Bol u vilici, licu ili uhu dok žvaćete često nema veze sa zubima – uzrok je nešto drugo

Osećaj bola ili osetljivosti u slepoočnici, licu, vilici ili u predelu oko uha, bol prilikom žvakanja i kočenje vilice neprijatne su tegobe koje su uglavnom posledica jedne nesvesne navike. Bruksizam je stručni naziv za škripanje ili škrgutanje zubima, koje kao posledicu može imati navedene tegobe. Škrgutanje je nesvesna reakcija i često predstavlja odgovor tela na stanje jake napetosti ili stresa.

Kako da otkrijemo da li škrgućemo zubima?

Dr Aroša Virakun, stomatolog na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Kvinslendu, i dr Amit Arora, vanredni profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Zapadni Sidnej, navode da na osnovu sledećih pitanja možemo da otkrijemo da li škrgućemo zubima.

Da li barem jednom nedeljno:

•  osećamo bol ili osetljivost u predelu slepoočnice, lica, vilice ili u i oko uha?
•  osećamo bol prilikom otvaranja usta ili žvakanja?
•  osećamo da se vilica zakoči, „klikće“ ili zaglavi?

Ako je makar jedan odgovor potvrdan, moguće je da škrgućemo ili stežemo zube (stanje poznato kao bruksizam).

Šta se dešava kada škrgućemo zubima?

Stezanje ili škrgutanje zubima je nevoljno. Nesvesno aktiviramo mišiće za žvakanje, zatežemo ili potiskujemo donju vilicu, snažno stiskamo zube ili ih trljamo jedan o drugi.

Stomatolog na osnovu jednostavnog pregleda može da utvrdi da li patimo od bruksizma. Smatra se da skoro svaka šesta osoba nesvesno škrguće zubima tokom spavanja, a svaka četvrta tokom dana. Stručnjaci napominju da blago i povremeno stezanje ili škrgutanje zubima obično nije problem. Međutim, ako je ono često i snažno, mogu da se jave brojni problemi sa zubima i viličnim zglobom, poremećaji sna, kao i tenzione glavobolje ili bol u uhu. U najtežim slučajevima, vremenom dolazi do napuknuća ili lomljenja dela zuba.

Zašto škrgućemo zubima?

Škrgutanje zubima najčešće je posledica kombinacije fizičkih, psihičkih i životnih faktora. Dr Virakun i dr Arora napominju da se ova neprijatna pojava uglavnom javlja usled pojačanog stresa i anksioznosti, ali i kod osoba koje pate od depresije, kao i nakon primene lekova za lečenje shizofrenije, psihoze ili depresije. Česta je i kod osoba koje konzumiraju veće količine kofeina, nikotina i/ili alkohola, kao i kod ljudi koji imaju isprekidan san.

Stručnjaci preciziraju da postoji snažna veza između bruksizma i apneje u snu, stanja kod kojeg tokom spavanja dolazi do povremenih prekida disanja, usled čega mozak i telo ne dobijaju dovoljne količine kiseonika. Nizak nivo kiseonika podstiče oslobađanje hormona stresa, koji ubrzavaju rad srca i aktiviraju grčeve mišića celog tela, što dodatno može da pojača škrgutanje i stezanje zuba.

Okrnjeni ili istrošeni zubi i plombe jasno ukazuju na problem, s tim što oštećenje zuba može biti i znak refluksa kiseline. Kod ovog stanja želudačna kiselina se vraća u usnu duplju i omekšava tvrdu gleđ koja štiti zube.

Kako se prepoznaje bruksizam?

Čest znak škrgutanja zubima su i bele linije sa unutrašnje strane obraza, kao i udubljenja u obliku talasa duž ivica jezika. Ove promene nastaju kada se obrazi i jezik pritisnu uz zube tokom stezanja ili škrgutanja. Stomatolog će proveriti da li je došlo do povlačenja desni, pojave labavih ili klimavih zuba, kao i pomeranja zuba iz njihovog prvobitnog položaja.

Stezanje i škrgutanje zubima u velikoj meri je moguće kontrolisati. Lekar može da pregleda terapiju koju koristimo i proveri da li patimo od refluksa, artritisa vilice ili apneje u snu. Postoje i fizioterapeuti specijalizovani za bol u vilici, koji mogu da pomognu kod zakočenja zgloba ili tenzijskih glavobolja, kombinacijom prilagođenih vežbi i istezanja.

Kako se leči škrgutanje zubima?

Stomatolog može da preporuči noćni štitnik ili okluzalnu udlagu kako bi se zubi zaštitili od trošenja, smanjila napetost mišića i ublažilo „kliktanje“ vilice. Ukoliko ove mere ne ublaže simptome, u složenijim slučajevima moguće je razmotriti i primenu botoks injekcija, koje blokiraju signale za pokretanje određenih mišića vilice i tako smanjuju stezanje i prateći bol.

Pri svemu tome važno je znati da fizioterapija, noćni štitnici i lekovi protiv bolova leče posledice stezanja i škrgutanja zubima, ali ne i njihove uzroke, upozoravaju lekari.

(eKlinika)