Foto: Shutterstock/ Lična arhiva dr Radivojević
Visok krvni pritisak (hipertenzija) u trudnoći je poremećaj sa kojim se suočava oko 10 odsto trudnica na svetu. Stručnjaci naglašavaju da je hipertenzija u trudnoći glavni uzrok oboljevanja i smrti majke, ploda i novorođenčeta. I pored svih napora lekara dešava se, nažalost, da na porođaj dođu žene sa preeklampsijom i eklampsijom, koje se tretiraju kao hitna stanja u medicini. Bitno je na nivou primarne zdravstvene zaštite uočiti probleme, jer postoji mogućnost da hipertenzija u trudnoći bude okidač za oštećenja vitalnih organa i faktor rizika za razvoj hroničnih bolesti i majke i deteta.
Normalan krvni pritisak se često navodi kao jedan od bitnih pokazatelja zdravlja tela. Hipertenzija (visok krvni pritisak) je stanje koje u opštoj populaciji uglavnom nije praćeno jasnim znacima i simptomima. Lekari zato savetuju da reagujemo na vreme na sve promene. Posebno je važno da buduće mame redovno proveravaju krvni pritisak i na taj način zaštite svoje i zdravlje bebe.
– Najčešće komplikacije kod majke su: odlubljivanje posteljice, moždani udar, tromboze, plućni edem (voda u plućima) i otkazivanje većeg broja organa. Plod je pod većim rizikom od usporenog razvoja, prevremenog rođenja i intrauterine smrti. Prevremeno rođena deca imaju manju telesnu težinu na rođenju, produžen oporavak i u kasnijem dobu veću mogućnost nastanka različitih vrsta oboljenja – kaže za portal eKlinika dr Nenad Radivojević, internista – kardiolog iz Centra za hipertenziju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Lekari ističu da trudnoća, kao fiziološko drugo stanje, sama po sebi ne menja pritisak, a to bi značilo da krvni pritisak treba da ostane na nivou 120 sa 80 milimetara živinog stuba (mm Hg). Stručnjaci navode da se organizam majke na osnovu prirodnog mehanizma, prilagođava na bebu i porođajni cirkulatorni volumen. Moguće je, ipak, da u nekim slučajevima nema tog mehanizma prirodne fiziološke adaptacije, usled čega žena koja ranije nikada nije imala visok krvni pritisak, povišene vrednosti registruje tek u trudnoći.
– Dijagnoza hipertenzije postavlja se kada se u ambulantnim uslovima (kod lekara) zabeleže vrednosti krvnog pritiska veće od 140/90mmHg u više ponovljenih merenja u kraćem vremenskom roku. Hipertenzija se klasifikuje kao
umerena (vrednosti 140-150/90-109mmHg) ili ozbiljna (vrednosti iznad 160/110mmHg). Dalja podela se vrši na osnovu vremena javljanja (postavljanja dijagnoze) – objašnjava dr Radivojević.
Dr Radivojević precizira da je preeklampsija gestaciona hipertenzija (javlja se od 20. nedelje trudnoće) udružena sa jednim ili više novonastalih stanja.
– Javlja se značajna proteinurija (pojava proteina u urinu), primećuju se oštećenja/poremećene funkcije organa majke na primer, oštećenje bubrega, jetre (sa ili bez bolova u gornjem delu trbuha). Moguće su i neurološke manifestacije (konvulzije, izmenjeno ponašanje, svetlucanje pred očima, glavobolja), promene u laboratorijskim analizama krvi (enzimi jetre, parametri bubrega, promene broja krvnih pločica). Oko 25 odsto žena sa hroničnom hipertenzijom razviće preeklampsiju – precizira dr Radivojević.
Dr Nenad Radivojević naglašava da postoje faktori umerenog i visokog rizika za nastanak preeklampsije.
– Pod umerenim rizikom su prvorotke, žene starije od 40 godina, trudnice kod kojih je period između dve trudnoće duži od 10 godina, gojazne žene (BMI iznad 35kg/m2), žene sa porodičnom anamneza o preeklampsiji, višeplodna trudnoća.
Faktori visokog rizika su hipertenzivni poremećaji u prethodnoj trudnoći (što se ranije javila hipertenzija veći je rizik), hronična hipertenzija, hronična bolest bubrega, šećerna bolest, autoimuna oboljenja kao što su sistemski lupus i antifosfolipidni sindrom, asistirana reproduktivna terapija te trudnoće – kaže dr Radivojević.
Sagovornik portala eKlinika precizira da će na osnovu svih ovih navedenih parametara ginekolog odlučiti da li će se i koji lek , kao na primer aspirin, uvesti u terapiju.
– Kako bismo hipertenziju na vreme dijagnostikovali, pratili i lečili neophodna je kontrola vrednosti krvnog pritiska i pre i tokom trudnoće (počevši od prvog trimestra). Krajem prvog i u ranom početku drugog trimestra trudnoće treba znati da se vrednosti pritiska normalno prolazno snižavaju i da se u tom periodu mora voditi računa o dozama lekova za sniženje vrednosti pritiska (ukoliko ih trudnica uzima) kako bi se sprečilo veliko obaranje vrednosti. Tranzitorna (prolazna) gestaciona hipertenzija, kada se samo povremeno zabeleže povišene vrednosti u oko 40 odsto slučajeva prelazi u stalnu, tako da se ne sme posmatrati samo kao reakcija na stres, merenje pritiska, odlazak kod lekara…Žene koje su tokom trudnoće imale hipertenzivni poremećaj u trudnoći pod značajno su većim rizikom od nastanka hipertenzije i posle trudnoće, kao i od češćeg oboljevanja od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti – upozorava dr Radivojević.
Adekvatno merenje vrednosti krvnog pritiska odvija se u sedećem položaju, manžetna koja se stavlja oko nadlaktice mora da bude odgovarajuće veličine, a ruka položena na tvrdu podlogu u nivou srca, objašnjava doktor.
– Ukoliko se koristi digitalni aparat koji se stavlja oko nadlaktice (nikako oko zgloba ruke) rade se tri merenja sa razmakom od po 1-2 minuta. Srednja vrednost drugog i trećeg merenja je vrednosti pritiska. Pre merenja potrebno je 10-15 minuta sedeti/odmoriti. Upotreba 24- časovnog monitoringa krvnog pritiska (holter pritiska) ima veoma veliki značaj u postavljanju dijagnoze i praćenju vrednosti, jer ovaj aparat meri vrednosti nezavisno od situacije i doba dana – precizira dr Radivojević.
Doktor dodaje da su zbog zdravlja i majke i bebe, potrebne i laboratorijske i dodatne analize: krvna slika sa brojem trombocita, kreatinin, mokraćna kiselina, enzimi jetre, proteini u urinu (na početku trudnoće i u drugoj polovini trudnoće), provera nivoa hormona štitaste žlezde, šećera u krvi, tromesečni šećer (HbA1c).
– Ukoliko postoji potreba radi se i dodatna dijagnostika: ultrazvuk abdomena i krvnih sudova umbilikusa i materice…, kao i dodatne analize ukoliko postoji povišen rizik od nastanka preeklampsije koje će tražiti ginekolog koji vodi trudnoću – naglašava dr Nenad Radivojević.
U drugom delu intervjua sa kardiologom dr Nenadom Radivojevićem biće više reči o terapiji i značaju prevencije. Čućemo da li se trudnicama preporučuje fizička aktivnost, kada je potrebno primeniti medikamentoznu terapiju, zašto su dobre životne navike neizostavni deo terapije.