Srce vam ponekad kuca veoma brzo ili osećate da preskače – to su. Osećaj čudan, ali je ovo stanje obično bezopasno. Međutim, kod nekih ljudi ovo može biti znak problema. Lupanje srca jedan je od mogućih simptoma koji ukazuju na Wolff-Parkinson-White sindrom, što je retko stanje nepravilnog otkucaja srca ili aritmije.
Na šta se odnosi Wolff-Parkinson-White sindrom
Srce ima električni sistem koji radi na određeni način. Signali putuju po tačnom uzorku od gornjih do donjih komora srca. Ovaj sistem održava srce da kuca redovno i normalno.
Ljudi sa Wolff-Parkinson-White sindromom imaju dodatni električni put. To izaziva abnormalne otkucaje srca. Ovo može dovesti do veoma ozbiljne aritmije zvane supraventrikularna tahikardija, što je stanje kada komore (donje komore srca) kucaju veoma brzo.
Uzroci Wolff-Parkinson-White sindroma
Wolff-Parkinson-White sindrom je urođena srčana mana, nešto sa čime je neko rođen. Ovaj sindrom roditelji mogu da prenesu svojoj deci. Ali najčešće se dešava slučajno i ne prenosi se s jednog na drugog člana porodice.
Osobe koje imaju ovo stanje, mogu da imaju i druge probleme sa srcem.
Čak i kada se neko rodi sa ovim sindromom, možda neće ni znati da postoji sve dok ne dođe u tinejdžersko ili starije doba.
Simptomi Wolff-Parkinson-White sindroma
Kod nekih osoba simptomi se ne javljaju, dok ih drugi imaju i oni mogu da budu:
- nesvestica ili osećaj vrtoglavice
- lupanje srca ili osećaj da srce treperi ili jače kuca
- gubitak svesti
- problemi sa disanjem ili otežano disanje
Uspostavljanje dijagnoze
Lekar opšte prakse preporučiće da posetite kardiologa, koji će postaviti pitanja o prošlim i trenutnim simptomima u vezi sa srcem. Zatim će uraditi detaljan fizički pregled koji uključuje proveru otkucaja srca i krvnog pritiska. Pored ovoga mogu da se urade sledeći dijagnostički testovi:
- elektrokardiografija za proveru električne aktivnosti srca
- holter monitoring za proveru srca tokom dužeg vremenskog perioda (nosi se monitor koji beleži srčani ritam 24 sata ili duže)
- elektrofiziološke studije da biste locirali i saznali više o vašoj aritmiji
Lečenje Wolff-Parkinson-White sindroma
Ako nemate simptome možda nećete morati da uzimate lekove. U tom slučaju, možda će biti potrebne samo redovne kontrole kod kardiologa.
Ako imate problema sa srčanim ritmom, lekar može da propiše odgovarajuće lekove. Ako lekovi nisu dovoljni, lekar može preporučiti proceduru koja se zove kateterska ablacija. Ovo je procedura koju lekar radi da bi se oslobodio područja srčanog tkiva koja izazivaju nepravilne otkucaje.
Život sa Wolff-Parkinson-White sindromom
Ako imate samo blage simptome ili ih nemate, Wolff-Parkinson-White sindrom neće uticati na vaš život, osim što treba da idete na dodatne preglede.
Ali neki simptomi mogu predstavljati izazove. Recimo, ako se dešava da se onesvestite zbog ovog stanja, možda nećete moći da vozite automobil ili da učestvujete u drugim aktivnostima. Sve mnogo zavisi od vrste aritmije koju imate i koliko često se dešava. Zbog toga je izuzetno važno da posetite lekara i zakažete pregled.
