Antibiotici nisu efikasni za većinu respiratornih infekcija donjeg trakta, otkriva velika studija naučnika sa Georgetown University Medical Center, objavljena u Journal of General Internal Medicine. Upotreba antibiotika, kako navode istraživači, nije pružila merljiv uticaj na težinu ili trajanje kašlja čak i ako je prisutna bakterijska infekcija. Do ovog otkrića naučnici su došli tokom velike, prospektivne studije pacijenata, koji su pomoć tražili zbog infekcije donjih disajnih puteva u primarnim zdrsvastvenim ustanovama ili hitnoj pomoći.
Antibiotici se daju tek nakon dobro utvrđene dijagnoze
Studija istraživača sa Georgetown University Medical Center navodi da infekcije gornjih disajnih puteva obično podrazumevaju prehladu, upalu grla, sinusne infekcije i infekcije uha i imaju dobro ustanovljene načine da se utvrdi da li treba davati antibiotike.
– Infekcije donjeg respiratornog trakta imaju tendenciju da budu opasnije, jer oko 3 do 5 odsto ovih pacijenata ima upalu pluća. Ali, nemaju svi lak pristup rendgenskom pregledu što može da bude razlog zašto kliničari i dalje daju antibiotike bez ikakvih drugih dokaza o bakterijskoj infekciji. Osim toga, pacijenti su počeli da očekuju antibiotike za kašalj, čak i ako im oni ne pomažu – objašnjava dr Dan Merenstein, jedan od autora studije i profesor porodične medicine na Georgetown University School of Medicine.
Antivirusni tretmani postoje samo za dva virusa, za ostale ne
Svi antibiotici propisani u ovoj studiji za infekcije donjeg trakta bili su odgovarajući, uobičajeno korišćeni antibiotici za lečenje bakterijskih infekcija. Ali, analiza istraživača pokazala je da od 29 procenata ljudi koji su dobili antibiotik tokom prve medicinske posete, nije bilo efekta na trajanje ili ukupnu težinu kašlja u poređenju sa onima koji nisu primili antibiotik.
– Lekari znaju, ali verovatno precenjuju procenat infekcija donjeg trakta koje su bakterijske. Oni takođe verovatno precenjuju svoju sposobnost da razlikuju virusne od bakterijskih infekcija. U našoj analizi, 29 odsto ljudi dobilo je antibiotik, dok je samo 7 procenata dobilo antivirusni tretman. Ali, većini pacijenata nisu potrebni antivirusni lekovi, jer postoje samo dva respiratorna virusa za koje imamo lekove za lečenje, a to su grip i SARS-CoV- 2. Za sve ostale viruse nema leka – podseća autor studije dr Mark H. Ebell, profesor javnog zdravlja na University of Georgia.
Kako bi utvrdili da li je postojala stvarna bakterijska ili virusna infekcija, osim simptoma kašlja koji su sami prijavili, istraživači su potvrdili prisustvo patogena naprednim laboratorijskim testovima da bi potražili mikrobiološke rezultate klasifikovane kao samo bakterije, samo virusi, virusi i bakterije ili nijedan otkriven organizam. Kao veoma važno naučnici izdvajaju da za one sa potvrđenom bakterijskom infekcijom, dužina vremena do izlečenja bila je ista kao i za one koji su primali antibiotik u odnosu na one koji ga ne primaju, i to oko 17 dana.
Šta se dešava ako se antibiotici prekomerno upotrebljavaju?
Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do vrtoglavice, mučnine, dijareje i osipa, zajedno sa oko 4 odsto šanse za ozbiljne neželjene efekte, uključujući:
- anafilaksiju, koja je ozbiljna alergijska reakcija opasna po život
- Stevens-Johnsonov sindrom, redak, ozbiljan poremećaj kože i sluzokože;
- dijareju, koja se dovodi u vezu sa bakterijom Clostridioides difficile.
Još jedna značajna zabrinutost zbog prekomerne upotrebe antibiotika je rezistencija. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je 4. aprila 2024. da se „očekuje da će nekontrolisana rezistencija na antimikrobna sredstva (zbog prekomerne upotrebe antibiotika) skratiti očekivani životni vek i dovesti do neviđenih zdravstvenih troškova i ekonomskih gubitaka“.
– Znamo da kašalj može da bude pokazatelj ozbiljnog problema. To je najčešći razlog za odlazak na pregled. Ozbiljne simptome kašlja i kako ih pravilno lečiti treba više proučavati, možda u nasumičnom kliničkom ispitivanju, jer je ova studija bila posmatračka i nije bilo nijednog ispitivanja koje bi se bavilo ovim pitanjem od otprilike 2012. godine – ističe dr Merenstein.
