Hronična upala je sporo, dugotrajno zapaljenje koje može da traje nekoliko meseci ili čak nekoliko godina. Upalu ne treba zanemariti jer može biti znak nekih veoma ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Uobičajeni i atipični simptomi hronične upale
Simptomi hronične upale uključuju klasične znake kao što su umor, groznica i bol u zglobovima. Upala je poznata i po tome što uzrokuje simptome koji se smatraju atipičnim, uključujući:
- probleme sa ravnotežom
- probleme sa očima
- simptome slične gripu
- gastrointestinalne probleme
- insulinsku rezistenciju
- slabost mišića
- probleme sa kožom, kao što su osip ili koprivnjača
- široko rasprostranjen bol u telu
Koja je razlika između akutne i hronične upale
Upala može biti akutna i hronična.
Akutna upala javlja se kao odgovor na povredu ili bolest. To je deo odgovora imunog sistema koji pomaže u procesu zarastanja. Akutna upala je uglavnom kratkotrajna i brzo se povlači.
Hronična upala više zabrinjava. Efekti se zadržavaju, ostavljajući telo u stalnom stanju panike. Vremenom će hronična upala početi negativno da utiče na tkiva i organe. Može da traje mesecima ili čak godinama i igra ulogu u razvoju mnogih bolesti, od autoimunih bolesti do raka.
Šta je uzrok hronične upale
Hronična upala može biti uzrokovana brojnim faktorima, uključujući:
- autoimune poremećaje, kao što je reumatoidni artritis (RA) ili lupus, gde telo napada zdravo tkivo
- izloženost toksinima, poput zagađenja ili industrijskih hemikalija koje telo nije u stanju da očisti
- infekcije koje telo nije u stanju u potpunosti da reši
- nelečenu akutnu upalu od povrede
Faktori životnih navika takođe mogu dovesti do hronične upale. Među njima su:
- hronični stres
- prekomerno konzumiranje alkohola
- gojaznost
- pušenje
- previše ili premalo vežbanja
Bol u donjem delu leđa
Hronični bol u donjem delu leđa može biti znak upale. Stanja kao što su ankilozirajući spondilitis (AS) i ne-radiografski aksijalni spondiloartritis (nr-AkSpA) poznati su po tome što izazivaju hroničnu upalu koja napada kičmu. Oba mogu izazvati bol u kukovima i vratu. Takođe će izazvati bol i ukočenost u donjem delu leđa, posebno ujutru.
U slučaju upornih bolova u donjem delu leđa i kukovima treba razgovarati sa lekarom, jer rani tretman ovo stanje može da stavi pod kontrolu, kontroliše bol i ukočenost i smanji rizik od invaliditeta.
Simptomi na koži
Kožni simptomi, posebno osip, česti su kod raznih autoimunih bolesti poznatih po tome što izazivaju sistemsku (sveukupnu) upalu. Inflamatorna stanja kože kao što su psorijaza i psorijatični artritis razvijaju se kada imuni sistem pokrene upalu koja napada ćelije kože. Ali čak i stanja kao što je reumatoidni artritis (RA), koja obično ne izazivaju kožne simptome, mogu izazvati upalu koja napada kožu.
Otprilike 1 od 100 ljudi sa RA imaće neku vrstu problema na koži u okviru svoje bolesti. Zahvaćenost kože kod RA ukazuje na ozbiljan oblik bolesti. Ovo može da napreduje i dovede do komplikacija bolesti kao što su reumatoidni čvorovi, Feltijev sindrom, livedo reticularis i reumatoidni vaskulitis.
U slučaju svih novih simptoma kože koje imate treba da razgovarate sa lekarom koji može da utvrdi izvor i pruži opcije lečenja.
Otok limfnih čvorova
Medicinski naziv za otečene limfne čvorove je limfadenitis. U našem telu ima oko 600 limfnih čvorova, ali jedini koje možemo osetiti nalaze se na vratu, ispod pazuha i u predelu prepona. Limfni čvorovi mogu da oteknu kao znak upozorenja da se nešto dešava sa našim imunim sistemom. Bol u grlu ili prehlada mogu uzrokovati oticanje limfnih čvorova na vratu. Kada se telo izbori sa virusnom infekcijom, počinjemo da se osećamo bolje, a otok će nestati.
Lekaru treba da se obratimo ako su nam limfni čvorovi stalno otečeni ili bolni. Moguće je da se dešava nešto ozbiljnije.
Proizvodnja viška sluzi
Ako stalno morate da pročistite grlo ili izduvate nos, ovo je još jedan znak upale. Sluz proizvode donji disajni putevi kao odgovor na upalu. Brojne inflamatorne bolesti mogu izazvati proizvodnju sluzi, uključujući:
- hronični bronhitis
- hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (HOBP)
- cističnu fibrozu
- upalu pluća
Ako vam je proizvodnja viška sluzi redovna i neprijatna pojava, lekar može da uspostavi dijagnozu i napravi plan lečenja.
Nizak nivo energije
Ako se stalno osećamo umorno uprkos tome što noću dovoljno spavamo, ovo može biti znak da se naše telo bori protiv upale. Imaćemo malo energije jer naš imuni sistem stalno radi na samoregulaciji. Rezultat je hronična upala zbog neravnoteže u količini energije koju imamo i onoga što naše telo pokušava da iskoristi.
Loše varenje
Uobičajeni problemi sa varenjem povezani sa hroničnom upalom uključuju:
- bol u stomaku
- nadimanje
- zatvor
- dijareju
- gasove
- refluks
Istraživanja pokazuju da čak i nizak nivo upale može uticati na gastrointestinalni (GI) trakt.
Brojne inflamatorne bolesti mogu izazvati probavne simptome, a to su:
- gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- inflamatorna bolest creva (IBD)
- intersticijski cistitis
- multipla skleroza
- sistemski eritemski lupus (SLE)
Problemi sa ravnotežom
Inflamatorne bolesti mogu dovesti do toga da telo preterano deluje i napada nervne ćelije. Kada se to dogodi, nervni signali su ugroženi i osoba može da oseti vrtoglavicu, neravnotežu ili probleme pri hodanju.
Multipla skleroza (MS) jedna je takva inflamatorna bolest koja utiče na ravnotežu. To je zato što MS izaziva upalu u delovima mozga odgovornim za obradu ravnoteže.
Svako inflamatorno stanje – kao što je autoimuna bolest – koje izaziva probleme sa vidom, unutrašnjim uhom i senzorne probleme takođe može da promeni ravnotežu.
Obratite se svom lekaru ako primetite promene u ravnoteži ili hodu (način na koji hodate).
Insulinska rezistencija
Istraživanja pokazuju da zapaljenje utiče na način na koji insulin funkcioniše. Insulin kontroliše nivo šećera u krvi, a insulinska rezistencija može dovesti do visokog šećera u krvi. Stalni visoki nivoi šećera u krvi mogu oštetiti nerve i krvne ćelije i dovesti do dijabetesa.
Simptomi visokog šećera u krvi su sledeći:
- zamagljen vid
- umor
- učestalo mokrenje
- povećana žeđ
- glavobolje
- problemi sa koncentracijom
- gubitak težine
Ako stalno imamo jedan ili više ovih simptoma, treba da se obratimo lekaru, jer uporno visok nivo šećera u krvi može izazvati ozbiljne komplikacije.
Problemi sa zgrušavanjem krvi
Ljudi koji dobiju upalu usled povrede, traume ili inflamatorne bolesti mogu razviti hiperkoagulaciju – stanje koje uzrokuje da se krv previše zgrušava. Hiperkoagulacija može dovesti do moždanog udara, srčanog udara ili plućne embolije.
Krvni ugrušak u srcu ili plućima može izazvati:
- bol u grudima
- kratak dah
- nelagodnost u gornjem delu tela
Krvni ugrušak u mozgu uzrokuje:
- glavobolje
- nemogućnost kretanja
- probleme sa razumevanjem govora
- probleme sa govorom
Krvni ugrušak u dubokim venama izazvaće sledeće simptome u jednoj ili obe potkolenice:
- bol
- crvenilo
- otok
- toplotu
Ako primetimo znake krvnog ugruška treba odmah da pozovemo hitnu pomoć, jer njegov uzrok treba odmah pronaći i lečiti.
Suve oči
Suve oči su česte kod mnogih inflamatornih stanja, uključujući Sjogrenov sindrom, autoimunu bolest koja utiče na suzne žlezde i pljuvačne žlezde.
Upala oka takođe je česta kod drugih autoimunih bolesti kao što su reumatoidni artritis i skleroderma.
U slučaju da imamo veoma suve oči, zamagljen vid, peckanje ili bockanje u očima, osećaj grebanja u jednom ili oba oka, osetljivost na svetlost, nelagodnost pri nošenju kontaktnih sočiva ili upalu očnih kapaka odmah treba da se obratimo lekaru, koji će propisati tretmane za ublažavanje simptoma i smanjenje rizika od gubitka vida i drugih ozbiljnih komplikacija oka.
Moždana magla
Moždana magla je simptom mnogih inflamatornih stanja. Utiče na probleme sa pamćenjem, mentalnu jasnoću, koncentraciju i fokus. Istraživanja pokazuju da bi zapaljenje moglo biti odgovorno za mentalnu tromost povezanu sa hroničnim inflamatornim bolestima. Ako se upala ne kontroliše, ona može biti podjednako iscrpljujuća kao i bolest koja je izazvala upalu.
Lečenje hronične upale može rešiti kognitivne probleme. Upalom se takođe može upravljati izborom zdrave ishrane. Promene u ishrani mogu poboljšati energiju, opšte zdravlje i druge simptome uzrokovane stalnom upalom.
Kako lečiti simptome hronične upale
Simptomi hronične upale leče se na više načina, u zavisnosti od simptoma.
Ishrana
Određeni hranljivi sastojci mogu pomoći u borbi protiv hronične upale tako što se suprotstavljaju upalnim proteinima kao što su C-reaktivni protein, interleukini (kao što su IL-1 ili IL-6) i faktor nekroze tumora-alfa (TNF-a). Ovde spadaju:
- antioksidansi
- kurkumin
- vlakna
- riblje ulje
- magnezijum
- polifenoli u zelenom i crnom čaju
- selen
- susamovi lignani
- vitamin D
- vitamin E
- cink
Inflamatornim stanjima povezanim sa viškom težine često se može upravljati gubitkom težine. Preporuke za ishranu uključuju pridržavanje dijete sa niskim glikemijskim indeksom i smanjenje unosa masti.
Vežbanje
Takođe se pokazalo da redovno vežbanje smanjuje hroničnu upalu, kao i višak težine. Istraživanja pokazuju da vežbanje smanjuje broj proinflamatornih molekula i citokina uključenih u hronične upale.
Lekovi
Lekovi koji se koriste za lečenje hronične upale razlikuju se u zavisnosti od simptoma ili osnovnih uzroka upale. Primeri uključuju:
- kortikosteroidi, kao što je prednizon, za razna stanja kao što su astma, inflamatorni artritis, lupus i sarkoidoza
- metformin za dijabetes tipa 2
- nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), kao što su ibuprofen, naproksen i aspirin za bol
- statini za kardiovaskularne bolesti
Biljni preparati
Nekoliko biljaka ima antiinflamatorna svojstva koja mogu pomoći u ublažavanju hronične upale:
- kanabis
- đavolja kandža (Harpagophytum procumbens)
- đumbir
- miloduh (izop)
- kurkuma
Pre upotrebe biljaka za lečenje upale svakako se treba konsultovati sa svojim lekarom.
Kako sprečiti simptome hronične upale
Hronična upala može da se spreči sledećim zdravim strategijama:
- izbegavajte da jedete proste šećere, rafinisane ugljene hidrate, hranu sa visokim glikemijskim indeksom, trans masti i hidrogenizovana ulja.
- jedite više hrane protiv zapaljenja, kao što su integralne žitarice, povrće i voće kao što su avokado, trešnje, kelj i masne ribe poput lososa
- redovno vežbajte
- smanjite stres praktikovanjem meditacije ili joge
- spavajte najmanje sedam do osam sati noću
- umereno koristite antacide, antibiotike i NSAIL
