Bolni ili ukočeni zglobovi u zavisnosti od uzroka mogu dovesti do smanjene funkcionalnosti, često i do invaliditeta Foto: Shutterstock
Zglobna hrskavica podložna je degenerativnim promenama koje počinju u njoj samoj, a progresijom oštećuju i druge zglobne strukture. Ovaj proces može da se uspori i drži pod kontrolom pravovremenom dijagnostikom i adekvatnom terapijom.
Bol u zglobovima može biti prolaznog karaktera, ali može biti znak i ozbiljnijih procesa. Kada se to dogodi, obično se pojavljuju i drugi simptomi poput ukočenosti. Posledice mogu biti u zavisnosti od uzroka i intenziteta smanjenje radne sposobnosti i kvaliteta svakodnevnog života, ponekad i invaliditet.
Zbog toga je veoma značajno proceniti prirodu simptoma i posebno izbegavati prirodne metode pre kompletne dijagnostike, koje bi mogla da maskiraju osnovne uzroke i samo privremeno skrenu pažnju sa postojećeg problema, dok hrskavica dalje propada.
Statistike kažu da je najzastpljenija degenerativna bolest zglobova osteoartroza, čiji su najčešći oblici gonartroza (osteoartroza kolena) i koksartroza (osteartroza kuka). Oba pola su podložna obolevanju, a žene imaju veći rizik od razvoja osteoartroze. Razlog je hormonska aktivnost, odnosno gubitak estrogena kao i povećani nivo kalcitonina. Ovi procesi uzrokuju ubrzanu resorpciju hrskavice i propadanje kostiju.
Degenerativne promene koje izazivaju propadanje hrskavice prati aktiviranje određenih medijatora upale, pa su tako pacijenti sa osteoartrozom u stanju tinjajućeg lokalnog upalnog procesa niskog intenziteta.
Iako je medicina u svakodnevnom napretku, još uvek nisu precizno definisani tačni uzroci ovakvog propadanja hrskavice. Naime, naučnici su saglasni da je osteoartroza progresivan i složen proces koji u uzrocima ima splet mogućih uzroka. Među njima su genetička predispozicija, problemi sa metabolizmom, zapaljenski procesi. Hrskavica se manja biohemijski, a zatim i strukturalno.
Pre svega, u samoj hrskavici dolazi do smanjenja sadržaja proteoglikana, uz povećanje sadržaja vode. Kako propada kolagenska struktura, u hrskavici dolazi do pukotina pa se njeni delovi oslobađaju u zglobni prostor. U hrskavici se onda formiraju i neravnine, pa će trenje između zglobova biti pojačano. Upravo ovo dovodi do bola.
Otok nastaje zbog reakcije zglobne čaure koja pokušava da smanji efekat trenja a zglobna tečnost je manje gustine. Kako se hrskavica troši, koštano tkivo dolazi u međusobni kontakt. Stvaraju se osteofiti koji deformišu zglob, ali i druge zglobne strukture poput ligamenata. Bol, otok i promena koštane strukture rezultiraju ukočenošću i smanjenjem zglobne funkcije.
Statistika kaže da je u čak do 65 odsto slučajeva osteoartroze uzrok u genetičkoj predispoziciji. Međutim, ne nasleđujemo bolest već predispoziciju za obolevanje. Genetska predispozicija takođe, kažu stručnjaci, određuje životnu dob za ispoljavanje bolesti, kao i ozbiljnost i stopu progresije. Godine života odnosno starenje je za mnoge presudan faktor rizika, budući da sa godinama života svi imamo progresivni gubitak funkcije organa i tkiva. Naime, hondrociti, čija je uloga obnavljanje hrskavicu, prirodno gube tu sposobnost zbog uticaja oštećenja kojima su kosti izložene tokom života.
Na listi faktora rizika su još:
Lečenje se svodi na umanjenje simptoma i usporavanje progresije. Adekvatnom terapijom dolazi se do bolje pokretljivosti zglobova i boljeg kvaliteta života. Važno je naglasiti da da se NSAIL lekovi namenjeni umanjenju bola uzimaju isključivo od strane lekara (propisivanje, doziranje i upotreba). Čak i oni imaju umereni efekat na ublažavanje bola, a pokazalo se da lokalna primena izaziva i manje neželjenih efekata.
Takođe, apeluju stručnjaci, neophodno je da pacijent bude pravilno informisan o prirodi bolesti, održavanju normalne težine i prilagođenom programu fizičke aktivnosti u odnosu na stanje.