Kada smo ozbiljno lišeni kalorija, počinjemo da funkcionišemo drugačije kako bismo smanjili količinu energije koju trošimo Foto: Shutterstock (Boheme Line Art Modern Art Posters)
Istraživači ne znaju tačno odgovor na pitanje: koliko dugo možemo preživeti bez hrane, ali postoje zapisi o ljudima koji su preživeli bez hrane ili pića između 8 i 21 dan. Procene o tome koliko dugo možemo preživeti bez hrane zasnivaju se na događajima u kojima su ljudi preživeli nakon što su bili zarobljeni ili zatrpani, jer nije etički sprovoditi takve eksperimente na ljudima. Dužina vremena koje čovek može preživeti bez hrane zavisiće od različitih faktora, kao što su starost i zdravstveno stanje pojedinca i dostupnost vode, kažu stručnjaci.
Unos hrane i vode je od suštinske važnosti za naš život. Našem telu je potrebna energija iz hrane i hidratacija iz vode da bi pravilno funkcionisalo. Mnogi sistemi u našem telu optimalno rade uz raznovrsnu ishranu i adekvatan unos vode svakog dana.
Međutim, naše telo može preživeti nekoliko dana bez vode i čak nedeljama bez hrane zahvaljujući prilagođavanju metabolizma i potrošnje energije.
Kada naše telo ne prima dovoljno kalorija da bi obavljalo svoje uobičajene funkcije održavanja života, to se naziva gladovanjem. To se može desiti ako je unos hrane ozbiljno ograničen ili ako naše telo ne može da svari hranu kako bi apsorbovalo hranljive materije.
Kada smo ozbiljno lišeni kalorija, počinjemo da funkcionišemo drugačije kako bismo smanjili količinu energije koju trošimo. Ako se ishrana ne obnovi, gladovanje može dovesti do gubitka života.
Ne postoji nikakvo pravilo i jedan odgovor o tome koliko dugo možemo živeti bez hrane. U velikoj meri, odgovor zavisi od individualnih razlika i okolnosti. Informacije o očekivanom životnom veku zasnivaju se na realnim kontekstima, kao što su štrajkovi glađu i ozbiljna medicinska stanja.
Smatra se da je maksimalno vreme preživljavanja bez hrane i vode oko nedelju dana. Samo uz unos vode, bez hrane, vreme preživljavanja može se produžiti do 2 do 3 meseca.
Vremenom, ozbiljno ograničen unos hrane može smanjiti naš životni vek. Biti pothranjen, što se definiše kao indeks telesne mase (BMI) ispod 18,5, povezuje se sa neuhranjenošću i nizom zdravstvenih stanja koja mogu smanjiti dužinu života. Ovo uključuje smanjenu funkciju imunog sistema, digestivne probleme i rak.
Studija iz 2018. godine otkrila je da BMI ispod 18,5 može skratiti život za prosečno 4,3 godine kod muškaraca i 4,5 godina kod žena.
Mogućnost preživljavanja bez hrane i vode deluje nezamislivo za mnoge, jer već jednostavni post ili duža apstinencija može izazvati nervozu i nisku energiju.
Naše telo se prilagođava kratkoročnom postu ili nedostatku hrane i vode. Zdrave odrasle osobe često mogu se pridržavata veskih postova ili određenih dijeta, koje se zasnivaju na postu, poput „jedan dan jedemo, jedan dan ne jedemo”, dok obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Nakon 24 sata bez hrane, telo počinje da menja način proizvodnje energije. Prvo koristi glikogen iz jetre i mišića, a zatim, do drugog dana, počinje da razlaže mišiće kako bi obezbedilo energiju. Međutim, kako bi očuvalo mišićno tkivo, telo prelazi na razlaganje masti i stvara ketone, proces poznat kao ketoza.
Tokom prvih pet dana gladovanja možemo gubiti 1-2 kilograma dnevno, što je uglavnom povezano s dehidracijom. Tokom dužeg gladovanja, gubitak težine usporava se na prosečno 0,3 kilograma dnevno. Što više imamo rezervi masti, duže možemo preživeti bez hrane. Kada su rezerve masti iscrpljene, telo se ponovo oslanja na mišiće za energiju, što može izazvati ozbiljne simptome.
Studija objavljena u „British Medical Journal“ upozorava da bi osobe u štrajku glađu trebalo pažljivo pratiti zbog ozbiljnih nuspojava nakon gubitka 10% telesne mase ili ako imaju BMI od 16,5 ili manje. Veoma ozbiljna stanja mogu se javiti nakon gubitka 18% telesne mase.
Uz adekvatan unos vode, neke osobe su preživele bez hrane nedeljama ili čak mesecima. Vreme preživljavanja je duže uz unos vode jer telo ima mnogo više rezervi koje mogu zameniti hranu nego tečnost. Funkcija bubrega će se pogoršati u roku od nekoliko dana bez odgovarajuće hidratacije.
Jedan komentar iz 1997. godine koji se bavio štrajkovima glađu sugeriše da osoba treba da pije oko 1,5 litara vode dnevno kako bi preživela gladovanje duže vreme. Autor takođe preporučuje dodavanje do pola kašičice soli dnevno u vodu.
U zavisnosti od specifičnih okolnosti, istraživanja sugerišu da neke osobe mogu preživeti gladovanje danima ili nedeljama. Međutim, tokom gladovanja, mnogi sistemi u našem telu počinju da propadaju.
Gladovanje može dovesti do:
Osobe koje su prošle kroz proces gladovanja ili imale ograničen unos hrane mogu imati dugotrajne posledice, uključujući:
Osobe koje su dugo gladovale ne mogu odmah početi da konzumiraju normalne količine hrane. Telo se mora vrlo postepeno privikavati na ponovni unos hrane kako bi se izbegle negativne reakcije, poznate kao sindrom ponovnog hranjenja. Efekti sindroma ponovnog hranjenja mogu uključivati:
Ponekad, ovo može dovesti do teškog srčanog udara, zato je veoma važno obratiti se lekaru pre nego što započnemo bilo kakve dijete koje su isključivo zasnovane na postu.