Dobar holesterol (high density lipoprotein HDL) najmanji je i najgušći lipoprotein, koji transportuje holesterol iz perifernih tkiva nazad u jetru. Na ovaj način onemogućava se taloženje holesterola na zidove arterija i sprečavaju kardiovaskularne bolesti. Viši nivoi HDL holesterola štite od bolesti srca. S druge strane, lipoproteini niske gustine LDL („loš holesterol“) talože se unutar zidova arterija i u najtežim slučajevima dovode do srčanog ili moždanog udara.
Hoće li viši nivo „dobrog holesterola“ sigurno sprečiti kardiovaskularne bolesti?
Na osnovu, napred izloženog, bilo bi smisleno da podignemo nivoe „dobrog holesterola“ i zaštitimo srce. Stručnjaci, ipak, upozoravaju da dosadašnja ispitivanja nisu potvrdila da viši nivoi HDL holesterola štite od kardiovaskularnih bolesti. Nivo HDL holesterola koristi se kao stavka koja može da ukaže na opasnost od bolesti srca, ali nije i obavezna taktika lečenja.
– Počevši od 1970. godine prošlog veka, velike studije pokazale su da osobe sa veoma niskim nivoom HDL holesterola imaju imaju veći rizik od srčanog udara – kaže kardiolog dr Anand Rohatgi sa Southwestern Medical Center.
Biohemijske analize se posmatraju u celini
Stručnjaci se slažu da je odnos između viših nivoa HDL holesterola i boljeg zdravlja srca korelacioni, ali ne i uzročan. Lekari se zato ne fokusiraju samo na jedan deo holesterola, već posmatraju nalaze u celini zajedno sa drugim markerima rizika za srčane bolesti, kao što su starost, vrednosti triglicerida, krvnog pritiska i šećera u krvi, moguće hronične bolesti.
Stručnjacima je jasno da određene životne navike povećavaju nivo dobrog holesterola, ali nije do kraja poznato kako povećanje HDL holesterola utiče na srce. Lekari kažu da sami brojevi „nisu kristalna kugla“ na osnovu koje mogu da predvide sigurnu bolest. Dodaju da dobro je da HDL bude veći od 1 – idealno bi bilo za muškarce iznad 1, 4, a za žene iznad 1,2. Lekari navode i da dobar HDL holesterol ne regulišu tablete, već prvenstveno zdrave životne navike.
Fizička aktivnost
Sedentarni način života se dovodi u vezu sa kardiovaskularnim bolestima. Veća fizička pokretljivost povećava nivoe „dobrog holesterola“, obezbeđuje duži životni vek i štiti nas od bolesti srca.
Preporuka je da vežbamo oko 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, kaže kardiolog dr Melissa Tracy sa Rush University Medical Center.
– To može da bude bilo koji oblik kardio vežbi, kao što su: brzo hodanje, ples, plivanje, vožnja bicikla. Sve što ubrzava otkucaje srca. Ukoliko nismo u mogućnosti da izdvojimo odjednom 30 minuta, možemo 10 do 15 minuta da vežbamo pre i 10 do 15 minuta posle podne – dodaje dr Melissa Tracy.
Ishrana
– Ishrana bogata polinezasićenim i mononezasićenim mastima, kao i antioksidansima, poboljšava odnos HDL i LDL – kaže kardiolog dr Joy M. Gelbman iz Weill Cornell Medicine.
Naglasak bi trebalo da bude na maslinovom ulju, masnoj ribi, voću, povrću. Savet je da se izbegavaju velike količine crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, pržene hrane i peciva. Dobro izbalansiranom ishranom telo neće skladišti masnoće. Telo će imati dovoljno energija a HDL holesterol će na ovaj način lakše transportovati loš holesterol LDL u jetru, koja će ga obraditi i izlučiti.
Odvikavanje od pušenja
Pušenje, kako se veruje, snižava nivoe HDL holesterola. Stručnjaci kažu da se dobre vrednosti HDL holesterola mogu uspostaviti samo nekoliko nedelja posle prestanka pušenja. Nije još do kraja poznat ovaj mehanizam, ali smatra se da pušenje opterećuje telo u celosti i dovodi do razvoja upalnih procesa.
Kontrola telesne težine i dobar holesterol
Vežbanje, gubitak telesne težine kod osoba sa viškom kilograma, prestanak pušenja, ključne su poluge za optimizaciju nivoa HDL, smatra dr Gelbman. Smanjenje telesne težine može da umanji i nivo triglicerida i lošeg LDL i podigne nivoe HDL holesterola.
Lekari kažu da ne moramo da se „prepolovimo“ kako bi došlo do ovog efekta, dovoljno je da izgubimo 1 do 3 procenta telesne težine i da dođe do poboljšanja nivoa dobrog holesterola.
