Bol u grudima: Kada je potrebno da zatražimo hitnu lekarsku pomoć?

Bol u grudima jedan je od najčešćih razloga za posetu lekaru. Osećaj bola u grudima izaziva nelagodu i često je prva asocijacija na anginu pektoris ili infarkt miokarda. Lekari navode da je bol u grudima jedan od najvećih izazova s kojim se susreću u kliničkoj praksi. Ovaj bol ne mora uvek da bude posledica bolesti srca, već i digestivnog takta, neadekvatnog fizičkog vežbanja, psihičke uznemirenosti. Stručnjaci kardiolozi objašnjavaju da ulkusna bolest i hijatus hernija mogu u potpunosti da imitiraju anginozni bol. Ukoliko se tipičan bol u grudima javi iznenada i ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je da se odmah javimo lekaru.

Lekari prvo pomisle na angiozni bol

Bol u grudima praćen je strahom pacijenta, a i lekari kada se pacijent požali na bol u grudima pomisle prvo na ishemijski – anginozni bol, to jest, bol koji se javlja kod koronarne bolesti (angine pektoris i akutnog infarkta miokarda).

– Bol u grudima često je jedan od najvećih izazova za kliničare. Međutim, bolova u grudima ima raznih, kako po poreklu, tako i po karakteristikama samog bola. Može biti izazvan bolešću srca i krvnih sudova (ishemijske ili neishemijske prirode), ali i stanjima koja nisu povezana sa bolešću srca – kaže za portal eKlinika kardiolog dr Marijana Pejić.

Šta je angiozni bol?

Svaki bol u grudima koji nije trenutni, ima kontinuitet, ako je praćen još nekim simptomima i remeti kvalitet života, zahteva pregled lekara (kardiologa). Ono što čini razliku jeste da anginozni bol, ali i bolovi u nekim drugim hitnim kardiološkim stanjima zahtevaju hitan pregled kardiologa, dok neki drugi bolovi u grudima ne zahtevaju hitnu intervenciju, napominje dr Pejić.

Kako bismo bolje razumeli priču o bolu u grudima, doktorka navodi da je bitno da objasnimo šta je anginozni bol?

– To je bol koji nastaje zbog smanjenog snabdevanja srčanog mišića (miokarda) kiseonikom i hranljivim materijama. Do ovog stanja može doći primarno, zbog suženja na koronarnim arterijama ili ređe kao posledica spazma (stezanja) zida koronarnih arterija, koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama. Sekundarno nastaje kao reakcija na
povećane zahteve srčanog mišića (a bez postojanja suženja na koronarnim arterijama), na primer kod hipertireoze (povećane funkcije štitne žlezde) ili kod teške anemije (malokrvnosti). Bol se nekada javlja pod dejstvom različitih faktora, na primer straha, neurotičnih poremećaja, trovanja nikotinom, zloupotrebe kokaina – navodi dr Pejić.

Karakteristike angioznog bola

Kardiolog dr Marijana Pejić precizira da tipičan anginozni bol ima određene karakteristike: bol je tipa stezanja, pritiska, žarenja ili pečenja iza grudne kosti, duboko u grudima, nije površinski.

– Angiozni bol može da se javi i u stanju mirovanja, mada se kod stabilne angine pektoris javlja isključivo u naporu, obično traje u kontinuitetu duže od 10-15 minuta. Najčešće nije u vidu “tačke” koja boli i često se propagira u vrat, ramena, ruke i leđa (između plećki) i stomak (ali nikad “ne ide” ispod pupka); ne menja se sa dubokim disanjem, pri pokretu, ili pritiskom na bolno mesto.
Angiozni bol neretko je praćen preznojavanjem (“hladnim znojem”), povraćanjem, mučninom i retko, gubitkom svesti. Obično prestaje nakon odmora i/ili upotrebe nitroglicerina (ukoliko se ne radi o akutnom infarktu miokarda). U 20 odsto slučajeva anginozni bol može biti atipičan, u vidu bola u predelu želuca, bola u grudima pleuralnog tipa (tipa proboda u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe češće su kod pacijenata starijih od 75 godina, kod žena, pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom – precizira dr Pejić.

Šta prethodi koronarnoj bolesti?

– Ono što smatram da takođe treba naglasiti, jeste da bolovima u grudima, kada govorimo o koronarnoj bolesti, najčešće prethodi pad tolerancije fizičkog napora. Na primer, osoba je mogla pre 6 meseci da se popne na 4. sprat, a sada jedva može da se popne do prvog ili drugog sprata. Pri tom ne mislim na nisku toleranciju napora zbog fizičke neaktivnosti i nedostatka kondicije – ističe dr Pejić.

Javlja se i posle dugotrajnog ležanja

Kada pacijent ima bol u grudima stručnjaci obično pomisle na koronarnu bolest ukoliko postoje i određeni faktori rizika, kao što su: povišen krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, povišene vrednosti masnoća u krvi (hiperlipidemija), nasleđe (srčani udar ili naprasna srčana smrt u bliskih rođaka pre 65. godine života), konzumiranje cigareta.

– Međutim, kao što smo rekli bol u grudima može biti srčanog porekla, ali i neishemijske prirode kao kod disekcije aorte kada se javlja iznenadan, jak, oštar, dugotrajan bol, širi se u leđa ili trbuh, pojačava se u intenzitetu sa dužinom trajanja, ne menja intenzitet sa disanjem, kretanjem, pritiskom na bolno mesto, masiranjem. Bol u grudima javlja se i kod plućne tromboembolije, kada je tipa proboda, pojačava se na dubok udah, ali mnogo upadljiviji simptomi su naglo nastalo, intenzivno gušenje, ubrzano disanje, ubrzan rad srca, u težim slučajevima i plavičasta prebojenost usana i perifernih delova tela i pad krvnog pritiska. Opisano stanje češće se javlja nakon dugotrajnog ležanja, dugog putovanja, posle ortopedskih ali i drugih hirurških operacija, kod postojanja tumora ili tromboembolijske bolesti u familiji. Bol u grudima kod hipertenzivne krize ili nelečenog povišenog krvnog pritiska sličan je anginoznom bolu, ali prestaje sa normalizacijom krvnog pritiska – objašnjava dr Pejić.

Kada je potreban hitan kardiološki pregled?

Doktorka dodaje i da poremećaji srčanog ritma (prevashodno aritmije udružene sa jako ubrzanim srčanim radom), pogotovo ako duže traju mogu imitirati anginozni bol.

– Bol kod akutnog miokarditisa (upale srčanog mišića) i perikarditisa (upala srčane maramice), takođe je oštrijeg karaktera, tipično se menja sa disanjem i promenom položaja tela. Podatak o prethodnoj neadekvatno lečenoj infekciji uz fizikalni pregled i EKG, ultrazvuk srca i laboratorijske analize olakšavaju diferencijalnu dijagnozu. Bol se javlja i kod srčanih mana (aortna stenoza, prolaps mitralne valvule..), s tim što bol kod aortne stenoze može u potpunosti imitirati anginozni bol. Dijagnoza se postavlja relativno lako ultrazvučnim pregledom srca. Treba reći da bolovi kod prva četiri stanja (disekcija aorte, plućna tromboembolija, hipertenzivna kriza, poremećaji srčanog ritma) zahtevaju hitan pregled kardiologa, dok kod miokarditisa, perikarditisa i srčanih mana, ne – precizira dr Marijana Pejić.

Da li, oštar iznenadan i kratak bol u grudima, praćen malo težim disanjem, otežanim pokretanjem, posle kojeg smo u stanju da normalno funkcionišemo, obavezno zahteva lekarski pregled, pitali smo dr Pejić.

– Kratak bol koji se ne ponavlja, ma koliko trenutno bio jak, u odsustvu faktora rizika za srčana oboljenja, posebno kod mlađih ljudi, i nakon koga smo u stanju da normalno funkcionišemo, ne zahteva obavezno hitan lekarski pregled. Međutim, ukoliko se tegoba ponavlja, uputno je konsultovati lekara. Bolovi u grudima kod dece obično nisu kardijalnog porekla, osim ako ne postoji neko poznato kardiološko oboljenje. Ali s obzirom da se radi upravo o deci, svaki bol u grudima, ali i u stomaku koji traje, zahteva pregled pedijatra – precizira dr Pejić.

Nekardiološka oboljenja i bol u grudima

Kada su u pitanju nekardiološka oboljenja bol u grudima je najčešće bol plućnog porekla (pneumothorax, upala plućne maramice, upala pluća, tumor).

– Ovaj bol plućnog porekla karakteriše se promenama intenziteta sa disanjem i položajem tela, u fazi bola pacijent diše plitko, jer duboki udah pogoršava bol – objašnjava dr Pejić.

Bol u grudima može da se razvije i usled sledećih nekardioloških bolesti:

• Neuromuskularni i koštani uzroci bola (kostosternalni sindrom, herpes zoster, inflamatorni ili degenerativni procesi na kičmenom stubu, prelom rebara i drugi). Ovaj bol u grudima je  površinski, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir, a može se na primer, ublažiti masažom, pogoršavati pri dubokom udahu.
• Bolesti jednjaka (GERB, ezofagitis), gastritis, ulkusna bolest, hiatus hernija – mogu u potpunosti imitirati anginozni bol
• Psihogeni uzroci, neurovegetativna distonija – obično se javljaju u epizodama paničnih napada, ali se mogu se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja
• Postoperativni bol (naročito posle laparoskopskih operacija koje su sve više praksa u abdominalnoj hirurgiji) – kod kojih zbog hiperinflacije stomaka za potrebe same operacije postoperativno može doći do refleksnog bola u grudima koji je najčešće oštar, tipa proboda, objašnjava dr Marijana Pejić.

Šta kada su nalazi uredni, a i dalje postoji bol u grudima?

Pitali smo dr Pejić i da li kardiolog može relativno lako i sa velikom preciznošću da razjasni da bol nije angioznog porekla, već da je posledica neke druge bolesti?

– Iskusan lekar već na osnovu detaljne anamneze, fizikalnog pregleda i EKG-a može da utvrditi da li je bol u grudima kardijalnog porekla ili ne. Ultrazvuk srca svakako jeste od pomoći, i treba ga raditi uvek kada postoje tehničke mogućnosti. Međutim, ako su svi navedeni nalazi uredni, a bol u grudima je i dalje prisutan, u cilju postavljanja prave dijagnoze služimo se i drugim raspoloživim dijagnostičkim postupcima kao što su: test opterećenjem (TFO, SEHO, farmakološki test), rendgen srca i pluća, ultrazvuk trbuha, laboratorija, i druge procedure (CT, NMR, koronarografija, scintigrafija) – kaže dr Pejić.

Nemojte sami da se vozite do lekara

Sagovornica portala eKlinika kaže da je anginozni bol najčešći i ujedno najozbiljniji razlog bola u grudima. Dodaje da je na prevenciju angine pektoris najbolje uticati tako što ćemo zapravo delovati na faktore rizika koje možemo promeniti.

– U tom smislu obavezan je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, redovna kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola. Osoba koja boluje od angine pektoris može da vodi normalan život, ali mora da se pridržava propisane terapije, da redovno ide na kontrole, uz obavezan zdrav i pravilan način života. Prevencija angine pektoris je izuzetno važna i na nju moramo misliti na vreme. Ukoliko se tipičan bol u grudima javlja iznenada, a ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je da se odmah javite lekaru. U svakom slučaju nemojte sami da se vozite do lekara, već zamolite da vas u dom zdravlja ili bolnicu odvezu ukućani ili komšije – savetuje kardiolog dr Marijana Pejić.