Postoje tri vrste vena i to su površinske, duboke i vezivne vene. Foto: Shutterstock
Duboka venska tromboza javlja se kada se u dubokim venama, uglavnom nogama, stvori tromb (krvni ugrušak). Najčešći simptomi su bol, otok, crvenilo kože u predelu mesta tromba, osećaj topline. Stručnjaci upozoravaju da ovo stanje može da dovede do plućne embolije i da nije uvek praćeno jasnim simptomima. Duboka venska tromboza uglavnom zahvata potkolenicu ili butinu noge, ali može da se javi i na karlici ili ruci.
Kardiolog dr Vincent Varghese sa Deborah Heart and Lung Center u Nju Džersiju upozorava da se duboka venska tromboza (DVT) može da javi i kod mlađih pacijenata bez prethodnih zdravstvenih problema.
Dr K. Francis Lee sa Advanced Vein Care Center Springfield, Massachusetts navodi faktore rizika koji mogu da dovedu do DVT.
– Do problema može da dođe posle velike traume, preloma kostiju, operacija, imobilizacije kada smo primorani da budemo u fiksiranom položaju tela. Moguće su komplikacije tokom dugih putovanja, ozbiljnih infekcija, kod pacijenata sa karcinomom – navodi dr Lee.
Venski sistem transportuje vensku krv od mišića i tkiva do srca. Postoje tri vrste vena i to su površinske, duboke i vezivne vene. Duboke vene nalaze se u mišićima duž kostiju, vezivne vene spajaju površinske i duboke vene.
– Kada iz raznih razloga nismo u mogućnoti da se krećemo mišići na nogama i rukama ne mogu da se pokreću i da aktivno i efikasno pumpaju krv. U takom stanju je usporena cirkulacija i raste mogućnost od pojave krvnih ugrušaka – objašnjava dr Lee.
Stručnjaci kažu da je zato kretanje najbolji lek za zdravlje vena. Najviše problema uočava se kod osoba koje dugo stoje ili sede, posebno ako sede u neadekvatnom položaju tela sa prekrštenim nogama.
Do zgušnjavanja krvi sa potencijalnim rizikom od razvoja duboke venske tromboze mogu da dovedu određeni medikamenti kao što su pilule za hormonsku kontracepciju ili hormonska supstituciona terapija. Tromoza je moguća i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, bolestima bubrega, rakom. Lekari navode da takođe na desetine naslednih bolesti mogu da pojačaju rizik od duboke venske tromboze, srčanog i moždanog udara i kod mlađih pacijenata.
– Ukoliko je među najbližim srodnicima između 20- te do 40-te godine bilo slučajeva srčanog ili moždanog udara, pojave krvnih ugrušaka, ponovljenih pobačaja, moguće je da su bolesti posledica naslednog poremećaja. Preporuka je da se u ovom slučaju testiramo – savetuje dr Lee.
Na koji način covid 19 povećava rizik od duboke venske tromboze nije još do kraja poznato, ali stručnjaci navode nekoliko pretpostavki.
– Virus podstiče stvaranje upale tokom koje može lako da dođe do zgrušavanja krvi, takođe direktno deluje na endotel plućnog tkiva, oštećuje ćelije unutar krvnih sudova, posle čega može da dođe do tromba – objašnjava vaskularni hirurg dr David Nation VeinSolutions Austin, Texas.
Lekari primećuju da su navedene komplikacije češće kod pacijenata sa težim oblikom covid 19 i ređi u blagim slučajevima infekcije.
Problemi se uočavaju i kod pacijenata koji dugo borave na bolničkom lečenju na intenzivnoj nezi, kada zbog oslabljene cirkulacije može da dođe do stvaranja krvnih ugrušaka.
Pored očitijih simptoma kao što su otok, bol ili osetljivost noge, gležnja, stopala ili ruke. Manje uobičajeni simptomi i znaci duboke venske tromboze su nelagodnost u kukovima, butinama ili leđima, neobjašnjive palpitacije, povišena telesna temperatura, vrtoglavica, moguć je kašalj sa nijansama krvi, opšti umor i malaksalost.
– Neke od ovih simptoma ne možemo da dovedemo u direktnu vezu sa trombom. Ali mogu da budu rano upozorenje na duboku vensku trombozu – kaže dr Lee i dodaje da su rezultati lečenja bolji ako se stanje otkrije na vreme.
Redovno fizičko vežbanje jača cirkulaciju i jedna je od najvažnijih stavki u prevenciji duboke venske tromboze. Kardiolog dr Sanjay Bhojraj iz Providence Mission Hospital Orange County u Kaliforniji navodi da je bitno da osobe koje sede duži deo dana naprave i nekoliko koraka na svakih nekoliko sati, da rade vežbe istezanja.
Način lečenja zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenata, pridruženih bolesti. Najčešće se primenjuju lekovi koji kontrolišu koagulaciju, to jest razređuju krv. Lečenje zahteva i angažovanost pacijenta, redovne kontrole, praktikovanje zdravih navika.
Gojaznim pacijentima lekari savetuju korekciju telesne težine, kada je moguće potrebno je podići noge iznad nivoa srca, lečiti stanja ili bolesti koje mogu da budu uvod u trombozu. Pored lekova za sprečavanje zgrušavanja krvi, pacijentima se savetuje i nošenje kompresivnih čarapa za vene.
U slučaju iznenadnog i upornog otoka, bola, iznenadnog bolnog grča mišića ili osetljivosti noge, skočnog zgloba, stopala ili ruke, kada simptomi traju jedan ili dva dana i komplikuju se, bitno je da potražimo stručnu pomoć. U slučaju nedostatka daha ili oštrih bolova u grudima pozovite hitnu pomoć.