Često podrigivanje je posledica gutanja vazduha, ali nekad može ukazati i na čir na želucu, kako se leči

Normalno podrigivanje je izbacivanje gasova iz želuca kroz usta, praćeno ponekad karakterističnim zvukom. Voljno je ili nevoljno i moguće je da podrignemo i do 30 puta dnevno. Lekari kažu da je podrigivanje način na koji telo uklanja višak vazduha koji progutamo tokom jela, disanja. Međutim, moguće je da podrigivanje postane prekomerno, čak više od 100 puta dnevno, i da u bitnoj meri narušava kvalitet života. Ukoliko se to desi, lekari govore o funkcionalnom (supragastričnom) podrigivanju.

Narušava samopouzdanje i kvalitet života

Supragastrično podrigivanje uočava se kod osoba koje su razvile neadekvatnu kontrolu disanja i gornjeg ezofagealnog sfinktera, to jest mišićnog prstena koji kontroliše prolaz hrane i vazduha i štiti disajne puteve.

Supragastrični poremećaj podrigivanja je brzo, prekomerno podrigivanje koje podrazumeva ulazak i izlazak vazduha iz jednjaka, a ne iz želuca. U pitanju je naučena reakcija vagusnog nerva. Normalno gastrično podrigivanje može da se javi do 30 puta dnevno, ali kada ono postane prekomerno, utiče na posao, društvene odnose i narušava samopouzdanje. Erika Sender je patila od supragastričnog podrigivanja.

-  Sve se dešavalo na radnom mestu, pri razgovoru sa klijentima, posle ručka. Nisam mogla da imam zajedničke obroke, jer je podrigivanje postajalo toliko jako da bih na kraju i povraćala - kaže Sender (35).

Upućena je u Centar za zdravlje jednjaka UCLA, gde je započela terapiju kod višeg kliničkog logopeda Lise Bolden, koja je brzo otkrila supragastrični poremećaj podrigivanja.

Vazduh ulazi u jednjak i izlazi iz jednjaka

Supragastrično podrigivanje se razlikuje od normalnog gastričnog podrigivanja po tome što vazduh brzo ulazi u jednjak i izlazi iz jednjaka, a pritom nikada ne ulazi niti izlazi iz želuca. Tokom epizoda supragastričnog podrigivanja, vazduh se udiše ili "ubacuje" u jednjak i izbacuje kroz usta u roku od jedne sekunde.

- Epizode supragastričnog podrigivanja uključuju podrigivanja u razmaku od najviše pet sekundi. Podrigivanje može da traje satima. Supragastrično podrigivanje koje se javlja više od 13 puta u toku 24 sata smatra se prekomernim - kaže Bolden.

Okidači za ovo podrigivanje mogu da budu buđenje iz sna, jelo, piće, glad, kao i aktivnosti poput vežbanja ili sedenja, kada položaj sedenja utiče na pritisak na dijafragmu. Epizode se smanjuju uz distrakciju (skretanje pažnje) i ne javljaju se tokom govora, pevanja ili spavanja, dodaje Bolden.

Naučena reakcija

Bolden ističe da je supragastrično podrigivanje naučena reakcija vagusnog nerva, najdužeg kranijalnog nerva, koji je deo autonomnog nervnog sistema i koji kontroliše disanje, srčani ritam, krvni pritisak, varenje i seksualno uzbuđenje.

Većina osoba sa prekomernim supragastričnim podrigivanjem ima osnovni refluks (kada se želudačna kiselina vraća u jednjak), hipomotilitet (smanjenu pokretljivost mišića digestivnog sistema) ili druge digestivne poremećaje, objašnjava Bolden.

- Svemu prethodi neprijatan osećaj ili signal upozorenja, koji može da bude mehurić vazduha ili pritisak u grudima ili grlu. Pacijenti su svesni da podriguju i zbog toga su veoma nesrećni. Prekomerno podrigivanje ima značajno negativan uticaj na kvalitet života - naglašava Bolden.

Spasilačko disanje

Lečenje supragastričnog podrigivanja zasniva se na edukaciji pacijenata i posebno osmišljenom spasilačkom disanju, koje podrazumeva sporo, tečno abdominalno disanje sa otvorenim ustima i jezikom oslonjenim na nepce iza gornjih prednjih zuba. Ova tehnika umiruje podrigivanje i autonomni nervni sistem.

Pošto je supragastrično podrigivanje naučeno ponašanje nerava koji utiču na glasne žice i kontrolu disanja, logopedi su stručnjaci za lečenje ovih problema.

Inovativna tehnika spasilačkog disanja tempirana je na izdisaj od šest sekundi i udisaj od četiri sekunde, čime se disanje sinhronizuje sa srčanim ritmom kako bi se aktivirao umirujući parasimpatički nervni sistem. Pacijenti počinju lečenje sveobuhvatnom procenom zdravstvenog stanja, pri čemu daju podatke lekarima o učestalosti podrigivanja, početku simptoma i drugim gastrointestinalnim simptomima.

Brza konzumacija obroka

Sender kaže da je tokom terapije naučila da je ovo učestalo podrigivanje stvarni fiziološki proces i naučena reakcija, koja može da bude voljna ili nevoljna. Kaže da je ključno saznanje za nju bilo to da osećaj da mora da podrigne nije stvaran.

-  Ponekad, kada počne taj osećaj, nastojim da dišem kako sam naučila i shvatim da nema razloga da podrignem - kaže Sender i dodaje da su okidači za podrigivanje kod nje bili izrazito brza konzumacija hrane, odnosno gutanje umesto žvakanja hrane, kao i obilni obroci.

Bolden kaže da ne postoji lek ili operacija u terapiji supragastričnog podrigivanja. Lečenje je usmereno na bihejvioralnu terapiju, koja uključuje edukaciju i sporo, tečno abdominalno disanje.

Potrebno je isključiti čir ili refluks

Kada se javi supragastrično podrigivanje, pacijenti često prolaze kroz dijagnostičke testove kako bi se isključila stanja poput refluksa ili čira. Čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu može da izazove bol i pečenje u gornjem delu stomaka, osećaj pritiska, nelagodnost u grudima ili grlu i da bude okidač za supragastrično podrigivanje. Mozak i vagusni nerv u ovoj situaciji „nauče“ da podrigivanje donosi kratkotrajno olakšanje, pa se ono ponavlja čak i kada čir počne da zarasta.

Testovi mogu da uključe gornju endoskopiju ili manometriju jednjaka. Manometrija jednjaka je test gutanja koji se koristi za merenje funkcije donjeg sfinktera jednjaka i mišića jednjaka. Ovaj test pokazuje da li jednjak može normalno da pomera hranu u stomak. Tokom manometrije jednjaka, tanka, fleksibilna cev (kateter) sa senzorima pritiska prolazi kroz nos, niz jednjak i u stomak.

- Pre dvadeset godina mislili smo da je svako podrigivanje isto. Sa manometrijom smo u mogućnosti da razlikujemo gastrično od supragastričnog podrigivanja i izbegnemo pogrešne dijagnoze - kaže dr Krejg Glukman, gastroenterolog i zamenik direktora za motilitet i gastroenterologiju u zajednici u Centru Robert G. Kardashian.

Lekari često testiraju i pH vrednosti kako bi se identifikovao refluks kiseline, koji ponekad uzrokuje supragastrično podrigivanje, kaže dr Glukman.

(eKlinika)