Savremene vaskularne intervencije su jednostavne i nekada su način da se na vreme zaštitimo od teških bolesti. Operativni zahvat na karotidnim arterijama, ako pre toga lekovi i izmene u načinu života ne pomognu, može da spreči moždani udar, objašnjavaju stručnjaci. Vaskularne intervencije su danas praćene minimalno invazivnim zahvatima posle kojih nema velikih rezova, šavova, skidanja konaca, ali moraju da budu i perfektno urađene, naglašavaju lekari.
Kada su potrebne vaskularne intervencije?
Karotidne arterije su krvni sudovima koji snabdevaju krvlju, kiseonikom i hranjivim materijama vitalne organe kao što su srce, pluća mozak. Postoje dve karotidne arterije, po jedna na svakoj strani vrata. Bolest karotidnih arterija, kada dolazi do njihovog suženja (stenoze), uglavnom je posledica ateroskleroze, to jest nagomilavanja plaka u unutrašnjosti arterija. U ovakvim uslovima može da dođe i do alarmantne začepljenosti krvnih sudova, kada je potrebna operacija. Stručnjaci ipak pre svega nastoje da problem reše odgovarajućom medikamentoznom terapijom.
– Obično se počinje sa preventivnim lekovima. To su dve grupe lekova. Prvu grupu čine statini i drugi lekovi koji regulišu lipidni status. Drugo su antitrombocitni lekovi koji sprečavaju naglu progresiju suženja zbog lepljenja trombocita na neravnim površinama aterosklerotičnih plakova. Ukoliko suženje pređe više od 65 odsto lumena arterije koja ishranjuje mozak i slično tome, na arterijama koje ishranjuju donje ekstremitete ili bubrege, onda je potrebno da se proveri na koji način je najbolje da napravimo takozvanu revaskularizaciju – objašnjava za portal eKlinika opšti i vaskularni hirurg akademik prof. dr Đorđe Radak.
Pacijent ujutro dođe na operaciju, posle podne je već kod kuće
Na pitanje koje su hirurške mogućnosti za rekonstrukciju arterijske cirkulacije prof. dr Radak navodi da danas imamo takozvane minimalno invazivne metode i otvorene metode, odnosno pravu hirurgiju.
– Minimalno invazivne su endovaskularne intervencije. U pitanju su moderne metode koje omogućavaju da se intervencija uradi u toku jednog dana i da istog dana pacijent bude kod kuće. To je takozvana endovaskularna dilatacija arterije ili dilatacija sa implantacijom stenta, koji je u stvari jedna fina metalna mrežasta opruga koja čini da se na duge staze očuva rezultat dilatacije (proširenja krvnog suda). Mestu koje je problematično pristupa se iz jedne udaljene arterije kateterom koji na vrhu ima balon. Kateter dođe do mesta koje je zahteva intervenciju i onda se pod kontrolom rendgena naduva balon pod pritiskom od dve atmosfere koji otvori tu suženu arteriju. Po potrebi se nakon toga stavi dodatno stent ili ne. Ova intervencija se radi pod uslovom da je arterija sužena ili obolela, ali još uvek prohodna. Ako arterija više nije prohodna i potpuno je zakrčena onda nije moguće i nema smisla to raditi, tada se primenjuju baj pas rekonstrukcije, trombektomija ili trombendakterektomija – precizira prof. dr Radak.
Moderna vaskularna hirurgija je do tehničkog savršenstva dovela operacije na krvnim sudovima
Profesor dr Radak za portal eKlinika naglašava i da su „vaskularne intervencije vrlo jednostavne, ali moraju biti perfektno urađene. Arterija se otvori, očisti se iznutra i vrati se sve na svoje mesto“.
– Rekonstrukcija karotidne arterije ranije je rađena tradicionalno, tako što je karotida otvarana uzdužno, što je dovodilo do mnogih problema. Ako se arterija otvori poprečno, elipsoidno, a to smo mi uveli i publikovali, onda se smanjuje učestalost komplikacija i dužina trajanja zatvaranja cirkulacije. Ovu metodu sam uveo pre 15 godina i postala je opšteprihvaćena pa se one tradicionalne metode više i ne rade. Moderna vaskularna hirurgija je do tehničkog savršenstva dovela operacije na krvnim sudovima koje dovode krv do mozga, kao i operacije na aorti naročito abdominalnoj zbog aneurizmatske bolesti ili ateroskleroze, bajpas procedure na arterijama nogu zbog lečenja i prevencije gangrene, rekonstrukcije velikih venskih krvnih sudova – navodi dr Radak.
Vaskularne intervencije bez reza, šavova, skidanja konca
Prof. dr Radak ističe i da su novi minimalno invazivni zahvati koji podrazumevaju upotrebu radiofrekventne energije i lasera za lečenje varikozno promenjenih vena napravili veliku revoluciju.
– Više nema velikih rezova, šavova, skidanja konaca. Vena se uopšte ne vadi, nego se ona samo zatvara potkožno i kasnije dolazi do njenog resorbovanja u potkožnom tkivu pa nema potrebe za nepotrebnim intervencijama, a estetski rezultat je optimalan – naglašava prof. dr Radak.
Lekari stalno upozoravaju da su bolesti krvnih sudova pored ateroskleroze i posledica genetike, učestalije su u starijem životnom dobu. Ove bolesti primetne su kod pacijenata sa visokim vrednostima holesterola, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom. Uočavaju se i kod gojaznih, osoba koje puše, nedevoljno fizički aktivnih.
Prof. dr Đorđe Radak je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najveće interesovanje stručne javnosti izazvao je uvođenjem everzione endarterektomije karotidnih arterija (1993), kao revolucionarno nove metode, prolazeći kroz fazu ranog skepticizma okoline do potpunog prihvatanja i najveće serije operacija u Evropi (više od 15.000). Učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa, pokrenuo je modernu endovaskularnu hirurgiju (ugradnja stent-grafta zbog aneurizme torakalne aorte, 2004 i prve “hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaortalnih i perifernih arterija (2013) primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom. Autor je tri knjige koje su specijalizanti hirurgije prihvatali kao „bukvare“ hirurške tehnike: „Hirurški pristupi arterijama“, „Revaskularizacija mozga“ i „Karotidna hirurgija“. Redovni je član Akademije medicinskih nauka SLD i član Naučnog veća Akademije. Aktuelni je predsednik Udruženja za vaskularnu medicinu Srbije. Svoja bogata znanja deli sa svim zainteresovanima na blogu drradak.com
