Osobe koje su u dužem periodu koristile specifičnu homonsku terapiju progestagena u većem riziku su da razviju benigni tumor na mozgu, odnosno intrakranijalni meningiom, kažu novija istraživanja. Kako hormonska terapija ima širok spektar upotrebe, od kontracepcije do tretmana za karcinom, pažnja stručne javnosti je opravdana i logična.
Šta su progestageni: Tumor na mozgu i hormonska terapija
U jednoj novoj studiji sa 18.061 ispitanica koje su imale operaciju intrakranijalnog meningioma, analizirana je upotreba progestagena.
Progestageni su steroidni polni hormoni, sa delovanjem sličnim progesteronu, prirodnom ženskom polnom hormonu. Inače, sam progesteron ima višestruko dejstvo (od estrogenog, androgenog, anaboličko, do kortikosteroidnog), a steroidi sa progestagenskim dejstvom još izraženije, ili modifikovani uticaj sa ciljanim efektom. U njih, pored medrogestona, gestodena, norgestimata, dienogesta, norelgestromina, noretisterona, drospirenona i megestrola spadaju i brojne druge susptance.
Studija je otkrila da je produžena upotreba specifičnih gestagena uključujući medrogeston, medroksiprogesteron acetat i promegeston, povezana sa povećanim rizikom od pojave meningioma. Iako ima ograničenja, jasna je ogromna potreba za daljim studijama kako bi se u potpunosti razumeo ovaj rizik. To je neophodno posebno posebno imajući u vidu široku upotrebu ovih hormona u lečenju stanja kao što je endometrioza i kao kontracepcija.
Benigni tumor na mozgu i upotreba hormonskih lekova: Čija upotreba je proučavana
Produžena upotreba određenih gestagenskih hormonskih lekova povezana je sa povećanim rizikom od razvoja vrste benignog tumora na mozgu poznatog kao intrakranijalni meningiom, otkriva studija iz Francuske koju je objavio prestižni The BMJ.
Meningiomi su u najvećem broju slučajeva benigni tumori. Nastaju u slojevima tkiva (meninge), koji su deo mozga i kičmene moždine. Već je poznato da faktori kao što su starosna dob, ženski pol i izloženost trima visokim dozama gestagena (nomegestrol, hlormadinon i ciproteron acetat) povećavaju rizik od meningioma.
Međutim, postoji i mnogo drugih gestagena. Rizik od meningioma povezan sa njihovom upotrebom nije u ovoj studiji procenjivan pojedinačno.
Kako je izgledala studija: Tumor na mozgu osnova, kontrolna grupa bez njega
Naučni su koristili podatke iz francuskog nacionalnog sistema zdravstvenih podataka (SNDS) za 18.061 ženu (prosečne starosti 58 godina). Sve su bile podvrgnute operaciji intrakranijalnog meningioma u periodu od 2009. do 2018.godine. Svaki slučaj je upoređen sa pet žena iz kontrolne grupe bez intrakranijalnog meningioma (ukupno 90.305).
Ispitani progestogeni bili su su progesteron, hidroksiprogesteron, didrogesteron, medrogeston, medroksiprogesteron acetat, promegeston, dienogest i levonorgestrel intrauterini sistemi. Za svaki progestogen upotreba je definisana kroz korišćenje u godini pre prijema u bolnicu ili u roku od 3-5 godina za intrauterinu upotrebu levonorgestrela. Takođe, beležena je upotreba najmanje jednog od tri visoke doze gestagena. Za njih se inače zna da povećavaju rizik od meningioma u 3 godine pre prijema u bolnicu. Tako su naučnici pokušali da minimiziraju pristrasnost.
Nakon uzimanja u obzir drugih potencijalnih faktora rizika, produžena upotreba (godinu ili više) medrogestona bila je povezana sa 4,1 puta povećanim rizikom od intrakranijalnog meningioma, koji zahteva operaciju.
Pokazalo se da produžena je upotreba injekcija medroksiprogesteron acetata bila povezana sa 5 do 6 puta povećanim rizikom, a produžena upotreba promegestona sa 2,7 puta povećanim rizikom. Činilo se, prema rezultatima, da takav rizik nije postojao za manje od godinu dana upotrebe ovih gestagena.
Koji rizici su detektovani i šta je isključeno?
Kao što su naučnici i očekivali, pokazalo se da postoji viši rizik od meningioma za žene koje koriste hlormadinon acetat, nomegestrol acetat i ciproteron acetat. Međutim, rezultati nisu pokazali višak rizika od meningioma za progesteron, didrogesteron ili široko korišćene hormonske intrauterine sisteme, bez obzira na dozu levonorgestrela. Nije bilo dovoljno dokaza za zaključke o dienogestu ili hidroksiprogesteronu. Broj ispitanih osoba je bio nedovoljan.
Zaključak je i da je ovo opservaciona studija, tako da se ne može tačno utvrditi uzrok i posledica. Autori priznaju i da u bazi podataka koje su koristili nedostaju informacije o nekim kliničkim detaljima i medicinskim indikacijama za koje se propisuju gestageni. Takođe, nije bilo moguće uzeti u obzir genetsku predispoziciju i izloženost visokim dozama zračenja.
