Odmor pored bazena pod sunčevim zracima može delovati prilično opuštajuće. Isto važi i za sedenje u vreloj sauni ili potapanje u kadi vrele vode ii đakuziju. Osećaj dodira toplote je tako umirujuć. Ali naše srce možda se neće složiti. Jer tada, kada je toplota velika, srce je prinuđeno da radi mnogo teže.
Kako temperatura utiče na rad srca
Za svaki stepen porasta unutrašnje temperature našeg tela usled toplote, broj otkucaja srca se povećava za oko 10 otkucaja u minutu. Ova prirodna reakcija dovodi do dodatnog naprezanja i stresa na naše srce.
Naš život zavisi od našeg neverovatnog srca i njegovog ritmičkog zadatka da pumpa krv kroz celo telo. Ali naš sistem cirkulacije koji pokreće srce služi i kao mehanizam za hlađenje.
Kada je vruće, naše telo zrači toplotu da bi se ohladilo. To postiže dilatacijom (širenjem) krvnih sudova i povećanjem brzine rada srca i protoka krvi, objašnjava Michael Crawford, fiziolog vežbanja specijalizovan za rehabilitaciju srca.
Brza cirkulacija krvi kroz arterije i vene blizu površine kože uzrokuje gubitak malo toplote u spoljašnji vazduh. Količina krvi koja prolazi kroz ovo hlađenje može biti dva do četiri puta veća od uobičajenog protoka.
– Kardiovaskularni sistem zaista pojačava napore da zrači toplotu kako bi nas ohladio kada je vruće. Kao deo tog procesa, vaše srce na kraju radi mnogo više kako bi krv stigla do svakog dela tela – kaže Crawford.
Efekat znojenja
Znojenje je još jedan način na koji naše telo pokušava da pobedi toplotu. Svaka kap znoja nudi efekat hlađenja dok isparava sa naše kože.
Međutim, znojenje dodatno opterećuje naše telo zbog gubitka natrijuma, kalijuma i drugih esencijalnih minerala koji su potrebni našim organima – uključujući naše srce. Dehidratacija usled prekomernog znojenja takođe može da bude stres na naše srce.
– Ti gubici samo doprinose dodatnim zahtevima koji se postavljaju pred vaše srce – primećuje Crawford.
Treba li preduzeti mere predostrožnosti na visokim temperaturama
Samo sedenje na visokim temperaturama stavlja dodatni pritisak na srce. Ako ne vodimo računa, visoke temperature takođe mogu dovesti do bolesti usled toplotnog udara i iscrpljenosti.
Rizik za srce još je veći ako smo aktivni tokom toplih dana, kaže Crawford. Uvek imajte na umu da toplota dodatno opterećuje vaše srce čak i ako samo sedite. Ako idete na trening, kosite travnjak ili se bavite bilo kakvim drugim aktivnostima zaista svoje srce stavljate u veoma tešku situaciju. Tada, u suštini, tražite od svog srca da obavlja dva puta više posla, jer radi da bi vas hladilo i pumpa jače da bi zadovoljilo dodatne fizičke zahteve.
Zato, kada je napolju toplo, pokušajte da smanjite vreme boravka na otvorenom u najtoplijim satima dana. Ako baš morate da budete napolju zbog nekih aktivnosti, neka to bude u hladnijim jutarnjim ili večernjim satima.
Ako ste primorani da boravite pod žarkim suncem, redovno:
- odlazite u hladovinu
- pravite pauze u zatvorenoj klimatizovanoj prostoriji
- pijte tečnost (idealno vodu) da biste ostali hidrirani
Važno je i da pratite kako se osećate. „Ako ste na vrućini i počnete da osećate umor ili ubrzane otkucaje srca, nemojte to ignorisati. Važno je da odmah spustite telesnu temperaturu, savetuje Crawford.
Da li je sauna bezbedna za naše srce
Sauna, prvi put uvedena u Finskoj pre više od 2.000 godina, koristi se za opuštanje i druge zdravstvene beneficije i njena popularnost proširila se širom sveta.
Iako postoje različite vrste sauna, finska sauna je najpopularnija i najistraženija. Ova vrsta saune koristi suvu toplotu, sa temperaturama koje variraju između 70 i 100℃ i relativnom vlagom između 10 i 20 procenata. Ovo zagrejano okruženje povećava temperaturu kože, što dovodi do znojenja tela. Kao rezultat, srce brže kuca kako bi se telo rashladilo, slično kao što se dešava tokom vežbanja.
Brojna istraživanja ukazuju na to da je korišćenje saune generalno bezbedno i potencijalno dobro za telo. Međutim, izuzetak su osobe sa nestabilnim srčanim oboljenjima. Zato korišćenje saune možda neće biti bezbedno za osobe sa bilo kojim od sledećih stanja:
- nestabilna angina pektoris
- nedavni srčani udar (u poslednje dve nedelje)
- nekontrolisana hipertenzija
- dekompenzovana srčana insuficijencija
- teška aortna stenoza
Pored nestabilne srčane bolesti, sauna može biti pretnja po zdravlje osoba sa sledećim stanjima:
- nizak krvni pritisak
- dehidratacija
- groznica
- akutna infekcija ili upala
- osip na koži (urtikarija)
Ako imate bilo koje od ovih stanja, razgovarajte sa svojim lekarom o korišćenju saune jer toplota i/ili prekomerno znojenje mogu pogoršati osnovno stanje.
Korišćenje saune nakon srčanog udara
Za pojedince koji su doživeli srčani udar, generalno se smatra bezbednim da koriste saunu nakon dve nedelje, pod uslovom da je njihovo stanje stabilno, a simptomi pod kontrolom. Naravno, uvek treba razgovarati sa svojim kardiologom.
Da li je korišćenje saune za osobe sa srčanim oboljenjima korisno
Reakcija tela na saunu slična je reakciji na vežbanje – povećanje broja otkucaja srca praćeno padom krvnog pritiska. Trenutni dokazi ukazuju na to da je sauna bezbedna i verovatno korisna za većinu osoba sa srčanim oboljenjima, osim kada postoji neko od opisanih nestabilnih stanja. Međutim, potrebno je sprovesti više kontrolisanih studija kako bi se istražilo korišćenje saune kao intervencije.
Mere predostrožnosti za korišćenje saune
Osobe koje imaju srčano oboljenje i koriste saunu, moraju da preduzmu sledeće mere predostrožnosti:
- ne prelazite temperaturu od 100℃ ili 20 procenata vlažnosti
- vreme provedeno u sauni ne sme biti duže od 20 minuta.
- obavezno se ohladite nakon saune, ali nemojte uranjati u ledenu vodu ili hladan bazen ako imate srčano oboljenje, jer ovaj iznenadni stres može izazvati aritmiju ili nestabilnost krvnog pritiska ili broja otkucaja srca
- obavezno unosite dovoljno tečnosti
- nemojte konzumirati alkohol pre ili odmah nakon korišćenja saune.
Uopšteno govoreći, za većinu pacijenata sa srčanim oboljenjima bezbedno je da uživaju u sauni sve dok je njihovo stanje stabilno i ako se pridržavaju preporučenih mera predostrožnosti. Za sve pojedinosti i pitanja o tome šta je bezbedno za vaše srce, razgovarajte sa svojim kardiologom, savetuje dr Wen-Chih Wu, direktor Brown University Health Cardiovascular Wellness and Prevention Center at the Brown University Health Cardiovascular Institute specijalizovan za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa..
Kako srce podnosi boravak u toplim kadama i đakuziju
Tople kade prijaju jer blago podižu telesnu temperaturu. Ali ako imate kardiovaskularno oboljenje, ovaj porast temperature može da predstavlja stres i opterećenje za vaše srce.
– Kako se vaše telo zagreva, vaš krvni pritisak opada. Vaše srce reaguje ubrzanim otkucajima, poput onoga što biste mogli da doživite tokom vežbanja. Ako vam je lekar rekao da izbegavate naporne aktivnosti, izbegavajte i toplu kadu i đakuzi – objašnjava dr Irina Todorov, lekar integrativne medicine.
Ograničite vreme u toploj kadi i đakuziju na 15 minuta – ili kraće ako počnete da se osećate pospano, dehidrirano ili osećate vrtoglavicu. Ako ostanete duže od ovoga, rizikujete da se pregrejete ili doživite opasan pad krvnog pritiska.
