Istraživači su pronašli vezu između porasta temperatura i rizika od smrti osoba sa kardiovaskularnim bolestima, sa većinom smrtnih slučajeva koje su se dogodile kada je temperatura vazduha bila između 35°C i 43°C Foto: Shutterstock
Globalno, više ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti nego od bilo koje druge bolesti. Ekstremne vrućine mogu ozbiljno uticati na zdravlje srca, posebno kod osoba sa postojećim kardiovaskularnim stanjima. Odgovor tela na visoke temperature, uključujući dehidraciju, povećanu metaboličku potrebu, hiperkoagulabilnost, neravnotežu elektrolita i sistemski inflamatorni odgovor, može značajno opteretiti srce.
Izlaganje visokim temperaturama ne samo da povećava rizik od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, već može posebno opteretiti rad srca. Otežava funkcionisanje kardiovaskularnog sistema s posebnim akcentom na rad srca. Ovakvo vreme može povećati šansu za pojavu infarkta, srčane aritmije (nepravilan rad srca) ili srčane insuficijencije.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, interakcija visokih temperatura i kardiovaskularnih bolesti doprinosi otprilike četvrtini smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom.
Što su temperature više, pretnja je veća. Nedavna studija u časopisu Circulation ispitala je stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti tokom sedam godina u Kuvajtu, gde dnevne temperature mogu dostići veoma visoke vrednosti u najtoplijim mesecima. Istraživači su pronašli vezu između porasta temperatura i rizika od smrti osoba sa kardiovaskularnim bolestima, sa većinom smrtnih slučajeva koje su se dogodile kada je temperatura vazduha bila između 35°C i 43°C.
– Klima se menja i donosi nam mnogo više temperature, koje zaista mogu biti smrtonosne, posebno za ljude sa srčanim bolestima kaže dr Aron Bernstin, direktor Centra za klimu, zdravlje i globalno okruženje na Harvard T.H. Chan School of Public Health.
Naše telo je dizajnirano da oslobađa višak toplote na dva glavna načina, od kojih svaki može uticati na rad srca:
Zračenje – Kada je vazduh oko nas hladniji od temperature našeg tela, mi ispuštamo višak toplote u vazduh. Ovaj proces zahteva preusmeravanje protoka krvi tako da veći deo ide ka koži.
Isparavanje – Znojenje nam pomaže da se ohladimo povlačenjem toplote sa naše kože. Kada je vazduh suv, ovo funkcioniše dobro. Ali kada je toplo i vlažno, znoj samo ostaje na koži dok se vaša telesna temperatura povećava.
Kada temperatura vazduha prilazi ili prelazi našu telesnu temperaturu, posebno pri visokoj vlažnosti, srce mora brže da kuca i jače pumpa kako bi pomoglo telu da oslobađa toplotu. Tokom leta, srce može da pumpa dva do četiri puta više krvi u minuti nego kada je sezona hladnih dana.
Lekovi za stanja kao što su visoki krvni pritisak, bolesti bubrega i anksioznost mogu imati specifične nuspojave kada je toplo vreme u pitanje. Oni mogu da otežaju efikasno hlađenjena visokim temperaturama. Zbog toga bi vrućina za neke mogla da bude potencijalno opasna, pa čak i kobna.
Beta-blokatori, koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska i lečenje anksioznosti, predstavljaju rizik tokom vrućina jer povećavaju verovatnoću nesvestice i smanjuju sposobnost tela da se znoji, što može dovesti do pregrejavanja.
Inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima, koji se propisuju za lečenje visokog krvnog pritiska, mogu povećati rizik od nesvestice i pada po vrućini, kao i otežati prepoznavanje dehidratacije jer prikrivaju osećaj žeđi.
Diuretici su lekovi koji se često propisuju za lečenje srčane insuficijencije, visokog krvnog pritiska ili bolesti bubrega. Povećavaju učestalost mokrenja, što može dovesti do dehidratacije i neravnoteže elektrolita tokom vrućih dana, otežavajući telu regulaciju temperature.
Iako izlaganje visokim temperaturama tokom toplotnih talasa utiče na sve, postojanje srčanih problema povećava rizik od bolesti povezanih sa toplotom ali i broja hospitalizacija. Zato je posebno važno slediti osnovne strategije kako ostati „hladan” tokom vrelih letnjih dana:
* Pratite vremensku prognozu i svako upozorenje tj. Crveni meteo alarm shvatite ozbiljno i ako je ikako mogće tih dana ostanite u zatvorenom prostoru. Ako izlazite napolje, večernji i rani jutarnji sati su često najhladniji. Odmarajte se u hladu kad god je to moguće.
Kada ste napolju, pokušajte da pijete po 250 mililitara vode svakih 20 minuta. Podesite alarm da vas podseća. „Nikada ne čekajte da osetite žeđ da biste popili vodu” poručuju stručnjaci. Ako imate srčanu insuficijenciju i koristite diuretike, pitajte vašeg lekara koliko tečnosti treba da pijete dnevno, jer tečnost može da se nagomilava i izazove oticanje.
* Izbegavajte gazirane napitke ili voćne sokove i ograničite alkohol. Gazirani napici i voćni sokovi mogu usporiti prolazak vode iz digestivnog sistema u krvotok. Iako su istraživanja ograničena, neke studije su pronašle da prekomerni unos alkohola može povećati rizik od toplotnog udara tokom vrelih dana.
* Rashladite prostor u kome boravite. Dom i radne prostorije adekvatno rashlađujte, tako da temperatura u prostorijma gde boravite ne prelazi 30⁰С tokom dana, a 24⁰С у tokom noći. Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste adekvatno provetrili i eventulno rashladili prostor, a zatim spustite roletne, zatvorite vrata i prozore na sunčajnoj strani, kako bi u prostoriju ulazilo što manje toplote.
* Zaštitite kožu. Sunčanje utiče na sposobnost vašeg tela da se rashladi i povećava dehidraciju. Nosite šešir sa širokim obodom, naočare za sunce sa zaštitom sa strane i laganu, svetlu, komotnu odeću. Takođe, nanesite dosta kreme za sunčanje sa širokim spektrom zaštite ili UVA/UVB zaštitom sa SPF 30 ili više na svu izloženu kožu 30 minuta pre izlaska napolje. Ponovo nanosite kremu za sunčanje svakog sata, bez obzira da li se u međuvremenu kupate ili ne.
Ako se dogodi da osetite simptome toplotnog udara, kao što su groznica, nesvestica, ubrzan, ali slab puls, brzo, ali plitko disanje, odmah se obratite lekaru.