Popularna dijeta ili određeni način ishrane može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti i razvoja karcinoma, otkrivaju istraživači iz Mount Sinai School of Medicine u studiji objavljenoj u časopisu Immunity. Naučnici upozoravaju da dijeta, koja se zasniva na određenom vremnskom periodu uzdržavanja od hrane i koja preskače doručak, može da ugrozi imuni sistem čoveka i dovede ga u veći rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.
Dijeta zasnova na postu oslabljuje imuni sistem
Brojna istraživanja pokazala su da je važnost doručka nesumnjiva. Međutim, popularne dijete zasnovane na vremenskom ograničenju – kada treba da se jede (8 sati) a kada ne (16 sati), dovele su u pitanje tajming ovog obroka, često upućujući ljude da ga jednostavno preskoče. Ali, nova studija upozorava da bi ova praksa mogla da učini osobu skloniju razvoju bolesti srca i karcinoma.
Ideja ovog načina ishrane zasniva se na periodu uzdržavanja od hrane svakog dana ili konzumiranju samo jednog obroka nekoliko dana u nedelji. Bez obzira na to da li neko prati protokol ovog načina ishrane ili jednostavno nije ljubitelj doručka, naučnici savetuju da tu naviku treba promeniti jer je novo istraživanje pokazalo da preskakanje obroka, pre svega doručak, izaziva reakciju u mozgu koja oštećuje ćelije imunog sistema.
Period uzdržavanja od hrane jeste zdrav, ali ima dugoročne negativne efekte
Prva studija ove vrste baca novo svetlo na potencijalne dugoročne efekte „običnog hira“ a glavni autor istraživanja dr Filip Swirski iz Mount Sinai School of Medicine u Njujorku, kaže da postoji sve veća svest da ovaj način ishrane jeste zdrav i zaista postoje brojni dokazi o njegovim prednostima.
– Naša studija daje jasna upozorenja jer pokazuje da postoji i negativan efekat načina ishrane koji podrazumeva period uzdržavanja od hrane, i nosi rizik po zdravlje. Ovo je mehanička studija, koja se bavi nekim od fundamentalnih biologija relevantnih za ovakav način ishrane. Studija pokazuje da postoji interakcija između nervnog i imunološkog sistema – ističe dr Swirski.
Dijeta izaziva skrivanje monocita koji se bore protiv infekcija
Do ovog zaključka naučnici su došli ispitivanjem miševa podeljenih u dve grupe. Jedna je odmah nakon buđenja dobila doručak, kao najveći obrok u danu, a druga je ostala bez njega. Istraživači su zatim identifikovali razliku u broju monocita – belih krvnih zrnaca u koštanoj srži koja se bore protiv infekcija, srčanih bolesti i raka. Na početku studije, ogledni miševi imali su istu količinu monocia, ali je 90 odsto njih nestalo iz krvotoka četiri sata nakon perioda uzdržavanja od hrane, u grupi koja je bila gladna, a dalji pad zabeležen je nakon osam sati.
Skeniranje je pokazalo da su se monociti vratili u koštanu srž. Istraživači su nastavili da izgladnjuju miševe do 24 sata, a zatim su im ponovo dali hranu. Nakon hrane ćelije, koje su se skrivale u koštanoj srži, vratile su se u krvotok u roku od nekoliko sati. To je dovelo do povećanog nivoa upale, što pokazuje da su telo učinili ranjivijim umesto da ga štite od infekcije.
Dalja analiza pokazala je da su specifični regioni u mozgu kontrolisali odgovor monocita tokom perioda uzdržavanja od hrane i izazvali glad kao odgovor na stres.
– Studija pokazuje da, s jedne strane, ovaj način ishrane smanjuje broj cirkulišućih monocita, za šta bi moglo da se pomisli da je dobra stvar, jer su ove ćelije važne komponente upale. S druge strane, ponovno uvođenje hrane stvara navalu monocita, koji se vraćaju u krv, što može da bude problematično.
Ishrana gde se određeni broj sati uzdržavamo od hrane reguliše ovaj proces na načine koji nisu uvek korisni za sposobnost tela da odgovori na izazove kao što je infekcija – objasnio je dr Swirski.
