Odnedavno imamo dostupnu najnoviju generaciju lekova, imunoterapiju u kombinaciji sa biološkim agensom koja je sada standard lečenja u celom svetu Foto: Shutterstock
Hepatocelularni karcinom najčešći je oblik raka jetre i bolest koja uglavnom nije praćena simptomima dok ne bude kasno. Većina pacijenata zato javlja lekaru u veoma lošem opštem zdravstvenom stanju kada su mogućnosti lečenja ograničene. I pored toga što je terapija hepatocelularnog karcinoma napredovala petogodišnja stopa preživljavanja pacijenata kod nas je manja od 1 odsto. Bolja prevencija mogla bi ipak da izmeni ovu tmurnu statistiku. Rak jetre se razvija na terenu već postojeće dugotrajne bolesti jetre, kao posledica virusnih infekcija, upotrebe alkohola, pušenja, gojaznosti, izloženosti nekim toksinima. Bolest može da se u nekim slučajevima spreči pravovremenim lečenjem osnovne bolesti jetre. Bitno ja zato da se, kako upozoravaju svi barem jednom u životu testiramo na hepatitis B i hepatitis C.
Hepatocelularni karcinom nastaje u ćelijama jetre, najvećoj žlezdi u telu i svojevrsnoj laboratoriji organizma. Kada se određene ćelije u jetri promene i počnu nekontrolisano da rastu, formira se tumor koji vodi do hepatocelularnog karcinoma. Ovo je najučestaliji oblik raka jetre i peti najčešći tip karcinoma u svetu. U pitanju je tiha bolest, rak jetre se ne manifestuje jasnim simptomima dok ne dođe da napretka bolesti. Tada se pacijenti uglavnom žale na neobjašnjivi gubitak telesne težine, oticanje, bol u abdomenu, žuticu, mučninu, svrab, osećaj jakog umora.
Od ove godine Srbija ima najsavremeniji terapiju koja se primenjuje u svetu za lečenje uznapredovale forme bolesti – imunoterapiju. Mogućnosti lečenja određuje stadijum bolesti. Stručnjaci naglašavaju da svaki pacijent sa hepatocelularnim karcinomom jetre mora biti prikazan na konzilijumu pre donošenja odluke o vrsti lečenja.
Predstavnici Udruženja pacijenata sa bolestima jetre – Hronos naglasili su na konferenciji za novinare važnost redovnih ultrazvučnih i drugih pregleda jetre. Bitno je da na redovnu proveru zdravlja dolaze osobe koje već imaju hroničnu bolest jetre, pacijenti koji su imali ili imaju hepatitis B ili C, gojazne osobe, oni koji konzumiraju alkohol.
Ivana Dragojević, predsednica Hronosa rekla je da prevencija hepatocelularnog karcinoma jetre kroz lečenje hepatitisa B ili C ima ključnu ulogu u smanjenju učestalosti ove maligne bolesti.
– Hronične infekcije hepatitisom B ili hepatitisom C vodeći su uzroci razvoja ovog oblika karcinoma jetre, zato što dovode do progresivnog oštećenja jetre, do moguće ciroze i na kraju karcinoma – objašnjava Dragojević.
Potpuno izlečenje hepatitisa B nije moguće, ali jeste njegova supresija, mlađe generacije štite se od ovog virusa obaveznom imunizacijom i vakcinom koja se dobija odmah po rođenju. Postoje i lekovi za potpuno izlečenje hepatitisa C, izlečenje je moguće u 98 odsto slučajeva.
Lekari ističu da je najvažnije da sprečimo da uopšte dođe do razvoja bolesti. Gastrohepatolog, infektolog prof. dr Ivana Milošević navodi da je poslednjih godina ostvaren značajan napredak u lečenju hepatocelularnog karcinoma, ali da izlečenje nije još uvek moguće. Za sada su pacijentima u Srbiji dostupne neke od najsavremenijih terapija koje mogu da produže tok bolesti i ukupno preživljavanje. Prof. dr Ivana Milošević navodi da ima osoba koje ne znaju da imaju bolest, jer su hepatitis B i C praktično asimptomatske bolesti.
– Testiranje je prva i osnovna mera prevencije, odrasli ljudi ne znaju da su inficirani a bolest napreduje. Savet i preporuka svih vodećih svetskih udruženja koja se bave bolestima jetre jeste da se svi odrasli barem jednom u životu testiraju na hepatitis B i C, osobe koje su u riziku i više puta. Potrebno je da se urade enzimi jetre transaminaze, a u slučaju ultrazvučnog nalaza masne jetre, patoloških vrednosti serumskih transaminaza, posebno kod pacijenata sa uvećanom slezinom i patološkim vrednostima uree i kreatinina, bitno je da se uradi i testiranje na hronični B i hronični C hepatitis – objašnjava prof. dr Milošević.
Lekari napominju da kod većine pacijenata, raku prethodi ciroza jetre, ali i dodaju da će mali broj pacijenata sa hroničnom bolešću jetre razviti cirozu. U nauci nije poznat tačan mehanizam usled kojeg se razvija rak jetre, s tim da su ciroza i njeni uzroci glavni faktor rizika za razvoj hepatocelularnog karcinoma. Faktor rizika, kako naglašavaju stručnjaci, povećava mogućnost dobijanja bolesti, ali nije dovoljan da dovede do raka. Moguće je da neke osobe koje imaju faktore rizika nikada ne razviju rak jetre i obrnuto da osobe bez rizika dobiju bolest.
Medikalni onkolog dr Marija Ristić objašnjava da je lečenje hepatocelularnog karcinoma zahtevnije od lečenja drugih malignih bolesti, jer se tumor razvija na terenu već bolesne jetre.
– Imate vitalan organ koji je već posustao sa svojom normalnom funkcijom, tumor koji treba da lečite i pacijenta koji dolazi najčešće u lošem opštem stanju, kada je funkcija jetre i dugih organa već narušena – kaže dr Ristić.
Stanje pacijenta se prikazuje na konzilijumu koji sagledava sve opcije lečenja, s tim da su pacijenti uglavnom podobni za sistemsku terapiju.
Stručnjaci objašnjavaju da se u slučaju dijagnostike bolesti u ranoj fazi, ako je izvodljivo savetuje hirurško lečenje, s tim što se kod polovine pacijenata bolest vrati i posle operacije. Drugi način lečenja jeste primena citostatika sa “nosačem“ u tumorsko tkivo (TACE). I ovaj način lečenja doktori ne mogu da savetuju svim pacijentima, već onima koji su podobni za ovu proceduru.
– Pacijenti su uglavnom podobni za sistemsku terapiju, za koju smo do prošle godine imali dostupan samo jedan lek koji se različito podnosio i koji je samo omogućavao produženje vremena do progresije bolesti. Odnedavno imamo dostupnu najnoviju generaciju lekova, imunoterapiju u kombinaciji sa biološkim agensom koja je sada standard lečenja u celom svetu. Imamo sada i tu terapijsku opciju, što mnogo pomaže pacijentima s obzirom na to da se ova terapija lakše podnosi i da ostvaruje značajno bolje terapijske rezultate. Nažalost i dalje se radi o neizlečivoj bolesti, ali mi smo na ovaj način uspeli da značajno popravimo ishod lečenja, da pacijenti žive duže i kvalitetnije. I dalje je poseban problem to što se jedan značajno veliki procenat pacijenata javlja u stadijumu kada nikakvo lečenje nije moguće i kada je terapija isključivo simptomatska. Petogodišnja stopa preživljavanja manja je od jedan odsto i to samo kod pacijenata koji se jave u ranim fazama bolesti – objašnjava dr Ristić.