Foto: Shutterstock
Parkinsonova bolest je posle Alchajmerove bolesti drugo najčešće neurodegenerativno oboljenje. Parkinsonova bolest posledica je odumiranja nervnih ćelija za proizvodnju dopamina – neurotransmitera za prenos signala u mozgu i kontrolu pokreta.
Za sada ne postoji lek koji može da izleči bolest. Parkinsonova bolest ipak može da se kontroliše, a nova studija stručnjaka sa Aarhus University navodi da bi fizičko vežbanje trebalo da bude zančajna komponenta lečenja ovog neurodegenerativnog oboljenja.
Pretpostavlja se da vežbanje može da pomogne i u prevenciji Parkinsonove bolesti, ali i da omogući bolju kontrolu bolesti, kaže neurolog Martin Langeskov Christensen, vanredni profesor na Aarhus University.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), duži životni vek ljudi uslovio je da je danas dva puta više obolelih od Parkinsonove bolesti nego pre 25 godina. Timovi najvećih svetskih stručnjaka nastoje da otkriju biomarkere za Parkinsonovu bolest, razviju pravu terapiju, proniknu u složene mehanizme ovog oboljenja.
Nijedan farmakološki lek koji je trenutno dostupan ne može da izleči bolest. Postojeća terapija se zasniva na dodavanju dopamina, koji nedostaje pacijentu, ipak, posle 3 do 5 godina od početka lečenja uglavnom se primećuju komplikacije, navode stručnjaci.
Istraživači sa Aarhus University navode da bi fizičko vežbanje prilagođeno individualnim potrebama svakog pacijenta trebalo da bude bitna komponenta terapije Parkinsonove bolesti.
– Na osnovu trenutnih dokaza, predlažemo da se vežbanje, uz konvencionalnu terapiju, primenjuje u ranim stadijumima Parkinsonove bolesti – kaže dr. Martin Langeskov Christensen, profesor na Aarhus University i lekar neurolog u Viborg regionalnoj bolnici.
Dr Langeskov Christensen jedan je od pisaca nove studije koja je na osnovu uvida u literaturu izučavala vezu između fizičke aktivnosti i Parkinsonove bolesti. Zaključak studije glasi da vežbanje može da zaustavi razvoj ove bolesti, ublaži simptome i odloži komplikacije Parkinsonove bolesti.
Vežbanje je već bitna komponenta rehabilitacije za pacijente sa Parkinsonovom bolešću, ali istraživači nove studije tvrde da bi fizička aktivnost mogla znatno da utiče na postojeću kliničku praksu lečenja ove bolesti.
– Postoje jaki dokazi da fizička aktivnost, umerenog do visokog intenziteta, značajno smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Postojeća istraživanja pokazuju da visoki nivoi fizičke aktivnosti mogu da smanje rizik od bolesti za čak 25 odsto – objašnjava Langeskov Christensen.
Vežbanje može u bitnoj meri da ublaži simptome kod pacijenata koji imaju teškoće prilikom hoda. Vežbe moraju da budu dobro dozirane i prilagođene individualnim potrebama pacijenta. Ukoliko osoba teško ustaje sa stolice, savetuju se vežbe snage ili ravnoteže. Kardio vežbe se preporučuju osobama sa visokim krvnim pritiskom, navodi dr. Langeskov Christensen.
Pored personalizovane terapije vežbanjem, pacijenti treba da primenjuju propisane farmakološke lekove i da dolaze na redovne kontrole.
– Najbolji mogući scenario bio bi da se pacijentu propiše određeni način vežbanja pod nadzorom fizioterapeuta, fizijatara, neurologa i, ako je potrebno, drugih specijalista – objašnjava dr. Langeskov Christensen.
Stručnjaci navode da postoje izvesni još nedovoljno potvrđeni dokazi da fizičko vežbanje može da uspori progresiju Parkinsonove bolesti. Problem je što Parkinsonovoj bolesti nedostaje senzitivni biomarker koji bi mogao da predvidi moguće komplikacije bolesti kod svih pacijenata.
– Ne nastojimo da objasnimo da je vežbanje čudesan lek, ali izvesne studije navode da je moguće stabilizovati ili čak smanjiti postojeće doze leka uz adekvatnu fizičku aktivnost – objašnjava Langeskov Christensen.
Postojeće studije nastoje da otkriju koji način fizičke aktivnosti bi bio najbolji za pacijente sa Parkinsonovom bolešću. Stručnjaci podvlače da bi pacijenti trebalo da praktikuju vežbe koje im najviše odgovaraju.
-Kad postoji već nizak nivo dopamina, nekada je teško pronaći motivaciju za fizičku aktivnost. Kod pacijenata sa komplikacijama moguće je postići dobre rezultate i vežbama niskog intenziteta kao što su baštovanstvo ili svakodnevna šetnja – kaže Langeskov Christensen.
Pacijenti sa Parkinsonovom bolešću često se žale na pojačan umor koji ne može da se savlada ni odmorom. Osećaj umora nekada je jačeg, nekada slabijeg intenziteta.
Dr. Langeskov Christensen objašnjava da studije uticaja fizičke aktivnosti na kontrolu multiple skleroze pokazuju da je vežbanje zapravo jedan od načina da se pobedi umor, te su u toku studije koje ispituju uticaj vežbanja na kontrolu umora kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Izvesno je da od sedenja u fotelji nema ništa, ključna poruka je da dobrobiti fizičke aktivnosti prevazilaze moguće komplikacije. Studije rađene na opštoj populaciji pokazuju da je vežbanje dobar način kontrole dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Ova studija zasniva se na pregledu referentne literature PubMed-a, od 1969. do februara prošle godine. U istraživanju su učestvovali i dr. Ulrik Dalgas i vanredni profesor Lars Hvid sa Odeljenja za javno zdravlje Aarhus University i profesorka Erika Franzen sa Karolinska Institut14tet u Švedskoj.