međutim, kada su odrasli u pitanju, neophodno je raditi na širenju svesti o važnosti vakcinacije protiv pre svega u smeru osoba obolelih od dijabetesa, sa kardiovaskularnim ili plućnim oboljenjima. Oni neće umreti od osnovne bolesti, ali po njih komplikacije mogu biti kobne. To važi i za stariju populaciju u globalu, ističe prof.dr Petrović i pojašnjava:
– Oni koji su pre dve decenije imali 45 godina nisu bili u riziku. Logično je da su bili su manje zainteresovani za vakcinaciju protiv ovih bolesti. Danas imaju 65 i predstavljaju rizičnu grupu, uz veoma razvijenu antimikrobnu rezistenciju, posebno kod onih koji imaju hronične bolesti i uzimali su različite antibiotike tokom životna, neki i u velikim količinama. Problem predstavlja i to što do sada pneumokokna vakcina kod nas nije u dovoljnoj meri planirana i propisivana od strane izabranih lekara kao potrebna i adekvatna zaštita populacije u riziku. Radimo na tome da se stvari promene i da se iskoriste prednosti jedinstvenog kartona, kao i jednog od najmodernijih programa imunizacije u Evropi – naglašava prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina.
Sezona respiratornih infekcija je uveliko počela, iako još uvek nije došlo do značajnijeg zahlađenja i većih okupljanja ljudi u zatvorenim prostorima. Očekivano, ponovnim formiranjem kolektiva (posebno školskih), zdravstveni radnici registruju pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-CoV-2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivne mononukleoze. Sve je to, naglašavaju stručnjaci, posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije.
Prisustvo virusa gripa nedavno je potvrđeno u Srbiji, a stručnjaci su primetili još nešto: virus SARS-CoV-2 je u prethodnim sezonama bio dominantan u populaciji na neki način potisnuvši druge respiratorne viruse, ali i bakteriju pneumokok. Zbog toga se apeluje na podizanje svesti o imunizaciji jer je to jedan od načina da se spreče bolesti koje mogu ozbiljno da se iskomplikuju.