Krvni ugrušak oduzme život po jednoj osobi na svakih 6 minuta: Naučite da prepoznate simptome

Krvni ugrušak je gelasta nakupina krvi koja se formira u procesu koji se zove koagulacija ili zgrušavanje krvi. Ugrušak se prirodno formira u određenim situacijama, na primer, kada se  povredimo ili posečemo i na taj način „zapuši“ povređeni krvni sud i zaustavlja krvarenje. Srčani udar, moždani udar i plućna embolija su stanja koja se dešavaju u različitim delovima tela, ali sva tri mogu da budu uzrokovana krvnim ugruškom. Zbog toga je ključno prepoznati simptome u slučaju kada krvni ugrušak uzrokuje problem kako bi se zatražila hitna medicinska pomoć.

Zašto je krvni ugrušak opasan?

Svetska statistika navodi da na svakih 6 minuta jedna osoba umre zbog posledica krvnog ugruška. Ipak, lekari, a posebno neurohirurzi, ističu da nisu svi krvni ugrušci isti. Neki mogu da izazovu blage simptome od kojih čovek može da se oporavi, ali mogu da budu i fatalni.

Krvni ugrušci mogu da se formiraju bez jasnog razloga i blokiraju krvne sudove. Ugrušak može da se oslobodi, pomeri iz jednog dela tela i putuje do onih kritičnih kao što su pluća, mozak ili srce, izazivajući ozbiljne i ponekad fatalne komplikacije.

– Toliko su opasni jer mogu da ometaju ili blokiraju protok krvi do vitalnih organa u telu. Našim vitalnim organima, kao što su mozak, pluća i srce, potreban je kiseonik kako bi funkcionisali. Bez kiseonika, moždane ćelije počinju da umiru nakon četiri minuta, što dovodi do trajnog oštećenja organa i njihove funkcionalnosti kako vreme prolazi – naglašava dr Amita Avadhani, profesor na State University of New Jersey. 

Koje vrste krvnih ugrušaka postoje?

Kako bi krv stigla do svih delova tela – od vrha glave do vrhova nožnih prstiju – zadužen je  cirkulatorni sistem koji se sastoji od krvnih sudova koji se nazivaju vene i arterije. Arterije prenose krv bogatu kiseonikom iz srca u druge delove tela, dok vene prenose krv siromašnu kiseonikom nazad u srce kako bi se reoksigenisala.

Krvni ugrušci takođe mogu da se kategorišu na osnovu kretanja – bez obzira da li su pokretni ili ne. Ugrušak koji se formira u arteriji ili veni naziva se tromb, dok se ugrušak koji se odvaja i putuje do drugog dela tela naziva embolus. S obzirom na to da dve vrste sudova prenose krv kroz telo, postoje i dve vrste krvnih ugrušaka – arterijski krvni ugrušci koji se javljaju u arterijama i venski ugrušci koji se formiraju u venama.

Simptomi nisu isti ako se krvni ugrušak formira u arteriji, veni ili plućima

Krvni ugrušak se naziva arterijska embolija kada se formira u arteriji i odlazi na drugo mesto – obično u glavu, srce, noge i stopala – i prekida protok krvi u druge delove tela. Simptomi se javljaju brzo ili sporo, u zavisnosti od veličine ugruška i koliko blokira protok krvi, ili možda uopšte nećete imati simptome. Simptomi arterijskog ugruška ili embolije u nogama ili rukama su:

• Hladna ruka ili noga
• Smanjen ili nikakav puls na ruci ili nozi
• Nedostatak pokreta u ruci ili nozi
• Utrnulost i peckanje u ruci ili nozi
• Bol u pogođenom području
• Bleda boja ruke ili noge
• Slabost ruke ili noge.

Ako je protok arterijske krvi duže blokiran, mogu da se pojave drugi simptomi:

• Plikovi na koži u blizini zahvaćene arterije
• Skidanje kože
• Erozija kože (čirevi)
• Odumiranje tkiva ili nekroza.

Ako se u organu pojavi arterijski ugrušak, simptomi zavise od zahvaćenog organa. Arterijski ugrušak u mozgu može da dovede do moždanog udara, a onaj koji se formira u srcu može dovesti do srčanog udara. Arterijski ugrušci se takođe mogu pojaviti u bubrezima, crevima, pa čak i očima – iako su retki. Generalno, simptomi arterijskih ugrušaka u organu su:

• Bol u tom delu tela
• Privremeno smanjena funkcija organa.

Venski krvni ugrušak nagomilava se tokom vremena

Venski ugrušak se formira u veni i može da se nagomilava tokom vremena. Najozbiljniji oblik venskog ugruška je duboka venska tromboza, stanje koje se dešava kada se krvni ugrušak formira u dubokoj veni – za razliku od više površnih vena bliže površini tela. Ti ugrušci se obično razvijaju u potkolenici, butini ili karlici, ali se mogu pojaviti iu ruci.

Najozbiljnija komplikacija duboke venske tromboze dešava se kada se deo ugruška odvoji i počne da putuje kroz krvotok do pluća. Tamo može da izazove blokadu zvanu plućna embolija, zaustaviti protok krvi u pluća i dovesti do smrtnog slučaja. Duboka venska tromboza ne dovodi do srčanog ili moždanog udara.

Simptomi duboke venske tromboze mogu da budu:

• Bol
• Crvenilo kože
• Otok
• Preosetljivost.

Simptomi karakteristični za plućnu emboliju

Krvni ugrušak u plućima može da izazove plućnu emoboliju čiji su simptomi:

• Bol ili nelagodnost u grudima, koji se obično pogoršavaju dubokim dahom ili kašljanjem
• Iskašljavanje krvi
• Otežano disanje
• Brži i nepravilni otkucaji srca
• Veoma nizak krvni pritisak, vrtoglavica ili nesvestica.

Simptomi tromboze cerebralnog venskog sinusa

Tromboza cerebralnog venskog sinusa je venski ugrušak koji se formira u venskim sinusima mozga. Sprečava isticanje krvi iz mozga, što može dovesti do curenja krvi u moždano tkivo. Simptomi tromboze cerebralnog venskog sinusa su:

• Zamagljen vid
• Koma
• Nesvestica ili gubitak svesti
• Glavobolja
• Gubitak kontrole nad pokretima u delu tela
• Napadi.