Nova studija otkriva vezu između bakterija u crevima i vitamina D

U vremenu kada je vrlo važno ne dozvoliti vitaminu D da se spusti na najniže granice, naučnici su otkrili kako crevne bakterije mogu neaktivni vitamin D iz organizma da pretvore u aktivni i tako doprinesu zdravlju čoveka

Nedostatak vitamina D povezan je sa pojavom raka, kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze, ali klinička ispitivanja dodataka vitamina D dala su raznolike rezultate. Nova studija pronašla je vezu između aktivnog oblika vitamina D i crevnih bakterija. Naučnici sa Univerziteta California (UC) u San Diegu otkrili su da crevne bakterije mogu da igraju vitalnu ulogu u pretvaranju neaktivnog vitamina D u njegov aktivni oblik, koji je važan za zdravlje čoveka.

Bakterije u crevima i vitamin D

Preporučujemo

Kada zdravstveni radnici i istraživači  iz oblasti medicine žele da utvrde pojedinačni status vitamina D, oni mere nivoe neaktivnog prekursora u serumu, jer to odražava koliko vitamina D telo skladišti. Međutim, presudni faktor može da bude način na koji se vitamin razlaže, a ne koliko se skladišti. Prilikom merenja količine aktivnog vitamina D starijih muškaraca u krvi, istraživači iz UC San Diego otkrili su da su njegovi nivoi u međusobnoj vezi sa raznolikošću zajednice bakterija koje žive u njihovim crevima ili mikrobiomu creva. Nivoi aktivnog vitamina D takođe su u vezi sa brojem „prijateljskih“ bakterija u crevima. Suprotno tome, nije postojala jaka povezanost između neaktivnog oblika vitamina i bakterijske raznolikosti ili prijateljskih bakterija.

- Iznenadili smo se kada smo otkrili da je raznolikost mikrobioma, raznolikost vrsta bakterija u crevima čoveka,  usko povezana sa aktivnim vitaminom D, ali ne i sa prekursorskom formom. Smatra se da je veća raznolikost mikrobioma u crevima povezana sa boljim zdravljem uopšte - rekla je autorka studije dr Deborah Kado, direktorka Klinike za osteoporozu u UC San Diego Health.

Važno je kako se vitamin D skladišti u telu

Korelacija između mikrobiološke raznolikosti i aktivnog vitamina D ostala je i nakon prilagođavanja faktorima za koje je poznato da određuju mikrobiološku raznolikost. To je uključivalo starost učesnika, teritoriju gde su živeli,  njihovo etničko poreklo i upotrebu antibiotika. Ustvari, nivoi aktivnog vitamina D učesnika su u mnogo većoj vezi iji sa raznolikošću mikrobioma, nego bilo koji od ovih drugih faktora. Ovo je posebno značajno s obzirom na to da ljudi koji žive na sunčanijim mestima, mogu da sintetišu više sopstvenog vitamina D delovanjem UV zraka na kožu.

- Čini se da nije važno koliko vitamina D dobijate kroz sunčevu svetlost ili suplemente, niti koliko vaše telo može da ga uskladišti. Važno je koliko je vaše telo u stanju da to pretvori u aktivni vitamin D, a možda je to ono što klinička ispitivanja treba da mere kako bi stekla tačnija sliku o ulozi vitamina D u zdravlju - objašnjava dr Kado. Istraživači kažu da je potrebno više studija kako bi se istražila uloga bakterija u metabolizmu vitamina D.

Studija o osteoporozi

Tim naučnika analizirao je i uzorke stolice i krvi 567 muškaraca koji su živeli u šest američkih gradova i učestvovali u studiji Studija o osteoporotskim prelomima kod muškaraca (MrOS). Prosečna starost učesnika bila je 84 godine, a većina njih je izjavila da su dobrog ili odličnog zdravlja.  Da bi identifikovali i kvantifikovali bakterije u uzorcima stolice, istraživači su sekvencirali kopije bakterijskog gena koji ocrtava različite vrste. Takođe su izmerili količine tri metabolita vitamina D - prekursora, aktivnog vitamina i proizvoda razgradnje u uzorcima krvi. A o rezultatima istraživanja kažu:

- Značajna korelacija između pojačane aktivacije vitamina D i veće mikrobiološke raznolikosti stolice podržava ideju da povećana raznolikost mikroba odražava zdravlje. Ne samo da su muškarci sa najvišim nivoima aktivnog vitamina D u krvi imali najveću raznolikost mikrobioma, već su i njihova creva imala više prijateljskih bakterijskih vrsta koje proizvode butirat. Ova masna kiselina kratkog lanca, koju neke vrste bakterija u debelom crevu stvaraju kada probavljaju vlakna, ima širok spektar potencijalnih zdravstvenih blagodati. Istraživanja sugerišu da butirat pomaže u prevenciji raka debelog creva, smanjenju holesterola u krvi i borbi protiv rezistencije na insulin.