Da li lekovi protiv prehlade uopšte deluju i šta o tome misle stručnjaci

Različiti lekovi protiv prehlade ne leče iste simptome, tako da ne možemo uvek da znamo koji su nam potrebni kada se razbolimo. Stručnjaci kažu da treba pitati farmaceuta ili lekara koji lekovi mogu da nam pomognu ako dobijemo prehladu.

Koje lekove protiv prehlade uvek treba da imamo

Ne postoji lek za običnu prehladu, ali nam određeni lekovi mogu pružiti olakšanje ako je imamo. Kako je sezona prehlade i gripa u toku, bilo bi dobro da u kućnoj apoteci imamo nekoliko korisnih lekova.

– Ono što uvek savetujem svojim pacijentima je prevencija. Najbolji način da se izbegne prehlada je zdrav način života – ishrana, vežbanje, upravljanje stresom i san. Ali uprkos vašim najboljim naporima, to je neizbežno – prehladićete se – kaže dr John Mafi, vanredni profesor medicine na David Geffen School of Medicine na UCLA.

Kada se to dogodi, možda će nam simptome olakšati neki lekovi za prehladu bez recepta, iako može da se desi da ne odaberemo odgovarajuće. Iako neki dostupni lekovi protiv prehlade pomažu u ublažavanju simptoma, drugi su neefikasni. Na primer, tokom prethodne godine, Food and Drug Administration (FDA) objavila je da fenilefrin, aktivni sastojak nekih dekongestiva, ne funkcioniše kada se uzima oralno.

Fenilefrin nije jedini sastojak koji ne pomaže: „Ne preporučujemo sirupe protiv kašlja koji sadrže kodein jer nisu od pomoći – kaže dr Neha Vyas, specijalista porodične medicine na Cleveland Clinic.

Lekovi protiv prehlade koji mogu biti od pomoći, međutim, neće nužno biti efikasni za svakoga:

– Postoji nekoliko različitih „zlatnih standarda”, ali to zaista zavisi od vrste simptoma koje pokušavate da lečite – kaže Robert Green, doktor farmacije, klinički koordinator farmaceuta u Johns Hopkins.

Koje su različite vrste lekova protiv prehlade

Koje lekove uzimamo za prehladu zavisiće od toga kako se osećamo i definitivno nam neće biti potrebni svi ako, recimo, imamo samo kašalj.

Lekari protiv prehlade obično preporučuju lekove na osnovu simptoma obične prehlade.

Groznica i temperatura

– Za groznicu i temperaturu, dva leka koja koristimo češće od bilo kojih drugih su acetaminofen i ibuprofen – kaže dr Vyas.

Kao i uvek, važno je da sa lekarom proverimo šta treba, a šta ne treba da uzimamo zbog obične prehlade ili bilo kojih drugih zdravstvenih problema – upozorava dr Mafi i dodaje:

– Ibuprofen nije dobar za ljude sa srčanim oboljenjima ili bolestima bubrega. Pored toga, dr Mafi kaže da obično savetuje svoje starije pacijente da ne uzimaju ibuprofen jer postoji veća verovatnoća da će imati hronične zdravstvene probleme koje bi lek mogao da pogorša.

Iako acetaminofen može smanjiti telesnu temperaturu eliminisanjem viška toplote u telu, on ne smanjuje upalu. Ibuprofen, međutim, pripada grupi lekova koji se nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), koji mogu da smanje otok.

Bol (upala grla i glavobolja)

Acetaminofen i ibuprofen takođe se koriste za lečenje glavobolje i upale grla kod obične prehlade jer mogu da ublaže bol, kaže dr Vyas.

Ibuprofen leči bol tako što smanjuje proizvodnju lipida zvanih prostaglandini, koji utiču na nivo bola, dok acetaminofen podiže prag bola.

Pored toga, upotreba hloraseptičnog spreja može pomoći u smirivanju upale grla, dodaje dr Vyas.

Zapušenost

Dekongestivi koji ne sadrže fenilefrin mogu da pomognu kod začepljenog nosa, objašnjava dr Green. Aktivni sastojak koji treba tražiti u dekongestivima je pseudoefedrin koji deluje tako što sužava krvne sudove u nosnim prolazima.

Ali tablete nisu jedina opcija. Dekongestiv može biti u obliku nazalnog fiziološkog spreja ili neti pota (posuda za ispiranje nosa) – objašnjava dr Vyas i upozorava da se za ovu posudu koristi isključivo destilovana voda ili voda koja je prokuvana i ohlađena.

Curenje nosa

Ako imamo suprotan problem i ne uspevamo da zaustavimo curenje nosa, mogao bi da nam pomogne antihistaminik, kaže dr Green. Uobičajeni lekovi kao aktivne sastojke sadrže loratadin, feksofenadin i cetirizin. Antihistaminici deluju tako što blokiraju histamine, koje oslobađa imuni sistem i koji mogu izazvati simptome povezane sa alergijama.

Kašalj

Kašalj može da leči više proizvoda – tablete, kapsule ili tečni rastvor – ali aktivni sastojak u svakom od njih treba da bude dekstrometorfan, kaže dr Vyas. Dekstrometorfan suzbija kašalj delujući na deo mozga koji izaziva kašalj. Dr Vyas kaže da ne preporučuje sirupe za kašalj ili druge proizvode koji ne sadrže dekstrometorfan za lečenje kašlja. Ponekad, dodala je, preporučuje lekove koji su kombinacija dekstrometorfana i gvajfenezina. Gvajfenezin je ekspektorans, što znači da deluje tako što razređuje sluz da bi mogli da je iskašljemo.

Šta treba znati o placebo efektu lekova protiv prehlade

Vredi napomenuti da se placebo efekat može javiti kada uzimate lekove za lečenje simptoma obične prehlade. Ovo se dešava kada neko primeti korist od leka koji je uzeo – čak i ako ga nije bilo – jer je očekivao da će mu pomoći. Istraživanja su pokazala da su neki ljudi koji su dobijali placebo tablete za prehladu verovali da je njihova bolest trajala kraće i bila manje teška nego kod onih koji nisu dobijali placebo lekove.

Drugi načini lečenja obične prehlade

Nefarmakološki tretmani često se zanemaruju kada razmišljamo o tome kako da lečimo svoje simptome prehlade, kaže dr Green. On preporučuje korišćenje ovlaživača za ljude koji imaju zapušen nos ili tuširanje veoma toplom vodom, što može imati sličan efekat.

Istraživanja su takođe pokazala da med može smanjiti težinu simptoma obične prehlade, dodaje dr Mafi.

Na kraju je istakao da jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo kada smo prehlađeni jeste da se odmorimo.

– Obično potcenjujemo odmor. Mislimo da možemo da nastavimo normalno da funkcionišemo ne spavamo i samo sebi pogoršavamo stane, što je predvidljivo. Ostanite kod kuće i dozvolite svom telu da se izleči. Odvojite nekoliko dana da se odmorite i dovoljno naspavate. To će pomoći vašem imunološkom sistemu – objasnio je dr Mafi.