Osećamo bol u svakoj kosti, jedva dišemo, razdražljivi smo, slabo spavamo, krvni pritisak varira, neke su od učestalijih tegoba na koje se pacijenti žale prilikom nagle promene vremena. Niske jutarnje i više dnevne temperature, čest su razlog za nedostatak energije i malaksalost i kod sasvim zdravih osoba. Hronični pacijenti, osobe sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularni bolesnici, osobe koje pate od reume, psihijatrijski pacijenti umeju nekada da budu posebno osetljivi na nagle temperaturne promene. U ovakvoj situaciji kada nam ni jedan lek ne pomaže, posebno je bitno konsultovati se sa lekarom i pokušati uskladiti terapiju.
Klimatske promene izazivaju bol u svakoj kosti
Ljudski organizam ima sposobnost da se postepeno prilagođava mirnoj promeni vremenskih prilika tokom prelaznih godišnjih doba. Problem nastaje sa klimatskim promenama i često nekada atipičnim, ekstremnim vremenskim prilikama koje nisu karakteristika nekog godišnjeg doba.
– Vremenske prilike utiču na ljudsko zdravlje temperaturom i atmosferskim pritiskom. Ljudsko telo na toplotu i pritisak reaguje proširivanjem i skupljanjem krvnih sudova, odnosno mehanizmima grejanja i hlađenja i mehanizmima prilagođavanja spoljašnjem pritisku. Kada se vremenski uslovi naglo menjaju ili veoma variraju u toku dana, organizam mora da se prilagodi mnogo brže nego inače, što predstavlja problem ljudima koji već imaju kardiovaskularne bolesti. Iz tog razloga dolazi do pogoršavanja simptoma tih bolesti, teže kontrolišemo hipertenziju i imamo češću pojavu srčanih i moždanih udara – kažem za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Jači i intenzivniji bolovi pratioci promene vremena
Reumatičari osećaju bol u svakoj kosti, pacijenti koji se leče od astme otežano dišu, lekari kažu da su pri naglim promenama vremena naviše ugroženi kardiološki, ali i svi hronični bolesnici.
– Pacijenti sa bolnim stanjim bilo koje etiologije intenzivnije osećaju bol, dok na primer kod osoba koje boluju od astme dolazi do pogoršanja tegoba zbog atmosferskog pritiska i povećane vlage – kaže dr Berar.
Kako se u ovim situacijama koristi terapija?
Doktorka nam objašnjava da se sa dolaskom hladnog vremena krvni sudovi skupljaju, pa je zato, krvni pritisak kod pacijenata koji boluju od hipertenzije povišen.
– Osobe koje imaju hronične bolesti se obavezno uče kako da prilagode terapiju jesenjim uslovima. Hipertoničari češće kontrolišu krvni pritisak, koriguju svoju terapiju, tako što povećaju doze lekova koje koriste. Važno je da takvi pacijenti ne prestaju sa terapijom u toku letnjih meseci, već da doze leka po potrebi smanje, a u jesen vrate pune doze terapije – naglašava dr Slavica Berar.
Pacijenti imaju osećaj da ne mogu da dišu
Tegobe koje se javljaju kod hroničnih pacijenata variraju. Glavobolja, nesvestica, nestabilnost, mučnina, vrtoglavica, neki su od simptoma na koje se najviše žale pacijenti.
– Bolna stanja se pogoršavaju, lekovi teže ili uopšte ne kupiraju (ublažuju) bol. Pacijenti imaju osećaj da ne mogu da se nadišu i da se brže zamaraju. Ukoliko su edukovani od strane ordinirajućeg lekara, moguće je da menjaju svoju terapiju. I svakako se mogu javiti lekaru ukoliko ne mogu sami da reše tegobe, koje ih brini ili su veoma intenzivne – navodi dr Berar.
Osluškujmo svoje telo
Zdrav životni stil zasnovan na kvalitetnoj i raznovrsnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, odmoru i dobrim upravljanjem stesnim situacijama pomoćiće nam da sačuvamo zdravlje i da se lakše prilagodimo radnoj nedelji kroz koju nekada prođu sva godišnja doba.
– Uvek treba unositi dovoljne količine vode, redovno jesti tri obroka dnevno i uredno spavati. Osluškivati svoje telo, ići na redovne sistematske preglede i pitati i edukovati se kod lekara o svemu što predstavlja problem ili teškoću u održanju zdravlja. Na spoljašnje uslove možemo malo ili ni malo da utičemo, ali možemo paziti na stanje našeg tela, fizičko i mentalno zdravlje – poručuje dr Slavica Berar.
Klimatske promene na zdravog coveka nemaju uticaj nikakav kakve bolove u kostima to su gluposti savremenom coveku s obzirom kako se hrwni smeta sve i svasta,coveku koji se hrani uglavnom biljnom ishranom uz vrlo malo zivotinjske hrane nesmeta nista