Nagle promene vremena, danas najviše 20 sutra 30 stepeni Celzijusa, deluju i na zdrave osobe, a dodatne probleme stvaraju hroničnim pacijentima. Usled promene atmosferskog pritiska, većina osoba se žali na glavobolju, umor, malaksalost. Učestalije su kardiovaskularne smetnje, pre svega teže se kontroliše hipertenzija, imamo nekada osećaj ubrzanog rada srca. U ovim uslovima organizam mora mnogo brže da se prilagodi na novonastale vremenske prilike, hronični pacijenti nekada imaju osećaj da im ni jedan lek ne pomaže.
Koji pacijenti posebno teško podnose nagle promene vremena?
Promene vremena deluju na celokupno telo, osobe koje se leče od reumatskim bolesti žale se na bol u zglobovima i mišićima, kardiovaskularni pacijenti osećaju ubrzan rad srca, kod osoba sa respiratornim problemima otežano je disanje, javlja se i osećaju stezanja u grudima.
Lekari naglašavaju da su na promene vremena posebno osetljive osobe sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularni bolesnici, osobe koje pate od reume, psihijatrijski pacijenti. Stručnjaci naglašavaju da vreli letnji dani i visoke temperature najviše problema prave osobama sa visokim krvnim pritiskom. Ovi pacijenti uglavnom koriste lekove za obaranje krvnog pritiska a velike vrućine na više načina deluju na pritisak, kažu stručnjaci.
Savet za osobe sa visokim pritiskom
Slab unos tečnosti, jače znojenje mogu da dovedu do dehidracije, „gušće“ krvi i porasta pritiska. Zbog delovanja toplote, dolazi i do širenja krvnih sudova i nižeg krvnog pritiska.
– Kada su visoke temperature krvni sudovi se malo šire, pa kod pacijenata sa hipertenzijom u nekom momentu dođe do iznenađujućeg snižavanja prosečnih vrednosti krvnog pritiska. Sve ovo može da dovede pacijenta u situaciju da su mu, ranije date doze leka koje je dobio pre 4 ili 5 meseci, u ovom momentu prevelike za te vrednosti krvnog pritiska – upozorava kardiolog prof. dr Dragan Simić.
Savet je da se pacijent konsultuje sa lekarom, a dobro je i da pacijent redovnije meri pritisak kako bi došao do pravih vrednosti. Lekari naglašavaju da ovo ne znači da je potrebno non – stop da merimo krvni pritisak, ali da kada uđemo u dane kada je on zbog promene vremenskih prilika varijabilan, da opada ili raste, češće proveravamo vrednosti kako bi došli do srednje vrednosti i na osnovu nje, uz dogovor sa lekarom, prilagodili doze leka.
Zašto dolazi do pogoršanja simptoma?
S druge strane uočava se da pad temperature i kiša, pojačana vlažnost vazduha, nekada teško pada osobama koje se leče od astme ili hroničnog bronhitisa. Nagli pad temperature, a potom brzo otopljenje u roku od nekoliko dana, mogu da dovedu do problemima sa cirkulacijom,
– Ljudsko telo na toplotu i pritisak reaguje proširivanjem i skupljanjem krvnih sudova, odnosno mehanizmima grejanja i hlađenja i mehanizmima prilagođavanja spoljašnjem pritisku. Kada se vremenski uslovi naglo menjaju ili veoma variraju u toku dana, organizam mora da se prilagodi mnogo brže nego inače, što predstavlja problem ljudima koji već imaju kardiovaskularne bolesti. Iz tog razloga dolazi do pogoršavanja simptoma tih bolesti, teže kontrolišemo hipertenziju i imamo češću pojavu srčanih i moždanih udara – objašnjava specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Samo pacijenti koji su dobro edukovani od strane ordinirajućeg lekara, mogu da menjaju svoju terapiju, naglašavaju stručnjaci. U slučaju da su tegobe intenzivne ili nas brinu potrebno je da se javimo lekaru.
Kako možemo da pobedimo nagle promene vremena?
Nagle promene vremena mogu da se pobede ili bitno ublaže zdravim navikama. Stručnjaci apeluju na hronične pacijente da uzimaju redovno terapiju, po uputstvu lekara, da prate instrukcije stručnjaka. Svima se savetuje zdrava i raznovrsna ishrana, dovoljne količine vode, fizička aktivnost, adekvatan odmor i kontrola stresa.
– Uvek treba unositi dovoljne količine vode, redovno jesti tri obroka dnevno i uredno spavati. Osluškivati svoje telo, ići na redovne sistematske preglede i pitati i edukovati se kod lekara o svemu što predstavlja problem ili teškoću u održanju zdravlja. Na spoljašnje uslove možemo malo ili ni malo da utičemo, ali možemo paziti na stanje našeg tela, fizičko i mentalno zdravlje – poručuje dr Slavica Berar.
