Simptomi oboljenja vaskularnog sistema su vrlo različiti, jer faktički svi naši organi imaju svoje krvne sudove Foto: Shutterstock/ lična arhiva prof. dr Radak
Vaskularne bolesti jedan su od najčešćih zdravstvenih problema naše populacije. Užurbani tempo života, velika količina stresa, koji se često pogrešno „leči“ kafom, alkoholom i obilnim obrocima sa puno nezdravih masnoća i šećera, mogu veoma loše da deluju na unutrašnjost srca i krvnih sudova. Vrtoglavice, nesvestice, grčevi, nekada su prvi znaci koji mogu da nas upute da zdravlje naših vitalnih organa nije onako kako bi trebalo da bude. Bitno je zato što pre otkriti problem i početi lečenje. Pregled u trajanju od samo 20 minuta može da nam spase život.
Naši uvaženi stručnjaci naglašavaju da je unutrašnjost srca i krvnih sudova posebno osetljiva, na uslove života. Vaskularne bolesti zato su u fokusu problema iz nekoliko razloga.
– Živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima, a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca. Unutrašnjost srca i krvnih sudova posebno je osetljiva, osetljivija nego drugi organi na osetljivija nego drugi organi na dramatične promene i uslove u kojima živimo. Tu mislim na stres, lošu ishranu, puno loših informacija, pušenje, fizičku neaktivnost, sve ovo navedeno dovodi do eksplozije vaskularnih bolesti – kaže za portal eKlinika opšti i vaskularni hirurg akademik prof. dr Đorđe Radak.
Prof. dr Radak podseća da kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku. Prema broju obolelih od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Problem je što nekada živimo sa blagim simptomima, koje zanemarujemo i obično ih pripisujemo na primer osećaju umora. Zato su redovni, neinvazivni pregledi unutrašnjosti velikih krvnih sudova uslov za zdrav i dug život.
– Trebalo bi posle 50 – te godine jednom godišnje doći kod vaskularnog hirurga i napraviti elementarne ultrazvučne preglede koji se zovu kolor dupleks ultrasonografija, pre svega karotidnih arterija, zatim aorte, arterija koje ishranjuju donje ekstremitete, dubokih vena i površnih vena i to bi bio neki dijagnostički optimum da se stekne slika o cirkulatornom sistemu. To sve deluje kao da je to mnogo, ali to su tri ultrazvučna pregleda koja se završe za 20 minuta i dobije se jedna jasna slika – napominje prof. dr Radak.
Koji su prvi simptomi koji sa sigurnošću kažu da nešto nije u redu sa našim vaskularnim sistemom?
– Simptomi oboljenja vaskularnog sistema su vrlo različiti, jer faktički svi naši organi imaju svoje krvne sudove i kada oni ne rade kako treba onda imamo određene simptome na određenim organima. Grubo rečeno, nedovoljna ishranjenost mozga dovodi na početku do vrtoglavica i
nesvestica, nedovoljna ishranjenost donjih ekstremiteta do bolova, grčeva u mišićima prilikom hoda, nedovoljna ishranjenost bubrega dovodi do hipertenzije i do zadržavanja loših metabolita u organizmu – objašnjava prof. dr Đorđe Radak.
Prof. Radak precizira da su pomenute tegobe prvi znaci da obavezno treba proveriti cirkulaciju, s tim da i ako se simptomi ne jave, posle 50 te godine, treba uraditi takozvane ultrazvučne skrining preglede koji će nas upozoriti na postojanje tegoba.
Prof. dr Đorđe Radak ističe da dobra vaskularna dijagnostika treba da bude brza, bezbolna, jeftina, ali i pouzdana, i sveobuhvatna. Savremena dijagnostika integriše dijagnostičke metode u sistemu u kome postoji jednu kružnu dijagnostika, koja je ciljanja i brza.
– Nekome je, recimo potreban ultrazvuk karotida, nekome bubrežnih arterija a onda posle toga kada već imamo preliminarni nalaz kliničkog pregleda vaskularnog hirurga, imamo laboratorijske
nalaze i ultrazvučnu dijagnostiku koja nam je potvrdila da postoji problem na nekoj arteriji, onda ciljano radimo multi slajs skener i to sve se trudimo da bude urađeno u roku od 2 sata. Najveći problem je što multislajsna dijagnostika zahteva elektronsku rekonstrukciju te višedimenzionalne slike i to traži sat i po do dva očitavanja snimka, što se u narodu kaže, da to vreme iskoristimo da se tada urade neka dodatna ispitivanja u smislu biohemijskih parametara ili pregledi urina, šta god je potrebno – naglašava prof. Radak.
On dodaje i da je bezbolna dijagnostika važna za pravovremeno lečenje urgentnih stanja. Ova ciljna i brza dijagnostika bitna je i za, kako kaže prof. Radak, pacijente koji dolaze iz
unutrašnjosti, ili iz zemalja u regionu.
– To su pacijenti koji su se sa mukom organizovali da dođu i zato je potrebno da budu pažljivo dijagnostički rešeni u toku jednog dana – ističe prof. Radak.
Prof. dr Đorđe Radak je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najveće interesovanje stručne javnosti izazvao je uvođenjem everzione endarterektomije karotidnih arterija (1993), kao revolucionarno nove metode, prolazeći kroz fazu ranog skepticizma okoline do potpunog prihvatanja i najveće serije operacija u Evropi (više od 15.000). Učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa, pokrenuo je modernu endovaskularnu hirurgiju (ugradnja stent-grafta zbog aneurizme torakalne aorte, 2004 i prve “hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaortalnih i perifernih arterija (2013) primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom. Autor je tri knjige koje su specijalizanti hirurgije prihvatali kao „bukvare“ hirurške tehnike: „Hirurški pristupi arterijama“, „Revaskularizacija mozga“ i „Karotidna hirurgija“. Redovni je član Akademije medicinskih nauka SLD i član Naučnog veća Akademije. Aktuelni je predsednik Udruženja za vaskularnu medicinu Srbije. Svoja bogata znanja deli sa svim zainteresovanima na blogu drradak.com