Revolucionarni način lečenja gorušice prvi put kod nas: Kako se sprovodi „TIF“- najsavremenija minimalno invazivna procedura?

Gorušica je zdravstveni problem koji danas ima pandemijske razmere i kod nas i u Evropi. Po nekim procenama, neprijatne simptome gorušice barem jednom mesečno oseća oko 15 odsto stanovništva u Srbiji. Savremeno lečenje gorušice se sprovodi ili upotrebom lekova, ili u težim slučajevima hirurgijom, koja se u visoko specijalizovanim centrima sprovodi minimalno invazivnim pristupom sa odličnim uspehom, ali povremeno može imati prateće neželjene efekte.

Centar za hirurgiju jednjaka: Od želudačne kile, gorušice, otežanog gutanja i maligniteta, sve
procedure se danas sprovode minimalno invazivnim hirurškim procedurama

Klinika za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od prošle sedmice je prvi univerzitetski, a jedan od tri evropska centra u kojima se sprovodi nova metoda u zbrinjavanju pacijenata koji imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) i želudačnu kilu. Reč je o primeni kombinovane „cTIF“ (Combined Transoral Incisionless Fundoplication) procedure. To je svojevrsna, prestižna prekretnica u radu svetski čuvene Prve hirurške, ali i još jedna potvrda etabliranja njenih stručnjaka u svetu savremene hirurgije gornjeg digestivnog sistema.

– Već više od 50 godina funkcioniše naš Centar za hirurgiju jednjaka, koji je od osnivanja pa do danas ostao vodeći centar za lečenje oboljenja jednjaka i želuca ne samo u Srbiji, već i celoj u Jugoistočnoj Evropi. Pre nekih 15 godina započeli smo sa minimalno invazivnim hirurškim pristupom i u kratkom vremenskom roku smo sve naše operacije preveli na ovu vrstu hirurgije, kao najsavremenijem vidu lečenja pacijenata sa benignim bolestima (gorušicom, želudačnim kilama, otežanim gutanjem…), ali i sa malignitetima – kaže za eKlinika portal šef Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i zamenik direktora Prve hirurške klinike, profesor dr Aleksandar Simić.

Hirurška procedura bez reza: Novi standard u lečenju jasno definisane grupe pacijenata

Uvođenje i sprovođenje prve cTIF intervencije kod nas je, prema rečima profesora Simića, veliki korak ka standardizaciji hirurških procedura u lečenju GERB-a.

– Važno je napomenuti da nisu svi pacijenti sa GERB-om indikovani za ovu proceduru, te je stoga pre operacije neophodno načiniti veoma detaljnu i specifičnu dijagnostiku. Kombinovani hirurški i endoskopski pristup u lečenju GERB-a postavlja novi standard u lečenju jasno definisane grupe pacijenata, i veliko je zadovoljstvo što je na našoj klinici cTIF procedura načinjena prvu put u regionu jugoistočne Evrope, ali i u univerzitetskom visoko specijalizovanom centru u Evropi. S obzirom na ranije ogromno iskustvo u endoskopiji i minimalno invazivnoj hirurgiji, mi smo u potpunosti ovladali ovom metodom, prošli sve neophodne pripreme sa specijalnim aparatima i bez većih problema smo kod dva pacijenta izveli ovu složenu i zahtevnu kombinaciju laparoskopske i endoskopske tehnike u trajanju od po sat vremena – naglašava naš sagovornik.

Zahtevnija za hirurge, lakša za pacijente

Prvo dvoje pacijenata (žena i muškarac) uspešno su operisani prošlog petka. Reč je o slučajevima višegodišnjih problema sa refluksnom , koji su bili zavisni od svakodnevnog uzimanja lekova.

– Kod ovih pacijenata posledica stalnog vraćanja želudačnog sadržaja nisu bili samo neprijatni simptomi, već i posledična oštećenja jednjaka. Zato su cilj i korist od ove intervencije višestruki: oslobađanje od simptoma i zavisnosti od lekova, ali i sprečavanje daljih komplikacija. Važno je napomenuti i da je u odnosu na dosadašnje neželjene efekte čak i u slučajevima minimalno invazivnih anti-refluksnih operativnih metoda, kod strogo izabranih i detaljno dijagnostkovanih slučajeva „TIF“ procedura pokazala bolje rezultate. Ona jeste kompleksnija za nas, hirurge, i zahteva potpuno ovladavanje minimalno invazivnim hirurškim i endoskopksim procedurama, ali je za pacijente i bolja i komfornija. Oba pacijenta su nakon 48 sati od operacije potpuno oporavljeni otpušteni kući uz detaljan savet o načinu ishrane. Redovne kontrole će biti sprovođene na mesec dana, 4 meseca, godinu, dve, i tri – kaže docent dr Ognjan Skrobić, načelnik odeljenja na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS.

Kako se sprovodi „TIF“ metoda: Na koji način rešava refluks?

– „TIF“ je akronim za transoralnu fundoplikaciju bez reza. Pacijent je u totalnoj anesteziji, a specijalno dizajnirani instrument (EZOFIKS) kroz koji se provlači fleksibilni gastroskop se plasira kroz usta. Na ovaj način se hirurgu pruža direktna vizuelizacija, a specijalno dizajnirani šavovi se postavljaju precizno na samo mesto gde se spajaju jednjak i želudac u dužini od oko 3 cm. Suština je u tome da se na prirodnu barijeru (ventil) koja sprečava vraćanje želudačnog sadržaja deluje iznutra, bez rezova. Rekonstrukcija ventila počinje kada hirurg povlačenjem i ušivanjem dela tkiva jednjaka i želuca pravi novi zalistak. Uređaj se rotira u nekoliko navrata i pravi nabor koji ponovo stvara prirodnu barijeru refluksa u obimu od 270 stepeni. Koristi se oko dvadesetak šavova koji se postavljaju na više specifično definisanih lokacija. Na ovaj način vraća se normalna anatomija spoja između jednjaka i želuca čime se sprečava vraćanje sadržaja želuca u jednjak. Prirodnim procesom zarastanja, poznatim kao serozna fuzija, telo stvara novi sloj tkiva, koji osigurava novoformirani ventil. Neki pacijenti imaju herniju hijatusa jednjaka (želudačnu kilu), koja se rešava kombinacijom sa laparoskopskom tehnikom, specifičnim sužavanjem samog otvora na dijafragmi, kada se ova procedura naziva kombinovana TIF procedura (cTIF) – objašnjavaju profesor Simić i docent Skrobić.

Šta kažu studije efikasnosti i bezbednosti u svetu?

Ova minimalno invazivna procedura u svetu se koristi već 15 godina, predominantno u Sjedinjenim američkim državama i u manjem broju u Evropi. Profesor Simić i docent Skrobić nam prenose da dugoročne studije o efikasnosti i bezbednosti duže od 10 godina zaključuju da pacijenti dosledno
prijavljuju bolju kontrolu simptoma i prestanak korišćenja lekova. Za razliku od tradicionalne laparoskopske fundoplikacije povezane sa povremenim neželjenim efektima, pre svega nadimanjem i prolaznim otežanim gutanjem ili viškom gasova, TIF procedura ih izbegava, uz izuzetan bezbednosni profil i poboljšanje kvaliteta života.

Profesor Simić i doc. Skrobić se posebno zahvaljuju i timu koji je omogućio sprovođenje ove procedure: Pascal Hellebuyck (Medispar, Belgija), Jeff Cole (Endogastric Solutions, SAD) i Vesna Mandić (Neomedica, Srbija).