Lakunarni infarkt (moždani udar) zahvata male arterije u dubljim strukturama mozga i najčešće se javlja kod starijih osoba koje imaju povišene vrednosti krvnog pritiska i šećernu bolest. Lakunarni infarkt mozga (moždani udar) posledica je začepljenja, najčešće, jedne male arterije duboko u mozgu. Stručnjaci navode da lakunarni infarkt mozga ima bolje prognoze kada je u pitanju oporavak, u odnosu na druge vrste moždanog udara. Ipak, i dalje postoji velika mogućnost od ponovljenog moždanog udara i teških komplikacija, koje mogu da onesposobe čoveka za svakodnevno funkcionisanje.
Moždani udar koji oštećuje dublje strukture mozga
Moždani udar može da ošteti tkivo spoljnog dela mozga (korteks) ili dublje moždane strukture. Moždani udar u dubljim delovima mozga, na primer u talamusu, bazalnim ganglijama, određuje se kao lakunarni infarkt mozga. Dublje strukture mozga snabdevaju se krvlju preko jedinstvenog skupa arterija. Usled bolesti malih perforantnih arterija dolazi do stvaranja lakunarnih infarkta u subkortikalnoj beloj masi, kapsuli interni, bazalnim ganglijama, u ponsu.
Dolazi do blokade malih arterija
Lakunarni moždani udar posledica je blokade jedne od malih arterija koje obezbeđuju krvlju dublje strukture mozga. Stručnjaci navode da je lakunarni infarkt mozga retko posledica delovanja krvnog ugruška koji je nastao u drugim delovima tela, na primer vratu, pa potom putem krvotoka dospeo do mozga, ovaj ugrušak teško može da prodre u male arterije i izazove lakunarni moždani udar.
Dublji delovi mozga zaduženi za komunikaciju između moždanog stabla i kore mozga, ili delovi koju utiču na koordinaciju komplikovanih pokreta mogu da budu oštećeni lakunarnim udarom. Lakunarni infarkt mozga usled nedostatka kiseonika oštećuje ćelije na površini prečnika od 3 milimetra do čak 2 centimetra, zahvata male delove mozga, ali može, ako se brzo ne reaguje, da izazove značajni stepen invalidnosti.
Ne izaziva uvek simptome
Lakunarni infarkti ne izazivaju uvek simptome. Moguće je da se opazi na skeneru, a da pacijenti uopšte nisu svesni da su pretrpeli lakunarni infarkt mozga.
Ukoliko je stanje praćeno simptomima, oni se najčešće javljaju iznenada i liče na klasične znake moždanog udara, kao što su nerazgovetan govor, nemogućnost da se podigne jedna ruka, jedna strana lica je iskrivljena, jedan deo tela je utrnuo, otežan je hod i pomeranje ruku. Pacijent je zbunjen, konfuzan, ne razume šta mu se govori, oseća glavobolju, moguć je gubitak svesti. Simptomi se javljaju u zavisnosti od toga koji deo mozga je oštećen promenama.
Kako hipertenzija može da ošteti dublje strukture mozga?
Stručnjaci navode da je visok krvni pritisak najčešći faktor rizika za pojavu lakunarnog infarkta mozga. Hipertenzija može da dovede do suženja arterija, usled čega je plaku jednostavnije da blokira dotok krvi, hranjivih materija i kiseonika u dublje strukture mozga.
Osobe starijeg životnog doba, sa hipertenzijom, dijabetesom, poremećajima srca su u riziku od lakunarnog moždanog udara. Lakunarni infarkt nastaje usled svih komplikacija navedenih bolesti, uočava se i kod ljudi koji se leče od bolesti perifernih arterija.
Šta sve može da bude „okidač“ za lakunarni infarkt mozga
Lakunarni infarkt mozga mogu da isprovociraju i dodatni faktori kao što su pušenje, ili pasivno pušenje, prekomerna upotreba alkohola, korišćenje narkotika. Stanje je moguće i kod trudnica, žena koje koriste kontraceptivne pilule, kod osoba koje dugo sede, neadekvatno se hrane i imaju visoke vrednosti holesterola, pate od opstruktivne apneje u snu. Bitno je da ove osobe svake godine idu na kontrolne preglede.
Bitno je što pre otkriti bolest
Kako bi se izbegla ozbiljna oštećenja koja mogu dovesti do invaliditeta, pa čak i smrtnog ishoda, bitno je hitno reagovati. Svaki moždani udar je stanje koje zahteva hitnu pomoć. Brza dijagnostika uglavnom uključuje CT skeniranje, ali pošto su oštećenja koja se javljaju prilikom lakunarnog infarkta mozga tako mala, moguće je da se neće jasno videti na snimku.
Magnetna rezonanca može da pruži mnogo preciznije podatke, moguće je da će lekar tražiti i CT angiografiju kako bi dobio bolju sliku stanja krvnih sudova.
Brzo lečenje sprečava teška oštećenja
Pravovremeno lečenje sprečava moguća teška oštećenja, aspirin i slični lekovi, prema preporuci nadležnog lekara, mogu da smanje komplikacije i umanje rizik od sledećeg moždanog udara. Moguće je farmakološkim tretmanom razbiti tromb, ali ako ne dođe do željenih rezultata radi se u nekim slučajevima i mehanička trombektomija, procedura kojom se mehaničkim putem odstranjuje tromb koji je zapušio krvni sud, kako bi se ponovo uspostavila normalna moždana cirkulacija. Moguće je da pacijent neće biti u mogućnosti da se brine o sebi posle moždanog udara. Uspešnost oporavka je različita za svakog pacijenta. Pacijenti često moraju ponovo da uče da hodaju i potrebno je vreme da povrate pređašnju snagu. Sve ovo može da traje nedeljama, mesecima, a nekada i godinama.
Većina pacijenata posle pretrpljenog moždanog udara zahteva dugotrajni lekarski nadzor i adekvatno lečenje dijabetesa, visokog holesterola i pritiska. Pacijentima će biti neophodna i fizikalna terapija, koja osposobljava osobu za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ukoliko je pogođen centar za govor biće neophodna i logopedska terapija.
Kakvi su dugoročni izgledi pacijenata posle lakunarnog infarkta?
Pojedina istraživanja navode da lakunarni moždani infarkt ima bolju prognozu oporavka, u odnosu na ostale vrste moždanog udara. Ipak, i dalje postoji visok rizik od ponovljenog moždanog udara, ozbiljnih kardiovaskularnih problema, demencije. Kvalitet života posle lakunarnog infarkta mozga zavisi od starosti pacijenta i brzine intervencije. Pojedini pacijenti, nažalost, nastavljaju da žive sa trajnim invaliditetom. Moguća je paraliza nekih delova tela, gubitak kontrole nad mišićima na jednoj strani tela. Kod nekih pacijenata javljaju se problemi sa kratkoročnim pamćenjem, teškoće sa razmišljanjem, rasuđivanjem i kontrolom emocija. Usled svega kod jednog dela pacijenata javlja se i depresija.
Lekari naglašavaju da se neki faktori rizika, kao što su starenje i genetska predispozicija, ne mogu da kontrolišu, ali i ističu da zdrave životne navike, kao što su uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i fizička aktivnost u trajanju od 150 minuta nedeljno, dobri načini da se zaštitimo od ovog oboljenja. Neophodno je da pacijenti koji imaju visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti srca, drže svoju bolest pod kontrolom i redovno idu na kontrolne preglede. I na kraju, najvažnije je da ako primetimo prve znake moždanog udara ne oklevamo i odmah zatražimo lekarsku pomoć, jer svaka sekunda u ovakvoj situaciji može da spase život čoveku.
