Bilo koji broj nezgoda, kao što je saobraćajna nesreća, kontaktni sportovi ili udarci u glavu, mogu izazvati potres mozga Foto Shutterstock
Mozak, kao najsloženiji organ ljudskog tela, upravlja svim vitalnim aktivnostima koje su neophodne da bi organizam preživeo i kontroliše sve ljudske emocije. Međutim, neka zdravstvena stanja mogu da utiču i menjaju naš mozak.
Kada prođemo kroz nešto traumatično, naš mozak pokreće odgovor „bori se ili beži”. Većina ljudi se oporavlja samostalno, ali neki dobijaju posttraumatski stresni poremećaj. PTSP uzrokuje da amigdala – deo mozga koji kontroliše emocije – bude preaktivna. I smanjuje aktivnost u prefrontalnom korteksu, oblasti za donošenje odluka. Takođe može da smanji hipokampus, koji formira uspomene i sećanja.
Depresija ne utiče samo na naše raspoloženje. Ovaj poremećaj može promeniti naš mozak. Stručnjaci kažu da smanjuje aktivnost u nekim oblastima mozga, uključujući naše prefrontalne režnjeve, koji su uključeni u stvari kao što su rasuđivanje, ličnost i rasuđivanje. Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi koji su bili depresivni duže od jedne decenije oko 30 odsto više imaju zapaljenja mozga. Ovo može dovesti do gubitka moždanih ćelija, što bi povećalo šanse za probleme sa pamćenjem i demenciju.
Moždani udari dešavaju se kada prestane dotok krvi u deo našeg mozga. Oni izazivaju trajno oštećenje mozga i mogu dovesti do smrti i invaliditeta. Simptomi će zavisiti od toga gde se dogodio moždani udar. Ako je na levoj strani mozga, možda ćete imati slabost ili utrnulost na desnoj strani tela, kao i mogućnost otežanog govora. Ako je moždani udar bio na desnoj strani mozga, slabost ili utrnulost mogu da budu na levoj strani.
Nije tajna da alkohol utiče na mozak. Može izazvati zamagljen vid, nejasan govor i gubitak pamćenja. To je zato što alkohol ubija moždane ćelije. Tokom vremena, prekomerno konzumiranje može oštetiti mozak. Istraživanja pokazuju da može smanjiti i određene delove mozga. Neki stručnjaci kažu da ljudi sa alkoholizmom imaju manji hipokampus – područje važno za učenje i pamćenje – od onih koji ne piju često.
Ljudi sa šizofrenijom imaju drugačiji mozak od onih bez ovog mentalnog poremećaja. Skeniranje pokazuje da gube sivu i belu masu. Bela masa nalazi se duboko u mozgu, gde putuju informacije. Siva masa je okružuje i, između ostalog, pomaže mozgu da obrađuje informacije. Kod ljudi koji boluju od šizofrenije, siva masa ima tendenciju da prva nestaje, dok bela masa nestaje tokom vremena.
Mozak ima ćelije koje se zovu neuroni. Oni „razgovaraju” jedni s drugima putem hemijskih i električnih signala i šalju poruke ostatku našeg tela. Alchajmerova bolest remeti ovu komunikaciju. Veruje se da do ovog poremećaja dolazi zbog nagomilavanja dva proteina, amiloida i tau proteina. I jedni i drugi stvaraju zbrke koje mogu poremetiti poruke.
Određeni nervi preterano reaguju na okidače, kao što su stres ili jako svetlo. Ovo pokreće talas aktivnosti, koji uzrokuje sužavanje krvnih sudova u mozgu. To dovodi do glavobolje i drugih simptoma. Vremenom, hronične migrene mogu uzrokovati gubitak sive i bele mase.
Moždana aneurizma je slabo mesto u krvnom sudu. To je obično proširenje nalik balonu u zidu oslabljenog krvnog suda koje se ispuni krvlju. Mnoge izgledaju kao bobica koja visi na tankoj stabljici. Često se formiraju na arterijama u bazi mozga. Neke aneurizme propuštaju ili pucaju. To uzrokuje krvarenje u mozgu ili području između mozga i njegovog omotača. Ovo su hemoragijski moždani udari. Mogu početi kao glavobolja, ali mogu dovesti do mučnine, napada i smrti.
Bilo koji broj nezgoda, kao što je saobraćajna nesreća, kontaktni sportovi ili udarci u glavu, mogu izazvati potres mozga. Tokom udara, mozak klizi i udara u unutrašnjost lobanje. Ovo može oštetiti mozak i pokidati nervno tkivo. Potresi takođe poremete ravnotežu supstanci u mozgu, oštećujući funkciju nervnih ćelija i izazivajući upalu. Iako se mozak obično leči sam, višestruki potresi mogu dovesti do dugotrajnog oštećenja.
Naučnici još proučavaju promene u mozgu odgovorne za intenzivne promene raspoloženja kod bipolarnog poremećaja. Misle da su one rezultat neravnoteže neurotransmitera. Ove supstance šalju poruke između moždanih ćelija. One igraju ulogu u stvarima kao što su raspoloženje, san i pamćenje. Na primer, previše neurotransmitera zvanog noradrenalin može izazvati maniju, dok premalo stvara scenu za depresiju.
Kod multiple skleroze naš imuni sistem napada nerve u mozgu i kičmenu moždinu. Naše telo šalje bela krvna zrnca da oštete mijelin, sloj izolacije oko nerava. Ovo uzrokuje oštećenje nerava i ometa protok informacija do mozga i iz njega. Vremenom, formira se ožiljno tkivo na nervima i stvaraju se lezije. Ove promene dovode do simptoma kao što su trnjenje, tremor i problemi sa vidom.
Stručnjaci smatraju da simptomi ADHD, poput nepažnje i hiperaktivnosti, potiču od razlika u mozgu. Istraživanja pokazuju da osobe sa ADHD-om imaju manje sive i bele mase. Određenim oblastima takođe treba duže da se oblikuju. Štaviše, mreže nervnih ćelija rade drugačije. Ove mreže šalju signale u mozak i igraju ulogu u pažnji i fokusu.
Ova vežba uma i tela smanjuje stres i poboljšava mentalno zdravlje. Sada, istraživanja otkrivaju da to zapravo može promeniti naš mozak. Jedno istraživanje pokazalo je da je meditacija tokom 2 meseca povećala sivu masu u delovima mozga koji kontrolišu emocije i učenje. Meditacija takođe jača vezu između moždanih ćelija. Takođe može ublažiti upalu u mozgu i zaštititi od Alchajmerove bolesti.
Kretanje je dobro za telo i mozak. Vežbanje pumpa krv u mozak koja isporučuje kiseonik i hranljive materije. Takođe stimuliše oslobađanje proteina koji održavaju moždane ćelije zdravim i pomažu u rastu novih. Istraživanja pokazuju da vežbanje može povećati oblasti našeg mozga koje kontrolišu mišljenje i pamćenje.