Multipla skleroza je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema, koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga.
– Važno je znati da bolest počinje i mnogo pre prvih simptoma. Danas znamo da pored demijelinizacije postoje oštećenja gotovo svih struktura centralnog nervnog sistema, ne samo mijelina kako se nekada smatralo, i da bolest ima svoj blago progresivni karakter od samog početka. Upravo zbog toga je veoma važno na vreme dijagnostikovati multiplu sklerozu i početi sa lečenjem na vreme. To je bolest kompletnog mozga i kičmene moždine. Praktično ta oštećenja dovode do simptoma – kaže u ePodcastu prof. dr Evica Dinčić specijalista neurologije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
– Čest je primer prvog simptoma MS utrnulosti stopala koja se polako penje uz donje ekstremitete i dolazi do nivoa trupa kada se javi osećaj nalik stezanju, mi to zovemo MS zagrljaj. Upravo je taj osećaj blagog stezanja oko trupa moze biti karakterističan za oštećenja koja se javljaju kod MS i to može da traje i do dve nedelje pa potom sponatno nestane. Takođe se moze javiti i nemogućnost adekvatnog razlikovanja osećaja tople ili hladne vode prilikom tuširanja.– kaže prof. dr Evica Dinčić.
– Danas je mnogo lakše biti lekar i lečiti osobu sa multipla sklerozom nego nedavno. Svakako nije lakše samo lekaru, već i pacijentu jer je bolja prognoza uz primenu novih lekova kojima danas raspolažemo. Kada postavimo dijagnozu, prvo što primenjujemo je da lečimo atak bolesti kortikosteroidima. Ono pravo lečenje je lečenje lekovima koji utiču na prirodni tok ove bolesti. I sa terapijom kojom danas raspolažemo, mi smo u mogućnosti, da utičemo i da menjamo prirodni tok ove bolesti. Da utičemo na to da osoba ima manje ataka, akutnih pogoršanja ili relapsa bolesti. U mogućnosti smo da smanjimo invalidnost na koju svi prvo pomisle kad čuju za dijagnozu multipla skleroza, da usporimo progresiju bolesti koja se neminovno dešava – ističe prof. dr Evica Dinčić.
– Nekada davne, 1993. godine registrovan je prvi i tada jedini lek, interferon beta, koji je bio veliki bum i napredak u lečenju. Međutim, danas ima 15 lekova kojima raspolažemo i koje bi mogli da klasifikujemo u devet grupa koji različitim dejstvima utiču na tok bolesti. Kad postavimo dijagnozu, zajedno kroz razgovor sa pacijentom pravimo strategiju lečenja. I veoma je važno da pacijent zaista učestvuje kako u praćenju progresije bolesti tako i u izboru ponuđene terapije, jer ovo je kao što smo i na početku rekli, hronična bolest koja traje čitav život, a naš zajednički cilj je da smanjimo broj relapsa i obezbedimo kvalitetan život pacijenta. U praksi zaista ima vrlo, lepih primera gde terapija koja je visoko efektivna uspe i da popravi stanje koje je bilo loše pre toga – kaže dr Evica Diničić.
Kakva je uloga porodice u procesu lečenja pacijenta obolelog od multiple skleroze, šta ako neki lek ne postigne željene efekte i kako pacijetni reaguju kada im lekar saopšti dijagnozu multiple skleroze, saznaćete ako pogledate ePodcast na početku teksta.
Prof. dr Evica Dinčić, specijalista neurologije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1989. godine. Do 1994. godine kada počinje specijalistički staž na predmetu neurologija radi kao lekar opšte medicine u Kragujevcu. Specijalizaciju iz neurologije završava 1998. godine na VMA Beograd gde i danas radi. Master rad na temu „Značaj određivanja imunoglobulina G, M i D u likvoru obolelih od multiple skleroze“ brani 1998 godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom“ Povezanost predispozicije, toka i težine multiple skleroze sa genskim polimorfizmima IL-1ß, IL-1 RA, CTLA-4 i APOE“ brani 2004. godine.
U kliničkom radu se bavi i neurofiziološkim ispitivanjima: elektromioneurografija i evocirani potencijali. 2001. godine dobila je zvanje asistenta, a 2005. godine zvanje docenta na katedri neurologije. Od 2004. godine kontinuirano učestvuje u sprovođenju kliničkih, međunarodnih studija za ispitivanje lekova u oblasti multiple skleroze, uglavnom kao glavni istrazivač.