Tokom skrininga raka debelog creva traži se prisustvo polipa, od kojih neki mogu postati kancerogeni. Jedan tip, nazubljeni adenom, smatra se predkanceroznim, može se vratiti nakon što se ukloni i može dovesti do posebno invazivnih karcinoma debelog creva. Istraživači su u pretkliničkom ispitivanju otkrili mehanizam koji pokreće ove vrste raka, što uključuje deregulaciju metabolizma holesterola. To znači da postoji mogućnost da ova deregulacija holesterola bude meta statina, a planirana su ispitivanja da se ovo dalje istraži.
Izazovi u lečenju raka debelog creva
Rak debelog creva treći je najrašireniji tip raka širom sveta, a zahvaljujući pregledu može da se dijagnostikuje što je ranije moguće. Skrining za rak debelog creva vrši se ili putem fekalnog imunohemijskog testa (pronalaženje krvi u stolici koja može da potiče iz polipa) ili putem kolonoskopije (polipi mogu da se vide). Postoje dve vrste polipa:
- hiperplastični polipi koji su tipično benigni
- adenomatozni polipi (adenomi), koji se mogu pretvoriti u rak
Lečenje se uglavnom svodi na uklanjanje ovih polipa.
Jedan poseban tip polipa, poznat kao nazubljeni adenom, smatra se prekanceroznim i treba ga potpuno ukloniti.
Ovaj tretman predstavlja izazov jer su polipi ravni, ne rastu na stabljikama kao drugi polipi, i zbog ovoga i dela debelog creva u kome se pojavljuju teže se vide.
Karcinomi ovog tipa polipa čine 15 do 30 odsto kolorektalnih karcinoma, i često su posebno invazivni i otporni na tretmane.
Do sada je bilo nejasno zašto je ova vrsta polipa verovatnije rezultirala rakom nego drugi tipovi polipa, ali sada je grupa naučnika iz Weill Cornell Medicine, NY, predložila metabolički mehanizam. Rezultati njihove studije pojavili su se u časopisu Nature Communications 13. decembra 2023.
Kakve veze holesterol ima sa rakom debelog creva
Prethodno istraživanje, koje su sproveli neki članovi tima, pokazalo je da nazubljeni adenomi imaju niže nivoe enzima protein kinaze C (PKC), koji je odgovoran za regulisanje brojnih gena uključenih u proliferaciju ćelija. Ćelije su takođe izbegle imunološki sistem tela, omogućavajući tumoru raka da raste.
U svojoj najnovijoj studiji, naučnici su koristili prethodno razvijen model miša koji je imao ove nazubljene lezije u debelom crevu.
Istraživači su počeli sa analizom gena transkribovanih u ovim tumorskim ćelijama i otkrili da je sinteza holesterola u ovim ćelijama ostala visoka. Dalja analiza tumorskih ćelija miša pokazala je da je gubitak protein kinaza doveo do aktivacije faktora transkripcije zvanog SREBP2, koji uključuje proizvodnju holesterola.
Holesterol je pokretač mnogih metaboličkih procesa, a autori studije pokazali su da holesterol pokreće rak u ovim ćelijama, inicirajući rast tumora, rekao je glavni autor, prof. Jorge Moscat, profesor patologije i laboratorijske medicine na Weill Cornell Medical College.
Da li statini mogu pomoći u lečenju raka debelog creva
Istraživači su zatim pogledali koliko su ovi rezultati primenljivi u ljudskim ćelijama koristeći postojeće atlase ćelija. Koristili su ih da ispitaju aktivnost gena u nazubljenim adenomima kod ljudi i otkrili su da samo tumori nazubljenog tipa, a ne drugi tipovi kolorektalnog tumora, imaju nizak nivo PKC enzima i akumulaciju transkripcionog faktora SREBP2.
Dr Misagh Karimi, onkolog specijalizovan za karcinom gastrointestinalnog trakta u City of Hope Orange County Lennar Foundation Cancer Center, Irvin, Kalifornija, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je „veza između holesterola i raka evoluirajuća oblast istraživanja, u kojoj su prethodne studije pokazale da „visok holesterol može pokrenuti aktivnost malignih ćelija i usporiti imuni odgovor na ćelije raka”.
– Studije su takođe pokazale da su promene u nivou holesterola u krvi uobičajene kod mnogih karcinoma, ali istraživači još utvrđuju da li ove promene izazivaju rak ili su rezultat raka – primetio je on.
Naučnici koji su sproveli istraživanje takođe su kreirali organoide iz tumora pacijenata obolelih od raka, kako bi ispitali nivoe ovih metabolita. Oni su korišćeni za testiranje efikasnosti uobičajeno propisanog statina, atorvastatina, u inhibiciji rasta ćelija sa niskim nivoom PKC.
Statini su jedni od najčešće propisivanih lekova u Sjedinjenim Državama i mnogim drugim zemljama i pokazalo se da smanjuju rizik od velikih srčanih događaja smanjenjem količine holesterola u krvi.
Prof. Moscat i koautor prof. Maria T. Diaz-Meco, profesor onkologije na Weill Cornell Medical College, kažu da planiraju da razviju kliničko ispitivanje kako bi utvrdili da li statini mogu smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa nazubljenim adenomom. Osmišljavanje ispitivanja da bi se ispitalo da li statini mogu da pomognu ljudima koji su uklonili polipe bila bi dugoročno, jer je potrebno oko 5 godina da se polipi vrate, ako se to uopšte i desi.
– Mislim da će ovo biti prelep protokol ili strategija za prevenciju hemoterapije. Jednostavno, samo korišćenje statina – kaže prof. Moskat.
Dr Kamiri kaže da raste broj dokaza da statini mogu pomoći u smanjenju rizika od nekoliko vrsta raka. Dodao je da je „studija iz 2020. godine pronašla dokaze da statini mogu da ‘izgladnjuju’ ćelije raka do smrti”.
Istraživači u Kini otkrili su 2019. vezu između uzimanja statina pre dijagnoze i smanjenja smrtnih slučajeva specifičnih za rak među pacijentima sa kolorektalnim karcinomom.
– Trenutno se statini generalno ne propisuju za smanjenje rizika od raka. Postoje milioni pacijenata u SAD na statinima zbog visokog holesterola, a koristi za zaštitu od raka koje mogu dobiti uzimajući ih nisu u potpunosti dokazane. Najbolji način da se spreči kolorektalni karcinom jeste uvođenje zdravih životnih navika i shvatanje svog individualnog genetskog rizika od bolesti – upozorava dr Kamiri.
